Militantno krilo Hezbolaha, šiitske političke strane iz Libana koju je osnovao Iran, od prvog dana rata u Izraelu pomaže Hamasu i njegovom vojnom krilu al Kasam brigadi, sunitskoj militanoj grupi iz Gaze. Kako i zašto su suniti i šiiti stali na istu stranu, kakva je uloga Irana i zašto je napad baš sada organizovan?
Hamas je krvavi napad na južni Izrael počeo 7. oktobra, na dan kada se obeleževa 50 godina od Jomkipurskog rata. Slično kao 1973. godine, kada su Egipat i Sirija iznenada napali Izrael pokušavajući da povrate teritorije izgubljene u Šestodnevnom ratu 1967. godine (Pojas Gaze i Golansku visoravan) i Hamas je napao iznenada.
Hamas je istovremeno granatirao više izraleskih gradova i upao u južni Izrael gde je otimao i ubijao civile koji žive u delovima blizu granice sa Gazom. Hamas je upad planirao oko dve godine, tvrdi CNN koji je došao u posed snimaka koji pokazuju kako je Hamas vežbao na poligonima u Pojasu Gaze upravo ono što se dogodilo 7. oktobra rano ujutru.
I Vol Strit Džurnal objavio je svoja saznanja koja upućuju da je napad planiran sa Iranom, pa čak i da su najviši iranski zvaničnici i pripadnici Revolucionarne garde bili uključeni u planiranje i pripremu napada. Dan nakon početka krvoprolića u južnom Izraelu, jedan od vođa Hamasa potvrdio je da je ta grupa imala podršku Irana.
Hezbolah se istog dana oglasio podrškom Hamasu, a prva akcija usledila je jutro nakon napada Hamasa. Hezbolah, odnosno njegovo miltantno krilo, raketiralo je naselja u Golanskoj visoravani, spornoj teritoriji koju je Izrael osvojio u Šestodnevnom ratu krajem šezdesetih, a i zatim anektirao 1981. godine. Hezbolah je čak najavio da je “u svakom trenutku spreman” da uđe u rat protiv Izraela, rame uz rame sa Hamasom.
Na prvi pogled možda ne deluje logično da su Hamas i Hezbolah na istoj strani, obzirom da su jedni muslimani suniti, a drugi muslimani šiiti. Prvi su bliski i imaju tracionalnu podršku u svim arapskim zemljama u okruženju Izraela, dok su drugi bliski Teheranu. Međutim, ono što ih spaja je mržnja prema Izraelu kog i Hamas i Iran vide kao smrtnog neprijatelja.
Iran već godinama unazad važi za glavnog sponzora Hamasa, a procenjuje se da iz Teherana oko 70 miliona evra godišnje ide Hamasu. Ova militanta grupa, čije je središte u Gazi, dobija i oružje iz Irana i od Hezbolaha preko ruta za krijumčarenje.
Još jedna okolnosti ide u prilog teze o bliskoj saradnji Irana i Hamasa uz učešće Hezbolaha – činjenica da su tri iranska neprijatelja – SAD, Izrael i Saudijska Arabija – bili spremni da formiraju savez i potpišu mirovni sporazum. I za Teheran i za Hamas, takav sporazum je protiv svega za šta se zalažu.
Mirovni sporazum između Izraela i Saudijske Arabije kojem je kumovala Amerika bio je na pomolu, sudeći prema izjavama američkog predsednika Džozefa Bajdena, izraelskog premijera Benjamina Netanijaha i saudijskog prestolonaslednika Mohameda Bin Salmana. Kako su sva trojica nagoveštavali poslednjih meseci, ozbiljni razgovori su u toku, čak postignut je napredak.
Takav sporazum bi imao još veći uticaj na region od sporazuma iz Kemp Dejvida koji su usledili nakon Jomkipurskog rata, ali bio bi i velika politička pobeda za svakog od lidera koji bi trebalo da ga potpiše.
Za Bajdena bi takav sporazum bio jedan od aduta u predizbornoj kampanji, a omogućilo bi mu i da smiri Netanijahua i konzervativnu opoziciju u SAD u vezi sa novim pregovorima sa Iranom o nuklearnom sporazumu. Sa potencijalno dva sporazuma u džepu, Bajden bi se sa samopouzdanjem suočio sa predsedničkim izborima sledeće godine.
Mirovni sporazum bio bi veoma dobra vest i za Netanijahua. Iako je već sklopio takozvane Abrahamove sporazume sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom, Sudanom i Marokom, normalizacija odnosa sa Saudijskom Arabijom bila bi najveći od njih.
Za Saudijce postoji samo jedan način da se osigura da Iran više nikada neće ugroziti tu zemlju, a to je bezbednosni sporazum sa Izraelom (a time i SAD), gde se Amerika obavezuje da će zaštititi zalivsku državu i dati joj nuklearnu tehnologiju.
Sve o Hamasu, Hezbolahu i Islamističkom džihadu pročitajte u posebnom tekstu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare