Josipović za Nova.rs: Srbija želi u EU, ali utisak je da sedi na dve stolice

Kao predsednik Hrvatske, po prirodi stvari bili ste subjekt u međunarodnim odnosima. Upoznali ste brojne lidere i političke prilike, a u ovom trenutku svet se nalazi u najkritičnijemtrenutku od završetka Hladnog rata. Može li se u Ukrajini desiti “krvavi rat” kao u Jugoslaviji početkom devedesetih godina?Veća verovatnoća je da rata, barem onog „klasičnog“ neće biti. Ali, istorija nas uči da su predviđanja ove vrste nezahvalna i da čak i neki slučajni događaj može dovesti do rasplamsavanja sukoba. Situacija u i oko Ukrajine vrlo je komplikovana. Isprepliću brojne linije: odnos Rusije i Ukrajine kao suverenih država, unutrašnji problemi Ukrajine koji se reflektuju i na odnose Rusije i Ukrajine, istorijske kontroverze odnosa Rusije i Ukrajine, ali i pitanja unutrašnje i spoljne politike mnogih država. Ponajviše tu su i pitanja globalnog svetskog poretka i položaje Rusije u njemu. Posebno ovaj poslednji faktor izmiče jednoznačnoj proceni i oceni i u njemu se lome pitanja vojne i ekonomske snage velesila, međunarodnog prava, interesa, savezništava među državama, i „pravila igre“ koja bi trebalo da važe za sve podjednako. Sažeto, najvažnije pitanje je mogućnost ili nemogućnost da se sve navedene okolnosti slože na način koji jamči mir i stabilnost, ne samo u ovom trenutku, nego i dugoročno. Smatram da za političare nema važnijeg zadatka od mira. A on je moguć samo, s jedne strane, poštovanjem međunarodnog prava i suverenosti država, a s druge, uvažavanjem legitimnih bezbednosnih interesa zainteresovanih zemalja. U tom kontekstu, mudri će političari naći načina sačuvati mir, oni drugi, ozbiljno rizikuju rat i sve strahote koje on donosi.Velike promene desile su se i u Evropi: novi kancelar Nemačke postao je Olaf Šolc, a Angela Merkel je posle 16 godina otišla u penziju. Sve veću ulogu dobija predsednik Francuske Emanuel Makron, a još uvek je svež odlazak Britanije iz EU. Kako vidite Evropu u narednom periodu?Dugoročno gledano, Evropa, ako želi biti ozbiljan politički i ekonomski faktor na nivou velesile, mora svoj razvoj da usmeri prema konceptu Sjedinjenih Država Evrope. Koliko je sadašnji koncept Europske unije limitirajući, najbolje govori nejedinstvo EU oko stanja u Ukrajini, odnos prema Kosovu, trzavice vezane za izbegličku krizu, te borba protiv pandemije koronavirusa. Koncept Sjedinjenih Država Evrope podrazumeva veću integraciju, ali i demokratizaciju Evrope. Ako se taj proces ne dogodi, imaćemo slabljenje EU i njeno potonuće u globalnu irelevantnost. Verovatno će takav scenario dovesti i do novih odlazaka država iz EU. S druge strane, svojim ekonomskim, naučnim, ljudskim i svim drugim kapacitetima, EU ima pretpostavke da se u velesilu, u najboljem smislu te reči. Ali, sa sadašnjim konceptom upravljanja i podele nadležnosti to neće biti moguće. Uz različite interese država i njihovih političkih elita, glavna prepreka razvoju koncepta Sjedinjenih Država Evrope su političke elite i vodeći političari, koji se vode onom narodskom: „Bolje je biti prvi u selu, nego drugi u gradu:“ Već sada, minimalno, EU bi konačno morala imati jedinstvenu spoljnu i bezbednosnu politiku. Naravno, još je puno pitanja koja se moraju rešiti ako želimo veću integraciju EU, pre svega mehanizme zaštite identiteta i važnih interesa malih država članica. Priznajem, zagovornik sam Sjedinjenih Država Evrope, svestan da, barem danas, pripadam manjini građana EU koji žele jačanje EU.Koliko se tenzije na relaciji SAD- Rusija mogu reflektovati na jedan trusni teren kao što je prostor Zapadnog Balkana? Koje bi mogle da budu posledice eventualnog sukoba na Srbiju, Hrvatsku, ali i Bosnu i Hercegovinu gde je situacija najkomplikovanija u regionu?Da, te tenzije mogu da utiču na ceo region, pa čak i da ponovo pokrenu kakve sukobe. Ipak, odgovornost za mir na ovim prostorima pre svega je u rukama lokalnih političara koji ne smeju da dopuste da ih bilo ko povuče u zonu nestabilnosti i društvene regresije. Pre svega, to znači međusobno poštovanje suverenosti i odricanje od bilo kakvih teritorijalnih pretenzija.Kao predsednik Hrvatske u velikoj meri ste doprineli da se smire tenzije na relaciji Srbija - Hrvatska. Kako biste komentarisali trenutke odnose između vrha dve zemlje? Da li smopostigli neke korake u pravcu pomirenja ili i dalje gledamo onog “drugog” kao neprijatelja?Na žalost, današnji odnosi vidljivo su ispod onih kakvi su bili za mandata predsednika Tadića i mene. Bojim se da mnogi političari svoje unutrašnje političke pozicije žele izgraditi na sukobu sa susedima i da su međususedski odnosi često žrtva njihovih ambicija. Zato se brojna otvorena pitanja koja imamo ne rešavaju, nego koriste za zle politike. Lošim odnosima svakako doprinose i revizionističke politike u obe države u odnosu na Drugi svetski rat. Danas se otvoreno rehabilituju kolaboracionisti i sluge nacizma i fašizma, veličaju se ustaše i četnici. Nije to samo pitanje istorije, to je pitanje koje vrednosti želimo kao temelj naše budućnosti.

Više puta ste u intervjuima isticali da je najbolji period saradnje Srbija i Hrvatske bio za vreme predsednikovanja Borisa Tadića. Kako pamtite vreme vlasti nekadašnjeg predsednika Srbije? Na čemu temeljite tu tvrdnju da je ovo “zlatni period” u odnosima dve zemlje.Predsednik Tadić bio je pravi Evropejac. Iako je njegov mandat bio još prilično opterećen prošlim ratovima, imao je viziju pomirenja i zajedničke evropske budućnosti. Mnoga otvorena pitanja Hrvatske i Srbije su se rešila ili počela rešavati. Najvažnije, među ljudima se javio optimizam da države mogu dobro da nam sarađuju i biti partneri. Istina, nisu sva otvorena pitanja bila rešena, i danas je dosta važnih pitanja otvoreno. Ali, bio se javio optimizam.Na funkciji predsednika ste ostali do 2015. godine, kada je predsednik Srbije bio Tomislav Nikolić. Kako pamtite ovog predsednika Srbije?Pobeda predsjednika Nikolića na izborima bila je za mene, a verovatno i za mnoge, iznenađenje. Njegova politika je u odnosu na Tadićevu bila drugačija. Ali, izbor građana Srbije sam poštovao i nastojao s predsednikom Nikolićem nastaviti na jačanju saradnje i pomirenja. Međutim, ceo politički koncept predsednika Nikolića, desniji, manje evropski, nije tome pogodovao. Sigurno, za predsednika Nikolića sam ja verovatno bio previše levo i zagovornik političkog koncepta saradnje naših država koji je njemu bio stran. Za razliku od predsednika Tadića, Nikolić nije bio spreman na suočavanje s prošlošću i jačanje saradnje, posebno vezano za bolna pitanja rata devedesetih. Ipak, moram reći, imali smo i dobrih susreta i inicijativa, iako bitno manje nego za vreme predsednika Tadića.Da li pratite trenutnu političku situaciju u Srbiji i kako Vam se čini vladavina SNS i Aleksandra Vučića? Da li je Srbija danas više demokratična i slobodnija nego što je bila ranije?Narod svake države bira vlast koju i kakvu želi. Poštujem izbor građanki i građana Srbije i kada je riječ o izboru sadašnje vladajuće ekipe na čelu s predsednikom Vučićem. Sigurno vas neću iznenaditi ako kažem da mnoge aspekte politike predsednika Vučića ne odobravam. Politički, mi se vrlo razlikujemo. Pitanje ocene kvaliteta demokratije, ljudskih prava ili uspeha ekonomije u Srbiji, ponavljam, stvar je Srbije i ocenu ostavljam njenim građankama i građanima. Ono na što se želim referirati je pitanje odnosa Srbije i Hrvatske. Sigurno, oni zavise od obe strane i na obe postoje problemi. Međutim, smatram da je stagnacija pa i nazadovanje naših odnosa moglo biti izbjegnuto da predsednik Vučić ima više interesa za pomirenje i saradnju. Iako, ne amnestiram ni hrvatsku stranu od odgovornosti za kvalitetu naših odnosa.Kako vam izgleda evropski put Srbije, da li su reforme kozmetičke ili je Srbija zaista svoj pravac usmerila ka Briselu, umesto Moskvi?Srbija, naravno, ima pravo sama odabrati svoj put. Gledajući sa strane, iz pozicije EU, izgleda kao da Srbija želi u EU, ali i da nije uvek spremna povući dosledno konsekvence takvog usmerenja. Utisak je da kao da želi da sedi na dve stolice. Takva politika ima svoje limite, a i rizike. Članstvo u EU nikako ne znači napustiti prijateljstvo s Rusijom. Ja sam se uvek zalagao da Hrvatska ima dobre odnose s Rusijom. Rusija, bez obzira na članstvo Hrvatske u EU, pa i NATO savezu, nije to smatrala preprekom našim dobrim odnosima. Ali, vladajuća politika u svakoj evropskoj zemlji mora da prepoznati ključna pitanja evropskog savezništva o kojima nema kompromisa. Da nije tako, koncept Evropske unije već bi odavno propao. Tako će i Srbija, ako zaista želi u EU morati da prepozna koja su to odlučna pitanja o kojima mora biti zajedno s ostalim evropskim partnerima. Što se reformi tiče, mislim da bi Srbija mogla brže i bolje. Tim pre, jer se reforme sprovode pre svega zbog sebe. Hrvatska je kroz pregovore s EU i kroz sprovedene reforme zaista bila postala, ne samo bolja država, nego i bolje društvo. Isto će biti i sa Srbijom. Samo, da ne potraje predugo. Kad se oteže s reformama, one nužno postaju teže i bolnije i postoji veći rizik odustajanja od njih. Veseliću se ulasku Srbije, a i drugih država s područja bivše Jugoslavije u EU.Za kraj malo i privatnog života: čime se danas bavi Ivo Josipović i kako provodi “postpredsedničke godine”. Da li vam nedostaje politika?Više nisam istaknuti akter politike, ali podržavam socijaldemokraciju i aktivan sam u javnosti. Ona dnevna politika mi ne nedostaje. Imam puno međunarodnih kontakata, učestvujem na brojnim konferencijama, na doktorskim studijima na Pravnom fakultetu.… Najvažniji mi je projekat u narednoj godini pisanje opera. Tematika joj je ubistvo Džona Lenona. Veliki je to izazov.BONUS VIDEO Milanović brani Dodika

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=milanovicizjavahrvatskads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3034624"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram