Katastrofalne poplave i tornado u Evropi, sve jači uragani u Americi, topljenje glečera, porast nivoa mora, požari uzrokovani rekordnim temperaturama...Sve češće u medijima čitamo o elementarnim nepogodama uzrokovanim klimatskim promenama. Može li se ovaj proces zaustaviti i da li su crni scenariji, poput onog da će planeta postati nenaseljiva za buduće generacije, realni?
Klimatske promene u svetu – crveni alarm za čovečanstvo
Pročitajte još:
Stručnjaci smatraju da je trenutak u kojem se nalazimo možda poslednji kada možemo da reagujemo i smanjimo efekte klimatskih promena, a samim tim i posledice sa kojima će čovečanstvo morati da se suoči.
Globalno zagrevanje opasno je blizu da izmakne kontroli, navedeno je u izveštaju Međuvladine komisije za klimatske promene (IPCC) početkom avgusta ove godine. Izveštaj upozorava da će se svet sigurno suočiti sa daljim klimatskim poremećajima ne samo u narednim decenijama, već možda iu vekovima.
Oslanjajući se na više od 14.000 naučnih studija i rad stotine naučnika, izveštaj IPCC-a daje najsveobuhvatniju i najdetaljniju sliku o tome kako klimatske promene menjaju svet prirode i šta bi tek moglo biti pred nama.
U istom izveštaju navodi se da su “ljudi nedvosmisleno“ krivi za alarmantnu situaciju u kojoj se planeta nalazi i da ukoliko se ne preduzmu hitne, brze i opsežne mere za smanjenje emisije štetnih gasova prosečna globalna temperatura će verovatno dostići ili preći prag zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa u roku od 20 godina.
Ovaj izveštaj generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš opisao je kao „crveni alarm za čovečanstvo“.
„Zvona za uzbunu su zaglušujuća. Dokazi su neoborivi – oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte od sagorevanja fosilnih goriva i gubitak svetskih šuma guše našu planetu i dovode u pitanje egzistenciju milijardi ljudi“, rekao je.
Da li su klimatske promene isto što i globalno zagrevanje?
Odgovor na ovo pitanje je ne.
Globalno zagrevanje je termin koji se odnosi na porast globalnih temperatura uglavnom zbog povećanih koncentracija gasova koju uzrokuju efekat staklene bašte. Sa druge strane, termin klimatske promene odnosi se na sve veće promene u merama klime tokom dužeg vremenskog perioda – uključujući padavine, temperaturu i vetar.
Jednostavnijim rečnikom rečeno, globalno zagrevanje je samo jedan od aspekata klimatskih promena.
Klimatske promene – da li je to političko pitanje ili stvarno?
Pročitajte i:
Ovo pitanje jeste stvarno, ali je u velikoj meri i politizovano. Kako klimatske promene sve više utiču na život ljudi i postaju sve uočljivije, mnoge političke partije odlučuju da zaigraju na tu kartu, te tako trenutno na svetu imamo Zelene stranke u skoro 90 zemalja. Ova tema definitivno može da oformi ozbiljno političko telo, a najbolji primer toga jeste pobeda stranke Možemo! Tomislava Tomaševića na ovogodišnjim zagrebačkim izborima u Hrvatskoj, i velike šanse za pobedu Zelenih pod vođstvom Analene Berbok na predstojećim izborima u Nemačkoj.
Koliki je uticaj antropogenog faktora?
Pod antropogenim faktorima podrazumeva se što je ljudska ruka upropastila u prirodi. Najčešće nastaju iz nehata, kao posledica nemara ili lošeg upravljanja. Posledice ovog faktora mogu biti neposredne i posredne.
Ono što je najuočljivije jeste krčenje i uništavanje šuma, nekontrolisana urbanizacija i industrijalizacija. Takođe dolazi i do degradacije zemljišta i gubitka njegove plodnosti. Ove promene dolaze brzo, a za sobom ostavljaju dugotrajne posledice. Samo za obnovu površinskog sloja zemlje potrebno je 20 do 100 godina. Stoga je uticaj antropogenskog faktora po životnu okolinu ogroman. Sve češće su liste država i rajskih mesta koja nestaju pod uticajem klimatskih promena, ali i najrazličitijih načina na koje ljudi mogu da spasu planetu.
Da li je antropogeni faktor stvarno značajan ili ne?
Iako su antropogeni faktori češće pogubni nego korisni, oni su značajni za život savremenog čoveka. Pre svega, intezivno korišćenje zemljišta doprinosi proizvodnji hrane, jer obezbeđuje osnovne sirovine za ljudsku upotrebu i industriju. Pored toga, značajan je i u oblasti turizma. Sve češće smo svedoci toga da se prirodna bogatstva zamenjuju luksuznim odmaralištima, koja lokalnim stanovnicima tih područja donose velike količine novca.
Šta je globalno zagrevanje?
Globalno zagrevanje jeste povećanje prosečne temperature. To je ona neizdrživa vrućina leti, i hladnoća zimi koju iz godine u godinu sve više primećujemo. Prouzrokovano je povećanjem koncetracije gasova staklene bašte.
Osim rasta temperatura efekti globalnog zagrevanja su i povećanje nivoa mora, sve češće obilne kiše, širenje pustinja, suše, vreli talasi, nestanak životinjskih vrsta, topljenje glečera…
Stoga se zaključuje da globalno zagrevanje nije uzrok, već posledica klimatskih promena.
Požari u Grčkoj i na celom Mediteranu takođe će biti sve učestaliji, kako bude rasla prosečna temperatura.
Klimatske promene efekat staklene bašte
Klimatske promene su poremetile energetsku ravnotežu između količine zračenja koje Zemljina površina prima od Sunca i vraća natrag ka svemiru. Kao posledica došlo je do zagrevanja planete, koje se naziva efekat staklene bašte. Ovaj proces dovodi do toga da se toplotno zračenje koje stiže do tla zemlje odbija i umesto da ode ka svemiru, absorbuje u vazduhu.
Ovaj proces nazvan je staklena bašta jer sličan efektu staklenika, u kome Sunce greje zemlju direktnim zracima kroz staklo. Tačnije, ugljen-dioksid, kog ispuštaju automobili iz auspuha i ostali gasovi formiraju omotač u atmosferi koji ne pušta toplotu ka vasioni.
Procenjuje se da bi zemlja, da nema ovog efekta bila hladnija za 15 stepeni u proseku.
Uticaj klimatskih promena na zdravlje ljudi
Studije koje ispituju efekte klimatskih promena pokazale su da je jedan od njih veća prenosivost bolesti. Veće temperature u kombinaciji sa povoljnim atmosferskim uslovima produžavaju sezone infektivne bolesti.
Najpogubnija prosledica svakako jeste povećanje stope smrtnosti ljudi koji su osetljivi na visoke temperature. Ispostavilo se da je u protekle dve decenije 53,7 odsto smrtnih slučajeva ljudi starijih od 65 godina povezanih sa visokom temperaturama.
Koje su posledice globalnog zagrevanja?
Ovog leta su posledice globanog zagrevanja postale su uočljivije nego ikada. Dok su u nekim državama buktali požari, druge su zadesile poplave. Gorele su Kanada, Grčka, Turska, Italija, Sjedninjene Države, Rusija i Španija, dok je vodena stihija bujala Kinom, Nemačkom, Belgijom…
Izbijanju požara svakako su “potpomogle” i visoke temperature, koje su ovog leta bile iznad 40 stepeni. Te je tako ovoga leta na Siciliji zabeležena najviša temperatura u Evropi ikada koja je iznosila 48,5 stepeni.
Ove prirodne katastrofe odnele su na hiljade života i nanele nemerljivu materijalnu štetu.
Globalne posledice su i lokalne
Ni Srbija nije izuzeta od posledica klimatskih promena, te je na području naše zemlje zabeležen rast temperature od 0,36 stepeni po dekadi. Od uticaja nisu uspele da se sačuvaju ni reke, pa se nivo vode Dunava i Save smanjuje za jedan odsto kroz deset godina, a uzrok tome su sve ređe padavine, zbog kojih prema istraživanju Ministarstva poljoprivrede i zaštitne srednine raspoležemo sa sve manjim količinama vode. Ovo dovodi do povećanja koncentracije štetnih zagađujućih materijala, koji smanjuju kvalitet vode koju svakodnevno koristimo.
Takođe su sve češći i šumski letnji požari u kojim je, primera radi, od 2003. do 2012. izgorelo više od 36.000 hektara šume.
Koliko će svet morati da se prilagodi?
Izvesno je da će morati da se sprovede najmanje deset značajnih promena, koje je predložila Globalna meteorološka organizacija 2019. godine, kako ove promene ne bi ostavljale značajne posledice po svakodnevni život ljudi.
Prva među njima jeste osiguravanje kuća od poplava i uklanjanje vegetacije oko njih, kako ne bi postojala opasnost od požara.
Druga je da će većina stanovništva početi sa plaćanjem skupih životnih osiguranja, kako im se ne bi dogodilo da ostanu bez ičega.
Takođe će i radnike na poljima verovatno zameniti mašine, jer će rad na otvorenom postati nepodnošljiv. Zatim, prognoziraju se i veći računi za struju ili prelazak na solarnu energiju.
Verovatno će se alergije javljati kod većeg dela stanovništva nego do sada, hrana će postati skuplja, pa je rešenje povratak na organsku proizvodnju, voda zagađenija, filteri sveprisutni, trčanje na otvorenom zamenjeno trčanjem na traci u teretani.
Klimatske promene i zagađenje
– zagađenje vazduha
Direktna poslednica koju stanovnici Srbije svakodnevno osećaju. Ona je uočljivija u gradovima, jer gust raspored zgrada dovodi do manje mogućnosti strujanja vazduha i smanjuje brzinu vetra. Njemu najviše dopsinosi sagorevanje nafte i uglja, a obeshrabrujuća stvar po pitanju ovog fenomena jeste to što čovek, kada je šteta učinjena, ne može ništa da učini, već mora da se sačeka da se priroda sama regeneriše.
– zagađenje mora
Mora i okeani čine trećinu zemljine površine i nastanjuje ih nekoliko hiljada biljnih i životninjskih vrsta. Međutim danas, nakon godina globalog zagrevanja, je 90 odsto vode toliko oštećeno da je nastanjiv samo njihov površinski sloj. U njima, zbog nedostatka kiseonika nije moguć opstanak ribljeg sveta, pa se nazivaju i mrtvim zonama.
– zaštita od zagađenja vode
Ovaj problem može da se reši smanjenjem upotrebe plastike, jer se ona najteže razgrađuje, zatim recikliranjem, izbegavanjem upotrebe peticida, ne prosipanjem ulja i hemikalija u kanalizaciju, održavanjem automobila, sađenjem biljaka u blizini jezera.
– zagađivanje tla
Ovo je pitanje kojem se posvećuje najmanje pažnje. Ono što zemljište svavako pogađa jeste erozija, koja se javlja usled nekontrolisane seče šuma.To dovodi do pogoršanja kvaliteta zemljišta , kome je da se regeneriše ponekad neophodan i čitav vek.
Kako će globalno zagrevanje uticati na našu zemlju?
Prema nekim istraživanjima, moguće je da u Srbiji suše, rast prosečne temperature, šumski požari, u kojima je 2007. izgorelo 22.000 hektara, postani uobičajeni.
Šta država čini tim povodom
Srbija je 23. marta ove godine usvojila zakon o klimatskim promenama kojim se ograničava emisija štetnih gasova. Međutim, dakleko smo od edukacije o klimatskim promenama, ozbiljne politike reciklaže, i električni automobili i hibridi su na našim putevima i dalje retkost.
Pored zagađenja i ispuštavanja gasova koji izazivaju efekat staklene bašte koje proizvode građani, potrebno je ozbiljno se pozabaviti i privredom – zastarelim pogonima u državnim preduzećima, kao i strožijim propisima za privatnike. Nemali broj stručnjaka smatra da je Srbija postala groblje zaostalih tehnologija – od uvoza polovnjaka koji su zabranjeni u EU upravo zbog izduvnih gasova, do toga da smo iz političkih razloga postali poligon za prljave tehnologije, naročito iz Kine.
BONUS VIDEO: Klimatske promene i zdravlje ljudi
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar