Od zlikovca do partnera: Kako je Zapad ponovo zavoleo bahatog princa (i ubicu)

Domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu

Potvrda Saudijske Arabije kao domaćina Svetskog prvenstva u fudbalu 2034. godine, objavljena u sredu, izazvala je ozbiljnu zabrinutost među organizacijama za ljudska prava, radničkim grupama i aktivistima, uključujući i neke unutar same zemlje. 

Proces ocenjivanja FIFA-e doneo je Saudijskoj Arabiji rekordnu ocenu od 419,8 poena od mogućih 500, kao i rekordnu prosečnu ocenu od 4,2 od 5.

Iako je FIFA svrstala situaciju sa ljudskim pravima u ovoj bliskoistočnoj zemlji u kategoriju "srednjeg rizika", nekoliko organizacija za ljudska prava dostavilo je dokaze koji osporavaju tu procenu, kako FIFA-i, tako i saudijskim vlastima.

Lina al-Hatlul, direktorka za monitoring i zagovaranje u saudijskoj organizaciji za ljudska prava ALQST, istakla je da svet ne bi trebalo da dozvoli da veliki sportski događaj odvrati pažnju od stvarnog stanja u zemlji.

„Nećete moći da čujete prave glasove iz Saudijske Arabije jer je autocenzura postala norma“, rekla je za DW. „Svi znaju da je dovoljno reći bilo šta što se ne može smatrati kritikom, već samo izostankom pohvale vlastima, da biste završili u zatvoru.

„Zato je veoma važno da nas čujete, da slušate šta imamo da kažemo i da se solidarišete sa saudijskim političkim zatvorenicima i svima koji su žrtve saudijskih vlasti“, poručila je al-Hatlul.

Sastanak i potpisivanje partnerstva sa Makronom

Predsednik Francuske Emanuel Makron i saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman potpisali su početkom decembra strateški sporazum o partnerstvu s ciljem jačanja bilateralnih odnosa i smanjenja sukoba na Bliskom istoku, uključujući Liban, gde su dvojica lidera pozvala na održavanje predsedničkih izbora.

Nakon sastanka s princom Mohamedom, de fakto vladarom ove bogate naftne zalivske kraljevine, Makronova kancelarija je objavila da je potpisan novi sporazum o partnerstvu usmeren na poboljšanje saradnje u oblastima "odbrane, energetske tranzicije, kulture i mobilnosti između dve zemlje".

I Kir Starmer  se sastao sa liderom Saudijske Arabije ove nedelje. Cilj njihovog sastanka je da Starmer obezbedi investicije za njegov plan obnove britanske infrastrukture.

Privlačenje Saudijske Arabije u ovaj poduhvat moglo bi izazvati kontroverze zbog široko rasprostrinjenih zabrinutosti u vezi sa stanjem ljudskih prava u toj zemlji, kao i njenim vojnim aktivnostima u ratu u Jemenu. Američke obaveštajne službe veruju da je princ Mohamed 2018. godine naredio ubistvo novinara Džamala Kašogija.

Godine 2022, Starmer je optužio tadašnjeg premijera Borisa Džonsona da „ide od diktatora do diktatora s molbom za pomoć“ uoči Džonsonove posete Saudijskoj Arabiji, koja je predstavljena kao pokušaj da se smanji oslanjanje Velike Britanije na rusku energiju.

Samim tim, neizbežno pitanje se samo postavlja - šta se promenilo?

Šta je izazvalo ove promene stavova Zapada?

Jedan od ključnih razloga za ovaj zaokret je energetska kriza izazvana rusko-ukrajinskim ratom. Saudijska Arabija, kao najveći svetski izvoznik nafte, ponovo je postala ključni igrač na globalnom energetskom tržištu. Evropske zemlje i SAD, suočene s rastućim cenama energenata i inflacijom, traže stabilne izvore energije, a Mohamed bin Salman je savršeno pozicioniran da iskoristi ovu situaciju.

Vizija 2030 i ekonomska modernizacija

Mohamed bin Salmanov ambiciozni projekat "Vizija 2030", koji ima za cilj da diversifikuje saudijsku ekonomiju i smanji zavisnost od nafte, privukao je pažnju zapadnih investitora. Saudijska Arabija ulaže milijarde dolara u tehnologiju, turizam i zelenu energiju, što pruža prilike za unosne poslove. Zapadne kompanije sada se takmiče za deo ovog kolača, a njihovi politički lideri su sve spremniji da pređu preko Mohamed bin Salmanovih autoritarnih poteza.

Geopolitički balans

Zapad je takođe primoran da se prilagodi sve većem uticaju Kine i Rusije na Bliskom istoku. Mohamed bin Salman vešto balansira između velikih sila, produbljujući odnose sa Kinom, Rusijom i Indijom, dok istovremeno zadržava strateške veze sa SAD-om i Evropom. Zapadni lideri sve više uviđaju da ignorisanje Saudijske Arabije samo otvara vrata njihovim rivalima.

Od pragmatizma do amnezije

Iako je ubistvo Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2018. godine izazvalo globalni skandal, Zapad je sada očigledno spreman da tu priču ostavi u prošlosti. MBS, koji je nekada bio označen kao "parija" od strane predsednika Džoa Bajdena, sada dočekuje visoke zvaničnike u Rijadu i biva uvažavan na međunarodnim forumima.

Ovaj zaokret u stavu prema Mohamedu bin Salmanu jasno pokazuje kako ekonomski i geopolitički interesi često preovladavaju nad idealima ljudskih prava i demokratije. Za Zapad, MBS je postao suviše važan saveznik u trenutku globalne nesigurnosti.

Iako je mnogima ova promena licemerna, realnost je da Mohamed bin Salman ne samo da opstaje na vlasti, već postaje nezaobilazan igrač na svetskoj sceni. Pitanje koje ostaje jeste koliko daleko Zapad može ići u zaboravljanju prošlih zločina zarad strateških interesa.