Kako i zašto crnogorske vlasti izbegavaju da zadrže superjahte ruskih oligarha

”Iako su na rečima vrlo oštri i obećavaju da će u svemu slediti Brisel, naše vlasti “Boga mole” da sutra-prekosutra uopšte ne dođu u situaciju da zbog spoljne politike EU za koju kažu da će je bespogovorno poštovati i primenjivati, moraju u našim lukama zaustavljati i zadržavati na desetine miliona eura vredne mega i superjahte ruskih tajkuna, ili pak tim ljudima blokirati njihove izuzetno vredne nekretnine koje oni poseduju na našoj obali. To se najeklatantnije do sada videlo na primeru superjahte “Solaris” Romana Abramoviča koja je nekoliko dana nakon što je njenom vlasniku sankcije uvela Velika Britranija, a pre nego što će ga na “crnu listu” staviti i EU, boravila u Tivtu. Tada su se naše vlasti pravile nevešte, lansirajući u javnost priču da “Solaris” čak i ne pripada Abramoviču”, kazao je za “Vijesti” sagovornik iz jedne od pomorskih agencija koje pružaju usluge mega i superjahtama što dolaze u naše vode.

On je, zbog osetljivosti teme, insistirao na anonimnosti, podvlačeći da u elitnom jahtingu i inače vlada stroga diskrecija kada su u pitanju ovi ultraluksuzni i skupi brodovi za uživanje, njihovi vlasnici i gosti na jahtama koji traže vrhunsku privatnost i diskreciju. Praksa bogataša koji sebi mogu priuštiti ove ultimativne simbole raskoši i finansijske moći je da te brodove nikada ne registruju na svoja imena, već po pravilu, na neku firmu, obično sa off shore destinacije.Ta kompanija (tzv. shell company) je zvanični vlasnik broda, a da se stvari dodatnu zakomplikuju, obično jahtom upravlja druga firma (managment company) koja se brine o svakodnevnom vođenju broda – plaćanju posade, održavanju, snabdevanju, primeni propisa i standarda itd.Uz to, same jahte su po pravilu registrovane na neku od tzv. zastava pogodnosti – poreskih rajeva koje uz niže dažbine za njenog vlasnika daju i garancije dodatne poverljivosti podataka u vezi sa jahtom prema moguće zainteresiovanim, trećim stranama. Stoga je, kada su u pitanju fiskalno-pravne obaveze pravog vlasnika jahte, veoma bitno da vlasti koje plediraju da mu nametnu neku obavezu otkriju i dokažu vezu konkretnog fizičkog lica kao tzv. beneficiary ownera (pravog vlasnika) sa shell company – pravnim licem na kog je brod zvanično registrovan (disponent owner).Ipak, iako u zvaničnim papirima piše drugačije, u svetu se manje-više za skoro svaku mega i superjahtu nezvanično pouzdano zna koje joj je fizičko lice u suštini, pravi vlasnik.Upravo na činjenici da se u zvaničnim papirima tog broda nigde ne spominje ime Romana Abramoviča se i svelo opravdanje crnogorskih vlasti koje su se pre petnaestak dana suočile sa za njih nezgodnom situacijom, da im se u sred Boke danima usidrena ljuljuška 140-metarska superjahta “Solaris”, i to u vreme kada u celom svetu vladala potraga za njom, ali i drugim “odmetnutim” jahtama ruskih oligarha, političara i tajkuna povezanih sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Tako je Ministarstvo vanjskih poslova 14. marta, kada je “Solaris” mirno ležao na sidru u Tivatskom zalivu, saopštilo da superjahta “Solaris”, koja se već dva dana nalazi u teritorijalnim vodama Crne Gore, ne pripada Romanu Abramoviču, nakon što su mediji javili da je u tivatski zaliv uplovila jahta ruskog milijardera."Jahta koja je pristigla u Crnu Goru, a koju su mediji povezivali sa vlasnikom Čelsija, nije zvanično registrovana na njegovo ime, niti je Abramovič u tom trenutku bio pod sankcijama Evropske unije (EU)”, saopšteno je tada za Portal RTCG iz MVP.Iz Ministarstva koje vodi Đorđe Radulović su poručili da “nema pravnog osnova da bi se u tom slučaju reagovalo”, jer jahta nije na ime ruskog oligarha, te da on u tom momentu nije bio na listi sankcija EU.”Iako nije na listi EU sankcija, proveren je status ove jahte, uz traženje mogućnosti da se reaguje. Ponuđena je sva dokumentacija. Sama jahta zvanično nije na ime Abramoviča. On nije na listi EU sankcija", rekli su 14. marta iz MVP.Još rezolutniji u demantovanju onoga što svi u svetu znaju, a svi svetski mediji jasno prate (da je Abramovič tih dana užurbano na sigurno mesto od zaplene, sklanjao svoje dve impoiznane jahte – “Solaris” i “Eclipse”), bio je tzv. port state control inspektor Ministarstva kapitalnih investicija Crne Gore Željko Lompar.On je 14. marta Anteni M rekao da informacije kojima on raspolaže, “ukazuju na činjenicu da se plovilo apsolutno ne nalazi u vlasništvu Abramoviča, te da informacije koje su prethodnih dana kružile kako crnogorskim, tako i regionalnim medijima, nisu tačne.”Kako je Lompar pojasnio, jahta plovi pod zastavom Bermuda, prekomorske teritorije Ujedinjenog Kraljevstva u Atlantskom okeanu. On je kazao i da “Lučka kapetanija nije imala nikakvu zakonsku osnovu, ali ni potrebu da jahtu zadrži u našem moru.”Upitan da pojasni razlog “Solarisovog” zadržavanja u našim vodama, Lompar je kazao da se “jahta usidrila u Tivtu kako bi pribavila gorivo za nastavak svoje plovidbe, međutim, zbog zastoja u novčanoj transakciji, nije mogla da napusti Tivatski zaliv.” Kako je utvrdio, “ukoliko je jahta isplovila, onda su izmireni svi troškovi, gorivo pribavljeno, a jahta nastavlja planirani put.””Solaris” je iz Tivta isplovio kasno poslepodne istoga dana kada su Lompar i MVP dali ove izjave, pritom uopšte ne ukrcavši gorivo na petrolejskoj instalaciji marine Porto Montenegro kako je to prvobitno bio plan kapetana jahte da učini u Crnoj Gori. Brod je isplovio iz Boke na dan kada je EU na svoju listu sankcionisanih stavila i ime Romana Abramoviča.“Solaris” se iz Crne Gore uputio prema Turskoj, a prema pisanju nekih stranih medija, jahta je tokom putovanja koje je obavila vozeći neobično niskom brzinom (pretpostavlja se radi štednje goriva) navodno dopunila svoje tankove direktno na moru, srevši se jugozapadno od grčkog ostrva Krit sa ruskim tankerom za prevoz naftnih prerađevina “Vyazma”, koji je tada takođe na nekoliko sati misteriozno “iščezao” sa elektronskoih trakinga jer je isključio svoj AIS transponder.“Solaris” je nakon toga stigao u tursku luku Bodrum gde su se inače sklonile još neke mega i super jahte čiji su vlasnici Rusi na listana sankcija Velike Britanije, SAD i EU.”Ne mislim da je primarni motiv naših vlasti da ne pokušaju zadržati jahte ilii zamrznuti drugu imovinu u Crnoj Gori sankcionisanih ruskih državljana, politički, odnosno da je u pitanju “strah od nezameranja” Rusiji ili tim moćnim pojedincima. Mislim da je prvenstveno u pitanju ekonomski momenat jer EU, SAD i Velika Britanija ne plene imovinu ruskih zvaničnika i tajkuna da bi je prodavali, već ona zvanično ima status “zamrznute imovine”. To znači da jahte ili nekretnine koje ove države arestiraju i “zamrzavaju” formalno ostaju svojina svojih vlasnika, ali ih oni ne mogu na bilo koji način koristiti do daljnjeg.Od vlasnika se očekuje da oni ipak snose troškove održavanja svojih jahti i nekretnina i sve drugo u vezi sa njihovom zamrznutom imovinom, ali je malo verovatno da će se to desiti, s obzirom na prekid skoro svih mehanizama plaćanja sa Rusijom, odnosno restrikcije te države u iznošenju deviza iz nje, kao i samo zamrzavanje bankovnih računa tih sankcionisanih pojedinaca na Zapadu.Stoga, troškovi održavanja zadržanih jahti i nekretnina, u konačnom će pasti na vlasti država koje su zamrzle tu imovinu ruskih građana”, kaže sagovornik “Vijesti”, upozoravajući da kada su jahte u pitanju, govorimo o astronomskim iznosima potrebnim za njihovo održavanje i čuvanje u lukama iz koje one ne smeju da isplove do daljnjeg.”Kod mega i super jahti važi nepisano pravilo da je prosečna cena gradnje novog takvog broda million eura po metru njegove dužine, a da godišnji troškovi njegovog održavanja zajedno sa platama posade i ostalim pratećim izdacima iznose između 10 i 15% vrednosti broda. Ako vam kažem da npr. “Solaris” vredi najmanje 400 miliona eura, onda vam je jasno da bi neku državu koja zadrži tu jahtu i zabrani joj isplovljavanje godišnje to koštalo između 30 i 40 miliona eura”, objašnjava on.Mega i super jahte izuzetno su tehnološki zahtevni i skupi brodovi za održavanje u perfektnom stanju na kojem insistiraju njihovi vlasnici. Stoga posade tih brodova 24 sata, sedam dana u nedjelji stalno nešto rade na brodu – čiste, glancaju, podmazuju, servisiraju…. Ako se broj članova posade smanji jer je brod zaustavljen i neaktivan je, nužno je da će on polako početi da propada, a onda će se i njegova vrednost smanjivati, što će jednog dana, kada se sankcije skinu, neko morati da nadoknadi njihovim vlasnicima koji su sprečeni da koriste svoju imovinu.”Po meni, to je osnovni razlog zašto će Crna Gora na svaki način nastojati da izbegne zadržavanje neke jahte ruskih državljana sa liste sankcija ili njihovih nekretnina, kao što je to luksuzni kompleks vila na Platamunima koji pripada Olegu Deripaski”, smatra sagovornik “Vijesti”.

