Strmoglavi pad cena: Kako je propalo kopanje litijuma u postojbini Rio Tinta, u Australiji

Zbog kombinacije pada globalne prodaje električnih vozila i prekomerne ponude litijumske rude u svetu, cena litijumskog jedinjenja koje se najčešće koristi, opala je za više od tri četvrtine od juna 2023. godine.

Ovaj pad imao je posebno jak uticaj na Australiju, jer je ona najveći svetski proizvođač litijumske rude, sa udelom od 52% ukupne svetske proizvodnje prošle godine.

Australija, koja je postojbina i kontroverzne kompanije Rio Tinto, takođe poseduje druge po veličini rezerve ovog minerala, odmah nakon Čilea, sa velikom većinom u Zapadnoj Australiji, i manjom količinom u Severnoj Teritoriji.

Oštar pad cena litijuma doveo je do zatvaranja rudnika. Kompanija "Core Lithium" iz Adelejda objavila je još u januaru da, zbog „slabih tržišnih uslova“, obustavlja iskopavanje na svom nalazištu Finis u blizini Darvina, pri čemu je izgubljeno 150 radnih mesta.

Zatim je u avgustu američka firma "Albemarle" najavila da će smanjiti proizvodnju u svojoj fabrici za preradu litijuma u Kemertonu, koja se nalazi oko 170 kilometara južno od Perta. Očekuje se da će ovo dovesti do više od 300 otpuštanja.

"Arcadium Lithium" je ovog meseca sledio njihov primer, objavivši da će privremeno zatvoriti svoj rudnik Maunt Ketlin u Zapadnoj Australiji, okrivljujući niske cene.

Ipak, dok neki proizvođači obustavljaju rad, drugi ga proširuju, verujući da će globalna potražnja za litijumom – i cene – ponovo porasti.

"Pilbara Minerals" je jedna od takvih kompanija. Rudarska firma sa sedištem u Pertu planira da poveća proizvodnju litijumske rude za dodatnih 50% u narednoj godini.

„Ono što smo istorijski naučili o cenama litijuma je da se mogu promeniti, i to veoma brzo,” rekao je nedavno generalni direktor Dejl Henderson za ABC Njuz. „To nas previše ne brine jer znamo da je dugoročna prognoza fantastična.”

Ovo poverenje deli i Kingsli Džouns, osnivač i glavni investicioni direktor firme "Jevons Global" sa sedištem u Kanberi, koja prati rudarski i metalski sektor. „Litijum i dalje ostaje veoma strateški važan za energetsku tranziciju,” rekao je za BBC.

„Baterije za skladištenje električne energije su područje velikog rasta,” dodao je, ukazujući na povećanu potrebu za baterijama za skladištenje energije proizvedene iz solarnih i vetroelektrana.

Međutim, neki analitičari su upozorili da će prekomerna ponuda držati tržište pod pritiskom najmanje do 2028. godine.

Oblik litijuma koji Australija izvozi – gotovo sav ide u Kinu – je delimično prerađena ruda koja se naziva spodumenski koncentrat.

Prava zarada leži u litijumskim jedinjenjima

Njegove cene prate oštar pad cena rafinisanog litijuma. Jedan izveštaj ovog meseca naveo je da je cena spodumena dostigla najniži nivo od avgusta 2021. godine.

Kineske kompanije rafinišu spodumen u čvrsti litijum, kao i u dva litijumska jedinjenja koja se koriste u baterijama – litijum hidroksid i litijum karbonat.

Tu se nalazi prava zarada, jer tona litijum karbonata trenutno košta oko 72.500 juana (10.280 američkih dolara; 7.720 britanskih funti) u poređenju sa samo 747 dolara (630 funti) za istu količinu spodumenskog koncentrata.

S obzirom na ovu razliku u ceni, australijske rudarske firme su, što je očekivano, počele da grade svoje rafinerije za litijum umesto da izvoze gotovo sav spodumen, kao što je slučaj trenutno. U periodu 2022-23, 98% je bilo izvezeno kao spodumenski koncentrat.

Proces rafinisanja oslobađa hlor

Kako Australija teži da postane značajniji proizvođač rafinisanog litijuma, državni naučnici nastavljaju da istražuju načine kako bi taj proces učinili ekološki prihvatljivijim. Rešenje koje bi, ukoliko se pronađe, moglo učiniti Australiju jednim od "najzelenijih proizvođača ovog metala". Trenutno ovaj proces oslobađa veliku količinu otrovnog gasa hlora.

„Postoji samo jedna industrijska metoda, i ona ima nekoliko nedostataka,“ kaže Dongmei Liu, naučnica u Nacionalnoj naučnoj agenciji Australije, CSIRO.

„Proces je veoma skup i nije naročito efikasan. Najvažnije je to što da proizvodi gas hlor, što stvara ozbiljne ekološke probleme.“