Jedna od najlepših plaža Crne Gore bukvalno nestaje pred našim očima

Petković navodi da će gradnja jednospratog ugostiteljskog objekta na drugoj mogrenskog plaži dodatno uticati na eroziju plaže, te da je pitanje vremena kada će plaža ispred samog objekta u potpunosti nestati.Delovi jedne od najlepših crnogorskih plaža, Mogrena II, nekada su bili povezani, a danas su razdvojeni na južni i severni deo. Širina plaže je smanjena za trećinu, a na pojedinim mestima i za polovinu.Prema rečima Petkovića već duži niz godina se na nekim plažama u Crnoj Gori uočavaju značajni problemi erozije, koji se ogledaju u smanjenju njihove efektivne širine.

“Na nestabilost obala, odnosno eroziju obala i gubljenje korisne kopnene površine utiču prirodni i ljudski faktori. Prirodni faktori su prisutni već vekovima unazad, pa se erozioni procesi ne mogu pripisati samo njima. Čini se da je u poslednjih nekoliko decenija erozija obala i plaža u svetu, pa i u Crnoj Gori, uglavnom uslovljena ljudskim faktorima. Ključni ljudski faktori koji utiču na eroziju crnogorskih plaža su posledice naglog turističkog razvoja, neadekvatnih zaštitnih radova na odbrani od erozije šireg obalnog područja, ili izgradnje objekata u moru i priobalju, koji su direktno izloženi udaru talasa”, navodi Petković.Ističe da izgled plaže Mogren iz juna ove godine ukazuje da je nakon izgradnje pristupnog puta i objekta na samoj plaži drastično narušen prirodni ambijent.

“Izgradnja dugačkog betonskog objekta na samoj plaži predstavlja devastaciju plaže čije će se krajnje posledice tek videti. Izgrađeni objekat već sada predstavlja vizuelno zagađenje prirodnog ambijenta na plaži Mogren. Potrebno je naglasiti da će se širina plaže ispred objekta drastično smanjivati nakon svakog nevremena praćenog dejstvom velikih talasa. Generalno govoreći početak zelenila na obali predstavlja granicu do koje se prostiru talasi najvećih visina u zimskom periodu. Izgradnjom betonskog objekta širina plaže ispred objekta je skoro prepolovljena, čime je sprečena amortizacija talasa na samoj plaži”, naglasio je Petković.Zbog toga će, kako dodaje, u zimskom periodu talasi velikih visina udarati u betonski objekat.“Ogromna energija talasa će podizati pesak sa plaže u suspenziju. Jedan deo peska će ulaziti kroz mnogobrojne otvore u sam objekat, dok će veći deo peska biti odnet u more, na veće dubine. Pitanje je vremena kada će plaža ispred objekta potpuno nestati. Nakon toga preti i rušenje samog objekta jer će se tada celokupna energija talasa amortizovati na samom objektu”, tvrdi Petković, pišu Vijesti.