Kako je propao evropski „super-lovac“ od 100 milijardi evra

Kako prenosi Euractiv, nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron zaključili su da kompanije uključene u projekat više nisu u stanju da postignu dogovor o razvoju zajedničkog lovca nove generacije.

Prema navodima nemačkih izvora, Merc je savetovao Makronu da se odustane od ideje izgradnje zajedničkog borbenog aviona. Ipak, pojedini elementi projekta biće nastavljeni. Reč je o sistemu koji povezuje avione, dronove i druge vojne platforme u jedinstvenu digitalnu mrežu, svojevrsni „nervni sistem“ budućih evropskih vazdušnih snaga.

Francuska Jelisejska palata potvrdila je da su Makron i Merc vodili duge razgovore o sudbini projekta, ali da industrijski partneri nisu uspeli da pronađu zajednički jezik. Francuska je saopštila da i dalje smatra da je francusko-nemačka saradnja ključna za evropsku bezbednost i da će nastaviti da podržava ambiciozne zajedničke odbrambene projekte.

Sukob interesa između Pariza i Berlina

Program FCAS pokrenut je 2017. godine kao simbol evropske strateške autonomije i trebalo je da zameni postojeće borbene avione Rafal i Eurofajter tokom narednih decenija.

Međutim, projekat je više od godinu dana praktično bio blokiran zbog sukoba između glavnih izvođača radova – francuskog Dasoa (Dassault Aviation) i nemačkog Erbasa (Airbus Defence and Space).

Pored industrijskih sporova, pokazalo se da Pariz i Berlin imaju potpuno različite predstave o tome kakav bi budući avion trebalo da bude.

Francuska insistira na letelici koja bi mogla da nosi nuklearno oružje i bude oslonac francuskog nuklearnog odvraćanja, dok Nemačka prioritet daje avionu velikog dometa, namenjenom za klasične vojne operacije.

Zbog toga je jaz između dve vizije postao prevelik da bi se prevazišao.

Svako pravi svoj avion

Tokom poslednjih meseci Airbus je predložio kompromisno rešenje prema kojem bi Francuska i Nemačka razvijale odvojene borbene avione, ali bi koristile zajednički digitalni sistem za povezivanje letelica, dronova i drugih vojnih platformi.

Takav model omogućio bi veću interoperabilnost evropskih vojski, ali bi svaka država zadržala kontrolu nad razvojem sopstvene letelice.

Za sada nije poznato da li će upravo to biti pravac buduće saradnje.

Novac nije izgubljen

Predsednica Odbora za bezbednost i odbranu Evropskog parlamenta Mari-Agnes Štrak-Cimerman ocenila je da odluka ne predstavlja iznenađenje i odgovornost za neuspeh projekta uglavnom pripisala francuskom Dasou.

Ona je naglasila da dosadašnja ulaganja nisu bačena i da će rezultati istraživanja sprovedenih u okviru FCAS-a moći da se koriste u budućim programima.

Štrak-Cimerman je ukazala i na mogućnost uključivanja u druge evropske projekte razvoja borbenih aviona, među kojima se posebno izdvaja program koji predvode Velika Britanija, Švedska i Španija.

„Ovo je pitanje evropske bezbednosti. Moramo konačno da prevaziđemo nacionalne podele i počnemo da delujemo u interesu čitavog kontinenta“, poručila je nemačka političarka.

Propast FCAS-a predstavlja ozbiljan udarac ambicijama Evropske unije da razvije zajedničke odbrambene kapacitete nezavisne od Sjedinjenih Država, ali i pokazuje koliko je teško uskladiti interese najvećih evropskih vojnih sila čak i kada dele isti strateški cilj.