2
Već nekoliko dana unazad sveoci smo zaoštravanja situacije na prostoru Izraela i Pojasa Gaze. Nekoliko dana su trajali protesti u Jerusalimu, a onda su krenula granatiranja. Islamistička grupa Hamas ispalila je rakete na Jerusalim, nakon što nije ispunjen njihov ultimatum o povlačenju izraelskih snaga iz al Akse. Izraelska vojska odgovorila je vazdušnim napadima na militante u pojasu Gaze.
PROČITAJTE JOŠ:
Pojas Gaze je uski priobalni pojas na istočnom Mediteranu u oblasti Bliskog istoka. Ovo je manji i teritorijalno izdvojeni deo delimično priznate palestinske države, jer njen veći deo čini Zapadna obala, a ne postoji kopneni ni vodeni put koji povezuje ova dva dela Palestine. Deo je teritorije koju je Izrael okupirao 1967. godine, tokom šestodnevnog rata, a politički status regije je predmet pregovora, nesporazuma i sukoba.
Stanovnici Gaze žive u jako teškim uslovima. Njihovi izgledi za dobru budućnost su mali, a stalna pretnja ratom je nešto sa čime žive od rođenja. Kad god se desi neki sukob i zaoštravanje odnosa sa Izraelom, međunarodna zajednica ništa konkretno ne čini da to prekine, već samo slede apeli na obe strane da se suzdrže od nasilja.
Šta je Pojas Gaze?
Pojas Gaze naziv je za uzak priobalni pojas uz Sredozemno more, na Bliskom istoku, koji je trenutno pod vlašću Hamasa. Graniči sa Egiptom na jugozapadu, kao i sa Izraelom na severu i istoku. To je uzak pojas od 41 km dužine, i od 6 do 12 km širine, ukupne površine od 360 km². U oblasti živi preko 2 miliona ljudi.
Glavni grad je Gaza, po kojem i cela oblast nosi ime. Ostali veći gradovi su Rafa i Kan Junis. Većinu stanovništva čine palestinske izbeglice proterane za vreme ratova sa Izraelom.
Gaza pod vlašću radikalnom Hamasa
Od 2006. godine je palestinska uprava u Gazi u rukama radikalnog političkog pokreta Hamas koji je veoma ratoborno raspoložen prema Izraelu. Ovo je tokom 2007. godine izazvalo građanski rat između Palestinaca koji su podržavali Fatah i Hamas. Hamas je potpuno preuzeo kontrolu nad Gazom, nakon čega je usledilo zatvaranje granica od strane Izraela, dok je Hamas svoju vlast učvršćivao diskriminišući Fatah, ali i druge verske manjine.
Tada počinje raketiranje izraelskih gradova sa teritorije Gaze koje se tokom 2008. godine zaoštrava tokom nekoliko sukoba od kojih je najobimniji onaj koji je počeo 27. decembra i u kome je usled izraelske akcije poginulo na stotine Palestinaca.
Upravu na ovom prostoru je vršila palestinska autonomna vlast (1994—2007) i Hamasova vlada u Pojasu Gaze (2007—2014 i 2016-), koja je bila suprotstavljena palestinskoj vladi na Zapadnoj Obali.
Istorija o ovom području
Od 1948. godine i Arapsko-izraelskog rata prestaje uprava Ujedinjenog Kraljevstva nad Palestinom, a Gaza je pripala arapskoj državi Egipat. Egipatska vojska tada ulazi u Gazu i vlada do Šestodnevnog rata 1967. godine, kada Izrael okupira ovu teritoriju. Ovakvo stanje je trajalo do 1994. godine kada se u Oslu postiže dogovor, a izraelska vojska se povlači i dozvoljava stvaranje palestinske autonomne vlasti.
Izrael je podigao jevrejsko naselje u Pojasu Gaze, na 20 odsto ukupne teritorije. Osim ideoloških razloga, ta naselja su za Izrael imala i bezbednosne ciljeve. U tom razdoblju vojna uprava je bila odgovorna za održavanje i svih civilnih objekata i službi (voda, struja, kanalizacija, zdravstvo itd).
Potpuno povlačenje izraelske vojske, uključujući i raseljavanje i napuštanje jevrejskih naselja se dešava 2005. godine. Iako je ova teritorija nezavisna od Izraela, ipak nije potpuno suverena. Izrael još uvek kontroliše vazdušni prostor i obalu. Pod kontrolom Izraela je bio i uzan pojas granice između Gaze i Egipta, a Izrael je kontrolisao useljavanje i iseljavanje iz ove oblasti kao i protok roba.
Sloboda kretanja u Gazi
Sloboda kretanja i pristup Gazi su značajno ograničeni nakon 2013. godine, kada je Egipat postavio nova ograničenja na graničnom prelazu Rafah i kada je pokrenuo akciju da razbije mrežu tunela za šverc ispod granice.
Egipat je granicu držao zatvorenom od oktobra 2014. godine, a otvara je samo u izuzetnoim okolnostima. Prelazak iz Izraela u Erez je postao znatno smanjen tokom 2017. godine.
Sporazumi iz Osla su ustupili kontrolu nad vazdušnim prostorom i teritorijalnim vodama Izraelu. Svako spoljašnje putovanje iz Gaze zahteva saradnju Egipta ili Izraela.
Međunarodni aerodom Jaser Arafat otvoren je 24. novembra 1988. godine, nakon potpisivanja sporazuma. Zatvorio ga je Izrael u oktoru 2000. godine. Njegovu radarsku stanicu i kontrolni toranj uništili su avioni Izraelskih odbrambenih snaga 2001. godine, a buldožeri su srušili pistu 2002. godine.
Izraelsko ratno vazduhoplovstvo može da ograniči korišćenje vazdušnog prostora iznad Gaze po odobrenju sporazuma iz Osla.
Luka Gaze je uvek bila važna luka. Uprkos planovima iz Mirovnog sporazuma iz Osla za proširenje luke, ona je u blokadi od kada je Hamas izabran za većinsku stranku na izborima 2006. godine. I izraelska mornarica i Egipat sprovode blokadu koja je ograničila živote mnogih ljudi u Gazi. I kretanje i trgovi su dosta pogođeni, a ove sankcije utiči u i na obnovu infrastrukture.
Ekonomija
Gaza je znatno siromašnija nego tokom 90-tih godina. Ekonomija je porasla samo 0,5 odsto u 2017. godini, prema izveštajima Svetske banke.
Tokom 2017. godine Gaza je imala najveću stopu nezaposlenosti prema istraživanju Svetske banke. Posebno zabrinjava visoka stopa nezaposlenosti kod mladih, koja u Gazi iznosi oko 60 odsto. Tokom 2018. godine se pojavljuju podaci koji pokazuju da je stopa siromaštva u Gazi duplo veće nego na Zapadnoj obali. Oko 80 odsto stanovništva je na nekom obliku socijalne pomoći.
Ekonomiju Pojasa Gaze ozbiljno sputavanju gotova potpuna blokada Egipta i Izraela, velika gustina naseljenosti, ograničen pristup kopnu, efekti izraelskih vojnih operacija i ograničenja pristupa radne snage i trgovine preko granice.
Prihodi po glavi stanovnika su procenjeni na 3.100 dolara u 2009. godini. Sedamdeset odsto stanovništva je ispod granice siromaštva.
Industrija pojasa Gaze uglavnom su mala porodična preduzeća koja proizvode tekstil, sapun, rezbarije od maslinovog drveta i suvenire od sedefa.
Glavni poljoprivredni proizvodi su masline, limunovi, povrće, halal govedina i mlečni proizvodi. Primarni izvoz su citrusi i rezano cveće, a primarni uvoz su hrana, roba široke potrošnje i građevinski materijal. Pojas Gaze najviše trguje sa Izraelom i Egiptom.
Prirodni resursi Gaze uključuju obradivo zemljište. Tamo je otkriven i prirodni gas. Rezerve gasa se protežu 32 kilimetara od obale pojasa Gaze. Pojas Gaze u velikoj meri zavisi od vode iz Vadi Gaze, koja takođe snabdeva i Izrael.
Populacija u Gazi i obrazovanje
Školski sistem u Gazi je pod pritiskom. Oko 94 odsto škola vodi sistem duple smene, tako da jedna grupa učenika ide u školu pre podne, a druga posle podne. Na ovoj teritoriji radi oko 640 škola, što je uticalo na to da stopa pismenosti poraste za 97 odsto. Tamo se obrazuje oko 441.452 učenika. Međutim, škole koje nisu pod upravom UN plaćaju cenu. Sukob sa Izraelom 2014. godine je oštetio oko 547 škola, obdaništa i koledža, od kojih mnogi još uvek nisu popravljeni.
Gaza je jedno od najgušće naseljinih područja na planeti Zemlji. Oko 5.479 ljudi živi na jednom kvadratnom kilometru. Očekuje se da će do 2030. godine ovde biti čak 3,1 milion ljudi.
Izrael je proglasio zaštićenu zonu duž granice 2014. godine kako bi se zaštitili od raketnih napada. Ova zona smanjuje količinu zemljišta koje je dostupno ljudima za život. UN je pre nekoliko godina rekao da nedostaje čak 120.000 stambenih jedinica koje su oštećene ili srušene u sukobima 2014. godine. Gaza ima jednu od najmlađih populaciju na svetu.
Zdravstveni sistem
Zbog mlade populace, Gaza ima najniži procenat mortaliteta na svetu. Pristup uslugama javnog zdravstva se pogoršao tokom godina. U periodu zatvaranja prelaza Rafah smanjio je broj pacijenata koji putuju u Egipat zbog lečenja.
UN pomaže oko 22 zdravstvene ustanove, ali je veliki broj klinika uništen u sukobima sa Izraelom. Zbog blokade prolaza ne može da se doprema oprema, lekove i drugi metarijal za bolnice.
Prema pričama palestinskih lidera u Pojasu Gaze, većini isporučene medicinske pomoći je prošao rok trajanja. Stanovnici Gaze koji žele medicinsku negu u izraelskim bolnicama moraju da podnesu zahtev za dozvolu medicinske vize. Država Izrael je 2007. godine odobrila čak 7.176 dozvola.
Godine 2012. u izgradnji su bile dve bolnice koje su finansiranle Turska i Saudijska Arabija.
Hrana i električna energija
Izraelska ograničenja dovela su do brojnih ograničenja što se tiče poljoprivrednog zemljišta i ribolova. Stanovnicima Gaze nije dozvoljeno da se bave poljoprivredom na oko 1,5 km na granici Gaze – što je dovelo do gubitaka oko 75.000 tona proizvoda godišnje. Zabranjeno područje se poklapa sa obradivim zemljištem u Gazi, pa je stepen poljoprivrednih prinosa pao sa 11 odsto BDP tokom 1994. godine, na 5 odsto u 2018. godini. Izrael je nametnuo i ograničenje ribolova, tako da stanovnici Gaze mogu da ribare samo nedaleko od obale.
Prekid snabdevanja električnom energijom je svakodnevna pojava u pojasu Gaze. U proseku jedan stanovnik Gaze dobija samo tri do šest sati struje godišnje. Gaza najviše struje dobija iz Izraela zajedno jednom manjom količinom iz jedne elektrane u Gazi, i takođe manjom količinom iz Egipta. Ovo značajno otežava život građanima Pojasa Gaze.
Voda i ekološki problemi
U Gazi pada malo više kiše ali ona nema veliki izvor sveže vode kako bi dopunila podzemne zalihe vode, koje nisu velike u skladu sa potražnjom.
Dok se većina domaćinstava iz Gaze nalazi na vodovodnoj mreži, Svetska banka kaže da su te zalihe stvarno lošeg kvaliteta. Oko 97 odsto domaćinstava Gaze koristi vodu za iz cisterni. Kanalizacija je takođe veliki problem. Oko 90 miliona litara otpadnih voda se u ovom delu uliva u Mediteran pa je oko 95 odsto podzemnih voda u Gazi zagađeno.
Klima
Pojas Gaze ima polusušnu klimu, sa toplim zimama tokom kojih padaju praktično sve kiše tokom godine i suvim vrućim letima. Uprkos suvoći, vlažnost je visoke tokom cele godine. Godišnje padavine su veće nego u bilo kom drugom delu Egipta. Teren je ravan ili valjan, sa dinama u blizini obale.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
