Šta se to zapravo juče desilo u Splitu? Kako je nastala snažna oluja i zašto nije bilo "crvenog upozorenja", otkriva šef DHMZ

„Juče smo u ranim jutarnjim satima imali nastanak konvektivnog oblaka na otvorenom moru nedaleko od Splita, koji je prešao preko Drvenika i okolnih ostrva i udario u grad Split oko 9 sati“, rekao je Gütler.

Naglašava da je nevreme imalo vrlo brz i intenzivan razvoj, uz male prostorne dimenzije, iako je na mestima dostizalo visinu i do 15 km.

„Bio je to vrlo tačkast događaj koji se kretao uskom zonom preko urbanog, gusto naseljenog dela Jadranske obale“, dodaje Gütler.

Na pitanje zašto nije bilo crvenog upozorenja, odgovorio je da je DHMZ imao izdato upozorenje na potencijalno opasne uslove, ali nije bilo jasno u kojem delu Dalmacije bi se oluja mogla dogoditi, niti s kojim intenzitetom.

„Ovaj događaj obeležile su ekstremne brzine. Analize su u toku, moguće su promene rekorda i brzine vetra. Znamo da je vetar na mestima duvao preko 120 km/h, i to ne samo pri tlu, već duž celog atmosferskog stuba. U kombinaciji s vetrom došle su i jake padavine i krupan grad, što je izazvalo veliku štetu u Splitu“, objasnio je.

Sistem se razvio neočekivano brzo, što je zabeleženo i ubrzanim snimkom sa Instituta za okeanografiju i ribarstvo.

Kako nastaje takav fenomen?

Gütler kaže da su visoke temperature mora i kopna posle toplotnog talasa doprinele nastanku ove pojave. Kada veoma topla podloga dođe u kontakt s vlažnim i hladnijim vazduhom, razvijaju se konvektivni oblaci koji donose pljuskove, vetrove i munje.

„To su osnovni sastojci za nastanak atmosferskih nestabilnosti. Ovo je bila izolovana superćelija koja se raspala u BiH. Ponekad se razvijaju mnogo veći sistemi — kao 2023. u Zagrebu“, rekao je Gütler i dodao da tip konvekcije zavisi i od dominantnog pravca strujanja u atmosferi.

Nevreme u Slavoniji bilo lakše predvideti

Za razliku od Splita, situacija u Slavoniji se razvijala postepeno, pa je bilo lakše izdati upozorenja (od žutog do crvenog). „To je bio veći, predvidljiviji sistem koji je pokrivao veći prostor, dok je splitski slučaj bio brz i lokalizovan.“

Građanima preporučuje da prate upozorenja i radarske karte u realnom vremenu, dostupne i u mobilnim aplikacijama. „Ako oluja nastane u Italiji, Sloveniji ili Austriji, imamo više sati za reakciju“, rekao je.

Klimatske promene povećavaju rizik

Istraživanja pokazuju da klimatske promene povećavaju verovatnoću ekstremnih vremenskih nepogoda. Studija navodi da će u ekvatorskoj Africi do 2044. toplotni talasi preko 35 dana biti čak 60 puta češći nego ranije.

Gütler ističe da je ovog leta Sredozemno more čak 5 stepeni toplije od proseka, što znači više isparavanja i više energije za oluje. „Svaki stepen toplija atmosfera nosi 7% više vodene pare. U budućnosti bi ekstremne padavine mogle biti i 20% intenzivnije.“

Šta je s gradom?

Klimatske promene neće nužno doneti više dana sa gradom, ali će povećati učestalost ekstremno velikih zrna. U Severnoj Italiji je broj tuča sa zrnima većim od 5 cm porastao za 300%, a postignut je i evropski rekord od 19 cm.

Gütler upozorava da postojeća protivgradna odbrana nema naučnu osnovu. „Srebrov jodid, koji se koristi, nije prošao ozbiljna naučna testiranja. Možda se treba okrenuti biološkim agensima kao što su lipidi i bakterijske čestice, ali to je još daleko od primene“, zaključuje.