Kako je masovni turizam uništio život stanovnicima Barselone

Novinar Jurica Grosinger, koji živi u Barseloni, za N1 objašnjava da su stanovnici tog grada nezadovoljni jer im se čini da vlast ne obraća dovoljno pažnje na njihove probleme.

Kaže da je masovni turizam doveo do takvog skoka cena, da su i banalne stvari poput večernjeg izlaska na piće s prijateljima postale luksuz. Dodaje da izlazak koji ste nekada plaćali 15 ili 20 evra, sada košta najmanje duplo više.

Stanarina je porasla za 35 odsto, a u nekim delovima grada, bližim centru, čak i za 70 odsto. Paralelno s najmom, povećale su se i cene kvadrata koji se prodaju.

Novinar iz Barselone napominje da Barselona zavisi od kišnice, a da su velike suše i ogroman broj ljudi u gradu doveli do toga da se prigradskim naseljima uvode restrkikcije, a gradskom stanovništvu je potrošnja vode ograničena na 200 litara dnevno.

„Nije lako naći stan kada hoćete da iznajmite stan, morate da imate stalno zaposlenje, pokazati bar šest meseci zarade unazad. Studenti teško mogu da nađu čak i sobu za 500 do 600 evra mesečno“, rekao je Grosinger u Novom danu.

On ističe da još jedan važan problem predstavlja i bezbednost lokalnog stanovništva, pa se žene više ne osećaju uveče bezbedno kada prolaze same određenim delovima grada.

Skok cena smeštaja uticao je i na same turiste, pa sada mladi koji putuju s malo novca, umesto u apartmanima i stanovima koji se izdaju kratkoročno, spavaju po plažama.

To, dodaje sagovornik N1, otvara novi – ekološki problem zbog smeća koje se nagomilava.

Gradske vlasti Barselone su pokušale da odgovore na problem zabranom kratkoročnog izdavanja nekretnina do 2028. godine. Postoje i predlozi da se na ovaj vid rentiranja poveća porez sa sadašnjih 10 na 21 odsto.

Turizmolog i profesor Geografskog fakulteta u Beogradu Dobrica Jovičić objašnjava da ovakva rešenja teško mogu stvoriti pozitivne efekte, posebno na srednji rok.

On objašnjava da u slučaju Barselone, ali i nekih drugih turističkih destinacija, dolazi do prekoračenje nosećeg socio-ekonomskog kapaciteta.

„Turizam treba razvijati do mere koja ne narušava uobičajeni način života, tradiciju i obavljanje drugih životnih aktivnosti domicilnog stanovništva“, rekao je Jovičić.

Dodaje da predložene more mogu da pomognu delimično i donekle snize cene nekretnine, ali da bi s druge strane, ograničenjem turizma ekonomija bila na značajnom gubitku.

„Španija je vodeća receptivna zemlja u Evropskoj uniji i beleži najveći broj stranih noćenja. Ogroman prihod se iz toga stvara. Prošle godine bilo je 85 miliona inostranih turista i ove mere bi drastično uticale na privredni razvoj, smanjile bi udeo turizma u BDP-u“, kaže profesor.

Napominje da pravog rešenja nema, a da teorija govori da turizam treba da se razvija na širem području, kako bi se ključne tačke ublažile.

BONUS VIDEO: Hiljade meštana maršira protiv masovnog turizma u Barseloni