Boris Dzonson Dzo Bajden Emanuel Makron Olaf Solc
Boris Džonson, Džo Bajden, Emanuel Makron i Olaf Šolc Foto:Allstar Picture Library Ltd / Alamy / Alamy / Profimedia/EPA-EFE/MICHELE TANTUSSI

Jaz između Rusije i zapadnih zemalja opipljiviji je nego ikada ranije. Usled sve većih tenzija na granici sa Ukrajinom, vojnih trupa i tenkova koji gotovo svakodnevno pristižu na to područje, svetske sile ujedinile su se u nameri da pruže podršku i pomoć Ukrajini, a istovremeno pokažu Putinu da će odgovor na eventualni napad biti žestok. Međutim, nisu svi saglasni sa ovim stavom, pa su tako Nemačka i Francuska odbile da pošalju oružje u Ukrajinu i na taj način učestvuju u pripremi za rat.

Odluku da pređe sa reči na dela prva je donela Velika Britanija. Britanski ministar odbrane Ben Valas rekao je da postoji „opravdan i ozbiljan razlog za zabrinutost“ zbog moguće ruske invazije, zbog čega će ta zemlja Ukrajini isporučiti oružje, u znak solidarnosti.

Prema Valasovim rečima, Britanija ne isporučuje Ukrajini „strateško oružje”, stoga ono ne predstavlja nikakvu pretnju za Rusiju, već služi za samoodbranu Ukrajine. Ta zemlja ima „svako pravo da brani svoje granice“, poručio je Valas.

Kijev Foto:Tanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky

Naoružanje na putu ka Ukrajini

O kakvom se oružju tačno radi, ministar odbrane nije želeo da otkrije, ali pojedini izveštaji ukazuju da je prva isporuka put Ukrajine krenula 17. januara. Britanska vojska već godinama obučava ukrajinske kolege, a na usluzi će im biti i kada je reč o rukovanju poslatim naoružanjem.

Primer Britanije ispratile su i Sjedinjene Države, kada je Stejt department odobrio izvozne dozvole za Estoniju, Letoniju i Litvaniju, što će omogućiti ovim zemljama da prenesu oružje američkog porekla u Ukrajinu.

Ovaj potez usledio je nakon što je Bajdenova administracija upozorila da bi Rusija zaista mogla da izvrši invaziju na Ukrajinu u bilo kom trenutku.

Joe Biden Dzo Bajden
Džo Bajden Foto:Tanjug/AP Photo/Susan Walsh

Odobrenje o prenosu oružja predstavlja signal da SAD žele da uzvrate udarac ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji ne odustaje od raspoređivanja trupa na granici sa Ukrajinom.

Stejt department je naveo da postoji bliska koordinacija sa evropskim zemljama i Ukrajinom o transferu izvoznih dozvola.

„Evropski saveznici imaju ono što im je potrebno da napreduju u pogledu dodatne bezbednosne pomoći Ukrajini u narednim danima i nedeljama“, rekao je portparol Stejt departmenta.

U znak solidarnosti sa saveznicima, Estonija je saopštila da će Ukrajini obezbediti protivtenkovske rakete Javelin, dok će Litvanija i Letonija poslati protivvazdušne rakete Stinger. Pored toga, Holandija da će biti spremna da pruži odbrambenu pomoć Ukrajini.

Olaf Solc i Emanuel Makron Emmanuel Macron Olaf Scholz
Olaf Šolc i Emanuel Makron Foto:EPA-EFE/IAN LANGSDON

Nemačka želi da bude posrednik

Uprkos pozivima na saradnju, u nekom momentu čak i pritiscima od strane SAD, Nemačka je odlučila da zauzme racionalniji stav i odbila da Ukrajini pošalje sredstva za rat.

Kako su istakli nemački zvaničnici – pregovori, a ne sukobi su način izlaska iz ove krize. Nemačka je zemlja koja pretnje ratom ne poteže olako, a slanje oružja je linija koju socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc nikada neće preći. Uz to, Šolc je itekako svestan da je Nemačka zemlja koja najviše zavisi od Rusije zbog isporuke gasa. Koliko god Vitalij Kličko – gradonačelnik Kijeva negoduje zbog potrošnih šlemova, to je najviše što će Nemačka ponuditi kao pomoć u ovom momentu.

Emanuel Makron Foto: EPA-EFE/THIBAULT CAMUS

Makronov pregovarački sto

Sličnog stava je i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je inicirao pregovore sukobljenih strana. Osam sati je trajao sastanak pregovarača iz Francuske, Nemačke, Rusije i Ukrajine, a zaključak je bio samo jedan – treba razmatrati prekid vatre.

POGLEDAJTE JOŠ:

Francuski predsednik naglasio je važnost razgovora u takozvanom „Normandijskom formatu“ (predsednici Rusije i Ukrajine, uz prisustvo predsednika Francuske i nemačkog kancelara). Nakon pregovora u Parizu, sastanci se nastavljaju u Nemačkoj, gde će domaćin biti staložen i pragmatičan Olaf Šolc.

Nemačka i Francuska odlučile su da u slučaju ukrajinske krize prikažu solidarnost i „demokratski pristup“, dok SAD i Velika Britanija smatraju da Zapad ima jedinstvenu priliku da Putinu pokaže gde mu je mesto. Zbog bojazni da besni Putin može da „zavrne cevi“ i Evropu ostavi bez grejanja u sred zime, Bajden sa saveznicima već priprema alternativu ruskom gasovodu, koju će Amerika ponuditi Evropi.

U međuvremenu, zapadne zemlje nastaviće da pružaju vojnu podršku Ukrajini, dok se od Putina očekuje dodatno raspoređivanje trupa na granici.

BONUS VIDEO Transport ruskog naoružanja vozovima ka ukrajinskoj granici

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar