Kaja Kalas na udaru kritika: Brza na rečima za Ukrajinu, spora na delu za Srbiju

Tokom svoje prve posete Kijevu, tvitovala je da „EU želi da Ukrajina pobedi u ovom ratu“, što je izazvalo nelagodu među nekim zvaničnicima Unije, koji su smatrali da takva izjava prevazilazi ustaljenu diplomatsku retoriku.

Standardna formulacija Saveta jeste da će Ukrajina biti podržavana „onoliko dugo i intenzivno koliko bude potrebno“ i da Rusija „ne sme izaći kao pobednik.“ Ova formulacija, do koje se delimično došlo zahvaljujući naporima nemačkog kancelara Olafa Šolca, navodno je izazvala nezadovoljstvo u Berlinu kada je Kaja Kalas uvela svoju novu retoriku, piše Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ).

Više evropskih diplomata i zvaničnika navelo je da je Kalas u prvim mesecima mandata pravila niz grešaka – od samostalnog iznošenja predloga bez prethodnog usaglašavanja, do oštrog tona u vezi sa Rusijom, piše Politico. Njena odlučnost i direktnost, koje su karakterisale njen mandat u Estoniji, izazvale su negodovanje, posebno kod država poput Italije i Španije, koje ne dele njen stav da Rusija predstavlja neposrednu pretnju EU. Jedan zvaničnik je komentarisao: „Ako je slušate, reklo bi se da smo u ratu s Rusijom – a to nije stav EU".

Nakon Minhenske bezbednosne konferencije u februaru, Kalas je predložila hitnu vojnu pomoć Ukrajini, u vrednosti od više milijardi evra, tražeći da svaka članica EU doprinese srazmerno svojoj ekonomskoj snazi. Ovakav pristup je naljutio neke velike članice poput Francuske, koje nisu bile unapred konsultovane. Kritičari su smatrali da se predlog pojavio „niotkuda“, bez pripreme i potrebne političke podrške.

Još jedna tačka razdora, kako navodi list, jeste pitanje ruske imovine. Odmah po stupanju na dužnost, Kallas je naložila Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS) da ispita načine za zaplenu ruske imovine zamrznute unutar EU.

„Dok se baltičke zemlje već dugo zalažu za ovakvu meru, vodeće članice evrozone joj se snažno protive. Pravna služba Saveta EU zaključila je da bi takav potez nosio ozbiljne pravne rizike, dok je Evropska centralna banka upozorila na moguće negativne reakcije investitora,“ navodi FAZ.
Zvaničnici iz istočnih i severnih zemalja EU su, međutim, stali u njenu odbranu, tvrdeći da je njen pristup direktan jer je izabrana kao lider u kriznom vremenu, a ne kao birokratski moderator. „Evropa stalno poziva na pomoć Ukrajini, a kad neko zaista nešto predloži – svi se povuku“, rekao je jedan zvaničnik EEAS.

Kalas se takođe našla na udaru nakon što je, posle napetog sastanka Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Zelenskog, tvitovala da „slobodnom svetu treba novi lider“. Iako je ova izjava odražavala osećaj mnogih u Evropi, izazvala je nezadovoljstvo među državama koje žele da izbegnu konfrontaciju sa Trampovom administracijom.

Dodatni udarac bila je i otkazana poseta američkom državnom sekretaru Marku Rubiju, jer nije bilo jasno definisanih rezultata sastanka, što je izazvalo sumnju u pripremljenost njenog tima.

Dug period ćutanja o protestima u Srbiji

Od početka protesta širom Srbije očekivalo se da se o njima oglasi Evropska unija, a prvenstveno Kalas kao šefica diplomatije. U ranoj fazi studentskih protesta u Srbiji (decembar 2024), izazvanih smrtonosnim padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, novoimenovana šefica spoljne politike EU Kaja Kalas i njen tim nisu odmah davali javne komentare u vezi sa dešavanjima.

Po preuzimanju funkcije 1. decembra 2024, Kalas se fokusirala na diplomatske aktivnosti (npr. sastanak sa Vučićem 3. decembra), bez pominjanja protesta u javnosti. Krajem januara 2025, njen javni stav naglasio je „stabilnost“ na Zapadnom Balkanu.

Na konferenciji za medije u Briselu 27. januara 2025, izjavila je: „Na Zapadnom Balkanu nastavljamo da dajemo prioritet stabilnosti“.

Ova izjava – bez eksplicitnog pominjanja demonstracija u Srbiji – od strane posmatrača je protumačena kao oprezan pristup, koji je suštinski davao prednost redu nad otvorenom podrškom demonstrantima. U tom periodu, stav EU ostao je suzdržan, bez direktnih komentara o studentskim protestima.

Potvrdila pravo na mirne proteste

Do sredine februara 2025, Kaja Kalas zauzela je jasniji javni stav u vezi sa protestima, priznajući zabrinutost demonstranata. U intervjuu 14. februara 2025, visoka predstavnica EU nedvosmisleno je podržala pravo građana Srbije na proteste. Izjavila je za European Newsroom da „građani Srbije imaju pravo na mirne proteste za pravdu, dobro upravljanje i, zapravo, vladavinu prava i iskorenjivanje korupcije“.

Kalas je naglasila da su ovi zahtevi u skladu s vrednostima EU: „To su takođe stvari koje očekujemo od zemlje kandidata za članstvo u EU.“ Posebno je istakla da je „budućnost Srbije na srpskom narodu da odluči“, naglašavajući da je na samim građanima Srbije da odaberu svoj put. Ovo je predstavljalo prvu eksplicitnu podršku Kalas studentskom pokretu, potvrđujući legitimitet njihovih mirnih protesta i njihovu usklađenost s evropskim standardima za zemlju kandidata.

Ipak, ona nije direktno komentarisala obračun režima u Srbiji sa studentima, aktivistima i drugima koji traže odgovornost za pad nadstrešnice i od pravosudnih institucija da rade svoj posao. U EU se pažljivo biraju reči i čini se, i dalje žmuri na optužbe na račun režima.

Na pitanja novinara Nova.rs upućenih na adresu Kalas i njenog kabineta do danas nisu stigli nikakvi odgovori.