"Kako je dobro biti članica EU"

- Posledice ove krize su bez presedana i to pokazuje koliko je važna evropska solidarnost, zajedništvo i vodstvo - rekao je Plenković, dodajući kako je i za sve one koji u to sumnjaju ovo dokaz koliko je dobro biti članica Evropske unije u situacijama kao što je sada.Evropska komisija predstavila je plan pod nazivom "EU sledeće generacije" koji ima planiranih 750 milijardi evra podrške članicama, a izaći će se i sa predlogom za alociranje 1.100 milijardi evra u okviru višegodišnjeg finansijskog okvira.Ursula von der Lajen je pre dva dana otkrila gigantski paket pomoći za članice, "težak" 750 milijardi dolara, da bi se sanirale ekonomske posledice pandemije koronavirusa."Sledeća generacija EU se sastoji od, prvo, paketa od 750 milijardi evra, a zatim i od ciljanih napora u dugoročnom budžetu EU za period 2021-2027. Sve u svemu, ukupna finansijska 'municija' iznosiće više od 1,85 biliona evra", pisalo je u saopštenju EU.

Plan oporavka, prema njihovim rečima, "pretvara ovaj ogroman izazov u priliku, i investiciju u budućnost: evropski Zeleni sporazum i digitalizacija će izazvati brži rast i zapošljavanje, a povećaće i otpornost društva, i zdravlje naše životne sredine".Suma od 750 milijardi evra će biti pozajmljena sa finansijskih tržišta, a zatim vraćena kroz godišnje budžete EU.Međutim, ne slažu se svi da je princip dobar. Nemačka i Francuska, iz čijeg plana je proizašao paket pomoći, pozdravile su odluku Brisela."Srećni smo što je Evropska komisija uzela elemente našeg predloga", rekao je portparol nemačke Vlade. Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je zadovoljan, rekavši da je taj dan "ključni dan za Evropu".Italijanski premijer Đuzepe Konte je rekao da je plan podržao italijansko stanovište.

"Odličan signal iz Brisela, ide u pravcu u kome smo pokazivali", rekal je Konte i dodao da je sada potrebno brzo osloboditi resurse. Španija je takođe pozdravila mere.Međutim, "Štedljiva četvorka", sastavljena od Danske, Austrije, Holandije i Švedske, protestovala je zbog paketa pomoći, rekavši da bi cela trebalo da se sastoji iz zajma sa niskom kamatom, a ne bespovratnih sredstava."Nećemo se složiti sa povećanjem budžeta EU, niti sa preuzimanjem zajedničke obaveze otplate duga", poručili su i dodali da će teško glasati za sadašnji predlog.

Najkontroverzniji element plana

Deo plana sa kojim se oni najmanje slažu je dug koji bi EU "navukla" na sebe i vraćala kroz budžet nekoliko sledećih decenija (počevši od 2028.). Brisel je već odobrio hitan pkaet od 540 milijardi evra, koji je uključivao sredstva za programe zapošljavanja, a deo je namenjen javnim investicijama, i sprečavanju da pojedine kompanije u privatnom sektoru propadnu.Plan o 750 milijardi moraju da odobre sve članice EU, a najveća razmimoilaženja se očekuju oko toga koji deo novca da budu bespovratna sredstva, a koliko zajam, koje su obaveze članica koje novac dobijaju, kao i kako pridobiti siromašnije članice EU sa istoka.U svakom slučaju, EU zvaničnici su se spremili za nekoliko nedelja tvrdih argumenata. Nacionalni lideri bi trebalo da se sastanu tokom juna i nađu kompromis, ali nije sigurno da će dogovor biti postignut do kraja leta.Podizanje duga Unije nije novost, Brisel se već zadužio tokom poslednje finansijske krize da bi investirao u izvlačenje evrozone iz krize. Ali ovo zaduživanje bi bilo mnogo veće, i razbilo bi tabu kojim je do sada Evropskoj komisiji bilo praktično prećutno zabranjeno da se previše zadužuje.