Kako je drugi talas korone krenuo - i putovao Evropom (MAPA)

Naučnici su identifikovali novi niz virusa za koji veruju da je "glavni krivac" za drugi talas, koji se prvi put pojavio u junu na severu Španije i odatle proširio na Nemačku, Italiju, Švedsku, Belgiju, Francusku, Holandiju, Britaniju - najverovatnije zahvaljujući turistima. Kada je korona prodrla među lokalne zajednice proširila se poput šumskog požara.Novo istraživanje, koje još uvek nije potvrdila nezavisna komisija, sproveli su naučnici Univerziteta Bazel i Univerziteta Valensija.Drugi talas koronavirusa žestoko je pogodio Evropu, a broj novih slučajeva rastao je brže nego bilo gde drugo na svetu, sve dok nova zatvaranja nisu dovela širenje virusa pod kontrolu. Evropski centar za kontrolu bolesti, procenjuje da je na Starom kontinentu potvrđeno više od 16 miliona slučajeva i 366.000 preminulih.

Drugi talas 

Podaci pokazuju da je drugi talas krenuo u junu i julu pre nego što je broj novozaraženih vrtoglavo porastao u septembru, sa dolaskom hladnog vremena i respiratornih infekcija. Do sada se nije znalo odakle su prvi slučajevi potekli.Nova studija sada navodi da se poreklo drugog talasa koronavirusa može ispratiti do pojave nove vrste virusa u severnoj Španiji. Nova vrsta nije mutacija korone zbog čega je vrlo moguće da će vakcine na kojima se radi biti efikasne, ali jeste nešto drugačiji od virusa, koji se prvi put pojavio u Vuhanu krajem prošle godine.Ne zna se tačno odakle je potekao ovaj novi niz virusa 20A.EU1., ali su prvi slučajevi registrovani među beračima voća u provincijama Katalonija i Aragon, koje su blizu granice sa Francuskom. Berači voća često žive u malim i pretrpanim kućama i lošim sanitarnim uslovima koji pogoduju širenju bolesti.

Virus se širi kao šumski požar

Naučnici, piše Dejli mejl, tvrde da je najraniji primer virusa registrovan 20. juna, dan pre nego što je Španija otvorila svoje granice turistima iz EU. Virus je potom sredinom jula detektovan u Britaniji, Irskoj i Švajcarskoj, gde su ga najverovatnije doneli turisti, koji su iskoristili ublažavanje mera posle višenedeljnih karantina i otputovali na odmor.Do kraja jula, virus se proširio na Belgiju i Norvešku, a registrovan je i porast broja slučajeva u Britaniji i Irskoj. U avgutu su testovi iz Italije, Nemačke, Švedske, Francuske i Letonije pokazali da je virus stigao i tamo, kao i u Holandiju mada i dalje nije jasno u kom tačno trenutku.Onog trenutka kada je drugi tip virusa stigao u ove zemlje proširio se poput šumskog požara jer u tom trenutku oni koji nisu imali simptome, nisu morali u karantin (ili su ga jednostavno izbegli).

Do septembra, novi niz virusa bio je odgovoran za više od 70 odsto slučajeva koji su se pojavili u Švajcarskoj, Britaniji i Irskoj. Stručnjaci su utvrdili da je virus ojačao i u Norveškoj, Letoniji, Holandiji i Francuskoj, a mnoge od njih su bile među najgore pogođenim u drugom talasu korone.Od tada sve te zemlje uvele su ponovo stroge mere i karantine kako bi obuzdale širenje virusa.Virus se takođe brzo širi i u Švedskoj, koja se do sada opirala zatvaranju, ali je u pokušaju da ga stavi pod kontrolu pristala na uvođenje nešto strožijih mera.

Naučnici: Naći način da se virus obuzda

Naučnici kažu da za sada nije jasno zašto se virus toliko brzo širi. Smatraju da je moguće da je novi niz infektivniji od prethodnih, ali je isto tako moguće da se pojavio u pravom trenutku - kada su granice bile otvorene, a mere ublažene - zbog čega se brzo proširio."Naša analiza ukazuje da zemlje moraju pažljivo da osmisle pristup putovanju u zemlje gde je zabeležen veliki broj slučajeva SARS-CoV-2 onog trenutka kada se saobraćaj ponovo uspostavi po Evropu. Bilo da se 20A.EU1 klaster, koji je ovde identifikovan brzo raširio zbog lakše transmisije ili epidemioloških faktora, njegovo pojavljivane i otpornost u mnogim zemljama impliciraju da letnja putovanja i restrikcije nisu bili dovoljni da spreče dalju transmisiju", naveli su autori studije."Dugoročne restrikcije i zatvaranja granica nisu održivi niti poželjni, zbog čega je potrebno identifikovati bolje načine smanjenja rizika širenja virusa i tako pomoći zemljama da održe teško postignute niske nivoe SARS-CoV-2 transmisije", zaključuju autori studije.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram