Kakav otac, takav sin: Sve sličnosti Freda i Donalda Trampa

Ovu osobinu prvi čovek SAD nasledio je od svog oca Freda, piše Njujork tajms.Da odsustvo empatije prednjači u karakternim crtama šefa Bele kuće, svedoči i to što on još uvek nije proglasio nacionalni dan žalosti za žrtvama koronavirusa. Njegova nespremnost ili nesposobnost da uteši uznemirenu naciju zgrožava kritičare, zapanjuje saveznike i nervira pojedine članove osoblja predsedničke palate, koji ostaju zbunjeni zbog čega ovaj osnovni element ljudske psihe tako primetno izostaje kod Trampa.

Bez pokazivanja slabosti

"Njegov stil vođe je veoma krut. Jednostavno, on ne može da pokaže bilo koju vrstu slabosti", kaže Piter T. King, jedan od predsednikovih saradnika.Tramp je ovakvom ponašanju bio izložen celog života, kažu prijatelji i članovi porodice. To je naučio kod kuće, posebno od svog oca koji je potrošio stotine miliona dolara finansirajući karijeru svog sina i naučio ga i da dominira i da se pokorava. U svetu Freda Trampa pokazivanje tuge ili ranjivosti prosto je bilo znak slabosti.

"Jedino do čega je Tramp ikada brinuo bilo je da mora da pobedi i da bude naučen kako da pobedi", rekao je u jednom intervjuu Džordž Vajt, bivši Donaldov drug sa njujorške Vojne akademije koji je godine proveo gledajući odnos oca i sina.Prisećajući se Fredovog velikog uticaja na Donalda, Vajt je naveo da mu je bivši Trampov mentor, inače veteran iz Drugog svetskog rata po imenu Teodor Dobijas, jednom prilikom rekao da nikada nije vidio kadeta čiji otac ima takav uticaj na sina."Fred Tramp bi posećivao školu skoro svakog vikenda kako bi motrio na svog sina", dodao je Vajt.

Strog i formalan

"Trampov otac je još uvek deo njegovog života", kaže Endrju Stajn, bivši predsednik okruga Menhetn, koji šefa SAD poznaje decenijama i redovno se sastaje s njim u Beloj kući.Donald često, navodi Stajn, upućuje pogled prema plafonu i obraća se svom ocu kada su sami u Ovalnoj sobi."Pogleda ka nebu i kaže: 'Frede, možeš li da poveruješ u ovo?'", otkriva Stajn.

Prema navodima komšija koje su živele u kraju gde je bila i kuća Trampovih, Fred Tramp je bio strog i formalan. Vodio je glavnu reč u kući, a deca su naučila da stoički podnose gubitke, čak i kada im se majka ozbiljno razbolela od peritonitisa, upale tkiva koja pokriva trbušnu šupljinu, pa se suočila sa dugotrajnom hospitalizacijom nakon rođenja svog petog, poslednjeg deteta."Otac se vratio kući i rekao mi je da majka možda neće preživeti, a ja bih trebalo da idem u školu i on će me pozvati ako se nešto desi", ispričala je u jednom intervjuu Merien Tramp Beri, najstarija ćerka Trampovih.

Poslovni odnos s ocem

Den Mekadams, profesor psihologije i ljudskog razvoja koji je pisao o Trampu, rekao je u jednom razgovoru da je Donald od detinjstva pa nadalje, uz pomoć svog oca, uslovljavao sebe da pristupi životu kao nizu bitaka u kojima treba da pobedi."Zato on nema vremena da ima saosećanje za bilo koga, jer će biti pobeđen", kaže Mekadams.Nakon smrti brata 1981. godine, Tramp je postao naslednik, a tokom narednih decenija postao je blizak partner ocu u šemama i utaji poreza koji su bili praktično deo porodičnog biznisa. Razgovarali su gotovo svaki dan i provodili vreme zajedno vikendima."Nikad me otac nije zastrašio kao što me plašila većina ljudi. Stajao sam uz njega i on je to poštovao. Imali smo vezu koja je bila gotovo poslovna", napisao je američki predsednik u svojoj autobiografiji.

Empatija, šta je to?

U Trampovom svetu biznisa nema mesta za saosećanje."Jedan njegov bankar je umro i neko je rekao: Donalde, zar ne misliš da bi trebalo da pozoveš njegovu porodicu?", prisetio se Alan Markus, bivši savetnik za odnose sa javnošću u Trampovoj kompaniji."Rekao je: Zašto? On je mrtav", naveo je Markus.Trampova hladnoća prema tuđoj bolesti šokirala je čak i neke od njegovih najbližih saradnika.Nakon što je sredinom 80-ih dugogodišnji lični advokat Roj Kon saznao da ima AIDS, Tramp je naglo prekinuo kontakt s njim, što je bio dramatičan kraj bliskosti saradnika koji su se čuli telefonom najmanje pet puta dnevno."Tramp odbacuje ljude koji mu više nisu korisni i nije važno šta tu osobu više ne čini korisnom. Ako ste osramoćeni ili umirete, više ne postojite za njega", kaže Majkl D’Antonio, Trampov biograf.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram