Šta se zapravo desilo u Španiji i Portugalu i kako je došlo do strujnog kolapsa? Ovo su sve teorije

"Istražujemo vrlo podrobno šta su bili uzroci, koliko smo bili dobro pripremljeni, i koje pouke se mogu izvući iz tog incidenta", rekla je jedna portparolka Komisije u Briselu. "Pokušaćemo da sprečimo takve situacije i da preduzmemo mere da se takve situacije u budućnosti izbegnu", dodala je ona.

Jedna neimenovana zvaničnica Evropske unije rekla je za medije da je incident u Španiji bio jedan od najozbiljnijih u evropskom elektroenergetskom sistemu od 2000. godine, i da će verovatno biti uvršten u najvišu od četiri kategorije koje postoje za tu vrstu havarija.

U većem delu Španije i Portugala, uključujući glavne gradove Madrid i Lisabon, 28. aprila je nestala struja, zbog čega nisu radili metroi, telefoni, semafori i bankomati. Otežano je bilo vodosnabdevanje, brojne firme nisu radile a otkazani su i razni sportski i kulturni događaji.

Španski javni servis RTVE javio je da je struja nestala u nekoliko španskih regiona oko 12:33 po lokalnom vremenu, uključujući parlament u Madridu i metro stanice širom zemlje. Nestanak struje su prijavili i građani Barselone i okolnih mesta. U Portugalu, koja ima 10,6 miliona stanovnika, struja je nestala u Lisabonu i okolnim područjima i severnim i južnim delovima zemlje.

Istraga će potrajati

Istraga mogućih uzroka mogla bi da potraje mesecima, ali je od španske vlade zatraženo da u roku od tri meseca podnese izveštaj. Uporedo, evropski ekspertski tim će takođe istražiti moguće uzroke i dati preporuke za unapređenje evropskih direktiva o unutrašnjem tržištu struje.

Konačni izveštaj treba da bude sačinjen do septembra 2026. godine. Kada se u jugoistočnoj Evropi 2024. godine dogodio sličan ispad strujne mreže, sastavljanje izveštaja je trajalo osam meseci.

Španski operater elektromreže je 29. aprila isključio mogućnost da je uzrok nestanka struje u celoj zemlji sajber napad. Na osnovu sprovedenih analiza, utvrđeno je da nije bilo ilegalnog hakerskog upada u kontrolni sistem Red elektrika, koji bi mogao da izazove takvu situaciju.

U Španiji i Portugalu je 29. aprila u najvećoj meri normalizovano snabdevanje strujom. Snabdevanje vodom, koje je isto povezano sa strujom, takođe je normalizovano kao i celokupan javni saobraćaj.

Kako je sve počelo

Blekaut je počeo, prema pisanju medija, snažnim padom frekvencije, koja je sa uobičajenih 50 herca pala na 49,84 herca.

Bruno Burger sa nemačkog Frauenburger instituta, objasnio je za portal cleanthinking.de da se to događa kada "odjednom nema dovoljno struje na raspolaganju za sve potrošače". On je ocenio da je u trenutku nedostajalo oko 2,2 gigavata struje, što približno odgovara kapacitetu jednog visokonaponskog dalekovoda, ili dva bloka jedne atomske centrale.

Međutim, procene se znatno razlikuju, što i otežava analizu. Španski premijer Pedro Sančes je rekao da je u trenutku raspada sistema nedostajalo oko pet gigavata struje.

Nije sajber napad?

Grafika portala energy-charts pokazala je da je 28. aprila 2025. u 12.33 drastično opala proizvodnja struje. Posebno su bili pogođeni proizvođači atomske energije i elektrane na prirodni gas, u kojima je proizvodnja pala gotovo na nulu.

Solarna energija je ostala donekle stabilna, ali nije mogla da podmiri potrebe, a energija vetra je u tom periodu imala potpuno podređenu ulogu. Kao posledica, došlo je do automatskog isključenja potrošača sa mreže zbog preopterećenja.

Nakon što su stručnjaci uglavnom odbacili tezu o mogućim sajber napadima kao uzroku havarije, ostali su kao potencijalni uzroci tehnički problemi ili klimatski faktori. I predsednik Saveta EU, Portugalac Antonio Košta rekao je za N-tv da nema naznaka da su uzrok nestanka struje sajber napadi, a premijer Sančes je za list El Pais rekao da treba biti uzdržan i da njegova vlada neće špekulisati.

Atmosferske vibracije, solarna energija, kvar?

Portugalska elektrodistribucija je saopštila da su zabeležene abnormalne oscilacije na visokonaponskoj mreži, čiji su uzrok bile "atmosferske vibracije" izazvane "ekstremnim fluktuacijama temperature u unutrašnjosti Španije".

Stručnjak Bruno Burger smatra ipak da to nije objašnjenje, jer su takve oscilacije u strujnoj mreži vrlo česte, pa i u Nemačkoj, i po pravilu se vrlo brzo regulišu, na primer priključivanjem drugih elektrana na mrežu.

Burger je za dnevnik Cajt isključio i mogućnost da je solarna energija, koja se takođe uliva u mrežu i može da izazove poremećaje, mogla da izazove defekt, jer ona vrhunac proizvodnje dostiže oko 14.00, a struja je nestala ranije. Raspad sistema mogao je, prema njegovim rečima, da nastupi zbog tehničkog kvara u nekoj elektrani, ili zbog oštećenja na visokonaponskoj mreži.

Ceo događaj, pokazao je međutim, prema rečima Burgera, strukturne slabosti u zajedničkoj elektromreži Evrope, koje posebno pogađaju Portugal i Španiju, jer je Španija preko Francuske nedovoljno povezana sa tom mrežom, a Portugal je izolovan i njegov je jedini sused Španija, od kojeg zavisi i u snabdevanju strujom.

Ta slaba povezanost dovodi do toga da ni rezerve iz drugih zemalja ne mogu blagovremeno da pomognu, a ako je mreža između Francuske i Španije preslaba, ništa ne koristi da na primer Nemačka, Švajcarska ili Austrija brzo pošalju kao pomoć višak struje, rekao je Burger za televiziju N-tv.

On je rekao da taj slučaj naglašava pitanje otpornosti evropske elektroenergetske mreže i da je to svojevrsno zvono za uzbunu za čitavu Evropu.