Jahting industrija već trpi brojne posljedice

U stranim medijima specijalizovanim za praćenje jahting industrije, sve su češći napisi o brojnim posledicama koje aktuelna situacija sa ratom u Ukrajini i sankcijama Rusiji i nekim njenim državljanima ostavljaju u toj grani ekonomije.U proteklih nepunih mesec dana su ruski vlasnici mega i super jahti koje su već zaustavljene po marinama i lukama u Zapadnoj Evropi, ili imaju značajne probleme u svakodnevnim operacijama iako njihovi vlasnici (još) nisu na listama sankcionisanih, otpustili između 1.200 i 1.300 članova posada tih jahti i drugog pratećeg osoblja, jer zbog restrikcija u platnom prometu ne mogu isplaćivati zarade tih ljudi.Arestiranje, odnosno zadržavanje mega i superjahti rukish oligarha počelo je 3. marta kada je u Nemčkoj zadržana 156-metarska jahta “Dilbar” - jedna od najvećih privatnih jahti na svetu, koja pripada Ališeru Ušmanovu. Taj brod vredan 600 miliona eura u momentu zadržavanja bio je na remontu u Hamburgu. Remont je prekinut i u međuvremenu je skoro sva posada “Dilbara” dobila otkaz.Francuske vlasti u gradu La Citat zaplenile su “Amore vero”, 86 metarsku superjahtu koja se dovodi u vezu sa tajkunom Igorom Sečinom, jednim od čelnika ruske naftne kompanije Rosneft. Vrednost “Amore veroa” procenjuje se na 120 miliona dolara. U Italiji su vlasti zaplenile pet luksuznih vila koje su u vlasništvu Rusa sa liste sankcija EU, a te nekretnine se nalaze na nekim od najprestižnijih destinacija u toj državi poput jezera Kuomo, Toskane ili Sardinije.Italijani su zaplijenili i dve jahte: 65 metara dugu “Lady M”, vrednu oko 55 miliona dolara, koja je vlasništvo najbogatijeg Rusa Alekseja Mordašova u marini Imperia, odnosno 40 metara dugu “Lenu” u marini u San Remu. Ova jahta, koja košta oko 30 miliona dolara, pripada Genadiju Timčenku, jednom od najbliskijih saradnika ruskog predsednika Putina.Nakon toga, u Trstu su Italijani 9. marta arestirali 124-metarsku “Sailing Yacht A” Andreja Meljničenka koja je tamo bila na remontu, a vrednost tog trojarbolnog jedrenjaka procenjuje se na 590 miliona dolara. Potom su španske vlasti u Barseloni arestirale 85 metara dugu jahtu “Valerie” koja se povezuje sa oligarhom Serhegejom Čerminovim, a vredna je 120 miliona dolara.U Španiji je zadžana i “Lady Anastasia” duga 47 metara i vredna 20 miliona dolara, dok je 78-metarski “Tango” koji pripada Viktoru Vekselbergu, vredan 120 miliona dolara, onemogućen da isplovi jer su osiguravatelj i snabdevači prekinuli saradnju sa vlasnikom. Ta država arestirala je i 135 metarsku superjahtu “Crescent” koju istražitelji navodno povezuju sa samim ruskim liderom Vladimirom Putinom. Ovaj brod vredan 650 miliona dolara formalno je zadržan jer "shell" kompanija koja mu je zvanični vlasnik nije mogla da, na traženje španskih vlasti, pokaže dokumentaciju koja jasno dokazuje ko je pravi vlasnik te ultraluksuzne jahte.U Hrvatskoj je 16. marta arestirana 200 miliona dolara vredna jahta “Royal Romance” dugačka 92 metra, a koja se povezuje sa ukrajinskim tajkunom i bliskim Putinovim saradnikom Viktorom Medvedčukom. U Gibraltaru je zadržana 72 metarska “Axioma” koja se povezuje sa Dimitrijem Pompjanskim, a vrednost joj se procenjuje na 75 miliona dolara. Trenutno je u Evropi zadržano ruskih superjahti ukupne vrednosti preko 2,7 milijardi dolara.Uz već arestirane, procenjuje se da je ukupan broj jahti u vlasništvu Rusa, a koje već imaju veće ili manje probleme u svakodnevnim operacijama oko 70 i većina njih je već prinudno ili dobrovoljno zaustavljena i vezana po marinama. To indirektno negativno utiče na čitav niz drugih poslovnih partnera tih jahti – od agenata i snabdevača, preko osiguratelja, do servisera i pružalaca raznih drugih usluga.****Bonus video: Jahta Romana Abramoviča uplovila u Tivat

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tngabramovicevajahtativatds-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3196646"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram