Portparol Svetske zdravstvene organizacije Tarik Jašarević, u intervjuu za Nova.rs, kaže da će ova organizacija pomoći svim slabije opremljenim zemljama da spreče širenje epidemije koronavirusa, dok ne stigne prva vakcina za COVID-19, čiji se rezultati ispitivanja očekuju već za nekoliko nedelja.

Zašto koronavirus (Covid-19) izaziva više panike nego bilo koja epidemija do sada, „zasenio“ je čak i pandemiju svinjskog gripa A (H1N1), koja je ubila znatno više ljudi?

Covid-19 je respiratorni patogen i ima mnogo sličnosti sa gripom da zemlje ne moraju početi od nule da bi planirale svoj odgovor na ovaj virus, jer već imaju neka saznanja iz borbi sa prethodnim epidemijama, pa tako i Srbija. Međutim, postoje ključne razlike. Pošto se COVID-19 prenosi sporije nego običan grip, to nam omogućava da ga lakše suzbijemo i sprečimo širenje. Ipak, zabrinjava što  COVID-19 zaista izaziva teže simptome od gripa, a još uvek ne postoji vakcina koja bi ga sprečila, niti terapija za koju se zna da će sigurno izlečiti bolest. Zato je važno da virus suzbijamo što pre i da se držimo pravila, dok se naučnici fokusiraju na razvoj i testiranje vakcina i metode lečenja koje će nas spasiti. Znamo da se ljudi plaše, a to je normalno. Taj strah se međutim može ublažiti tačnim informacijama. Danas je SZO pokrenuo novu kampanju pod nazivom ‘Budi spreman za COVID-19’, koja poziva ljude da budu sigurni, pametni i informisani. Borba protiv glasina i dezinformacija je vitalni deo borbe protiv ovog virusa. Oslanjamo se i na vas novinare, kako bi bili sigurni da ljudi imaju tačne informacije o pretnji sa kojom se suočavaju i kako da zaštite sebe i druge.

Kada ćemo dobiti vakcinu ili lek protiv koronavirusa? Koliko zemalja trenutno radi na vakcini?

Obično su potrebne godine da se vakcina pripremi. SZO podstiče rad naučne zajednice u istraživanju i razvoju efikasnih testova, vakcina, lekova i drugih intervencija za COVID-19. Trenutno je više od 20 vakcina u razvoju širom sveta, a nekoliko terapija je već u kliničkim ispitivanjima. Očekujemo početne rezultate u roku od samo nekoliko nedelja.

Kako se pojavio koronavirus? Zašto baš u Kini?

Koronavirusi su velika porodica virusa, koji mogu izazvati bolest kod životinja ili ljudi. COVID-19 je zarazna bolest koju izaziva nedavno otkriveni koronavirus. Ovaj novi virus i bolest bili su nepoznati pre početka epidemije u Vuhanu, u Kini u decembru 2019. godine. U drugim delovima sveta otkriveni su koronavirusi, poput MERS-CoV.

Kako sprečiti slične epidemije u budućnosti? 

Najbolji način da se spreče buduće epidemije je da sve zemlje ulažu u pripravnost. SZO od ovih država traži da se fokusiraju na tri stvari: pripremljenost, mobilizaciju resursa i reagovanje. Sve zemlje moraju biti spremne za slučaj dolaska virusa. Moraju da znaju da se prema pacijentima postupa dostojanstveno i saosećajno, da spreče dalje prenošenje i da se zaštite zdravstveni radnici. Plan strateške pripremljenosti i reagovanja (SPRP) opisuje podršku koju međunarodna zajednica može pružiti svim zemljama da se pripreme i odgovore na virus.

Koliko ste upoznati sa zdravstvenim sistemom u Srbiji i smatrate li da smo kao država spremni za izazov zvani COVID-19?

Sve su zemlje u riziku, ali potencijalno širenje virusa u zemlje sa slabijim zdravstvenim sistemima, je jedna od naših najvećih briga. SZO pruža podršku ugroženim zemljama u tehničkom smislu, ljudskim resursima, kao i neophodnim zalihama za zdravstvene radnike. Poruka SZO-a je da suzbijanje virusa mora ostati glavni prioritet svim zemljama. Ipak sa ranim merama suzbijanja, svaka država može da zaustavi prenos i spasi živote. Svaka zemlja mora biti spremna za „tri scenarija“: za prvi slučaj, prvu grupu zaraženih, prvi dokaz prenošenja u zajednicu, odnosno suočavanje sa stalnim prenosom od jedne do druge zajednice.

Da li SZO ima rešenje za zaustavljanje koronavirusa?

Ovu epidemiju možemo potisnuti, ali samo uz kolektivni, koordinirani i sveobuhvatni pristup koji uključuje čitavu mašineriju svih vlasti sveta. Pozivamo svaku zemlju da postupa brzom, obimnom i jasnom odlučnošću, preduzimajući sledeće korake:

• Aktivirajte planove za vanredne situacije u kojima učestvuje čitava vlada.
• Edukujte javnost tako da ljudi znaju koji su simptomi virusa i da znaju kako da zaštite sebe i druge.
• Povećajte kapacitet za testiranje građana.
• Pripremite bolnice.
• Osigurajte da su neophodne zalihe dostupne.
• Obučite zdravstvene radnike da identifikuju slučajeve, pruže pažljiv i saosećajan tretman i zaštite se od infekcije.
• Ako vlast neke zemlje deluje agresivno, kako bi pronašla, izolovala i lečila slučajeve, i pratila svaki kontakt, može promeniti putanju epidemije.

Ako osetite da gubite dah – odmah kod lekara!

Koje mere prevencije Vi preduzimate?

Svačija prevencija počinje sa 10 osnovnih stvari koje možete učiniti:

• Redovno perite ruke trljanjem ruku na bazi alkohola ili ih perite sapunom i vodom;
• Redovno čistite, dezinfikujte površine, na primer kuhinjske stolove i radne površine;
• Edukujte se o COVID-19. Vodite računa da informacije stižu iz pouzdanih izvora;
• Izbegavajte da putujete ako imate temperaturu ili kašalj, a ako se razbolite tokom recimo leta aviona, odmah obavestite posadu. Jednom kada dođete kući, kontaktirajte zdravstvene radnike i recite im gde ste bili;
• Kašljite ili njušite u rukav, ili upotrebljavajte maramicu. Odložite maramicu odmah u zatvorenu kantu za smeće, a zatim očistite ruke;
• Izbegavajte gužvu na javnim mestima posebno ako imate više od 60 godina;
• Ako se ne osećate dobro, ostanite kod kuće i pozovite lekara ili lokalnog zdravstvenog radnika;
• Ako ste bolesni, ostanite kod kuće, jedite i spavajte odvojeno od porodice, koristite samo svoj pribor za jelo;
• Ako osećate da gubite dah, odmah pozovite lekara i potražite negu;
• Normalno je i razumljivo da osećate anksioznost, pogotovo ako živite u zemlji ili zajednici koja je pogođena. Saznajte šta možete učiniti u svojoj zajednici. Razgovarajte o tome kako biti bezbedan na svom radnom mestu, u školi, crkvi…

 

Od koronavirusa umre dva odsto obolelih

Šta Svetska zdravstvena organizacija zna o koronavirusu, a mi ne znamo?

Ono što znamo o COVID-19:

• Genomske karakteristike: zahvaljujući brzom deljenju genomskog niza, sve zemlje bile su u stanju da brzo dijagnostikuju i leče svoje pacijente.
• Prenos: širi se sa osobe na osobu vazduhom (disanjem), kapljicama koje se šire kada osoba sa COVID-19 kašlje ili izdahne. Glavni pokretač prenošenja su osobe sa simptomima.
• Ozbiljnost: Najčešći simptomi COVID-19 su: groznica, umor, suv kašalj i gubljenje daha.
• Stepen zaraze: u 81% slučajeva je blago, 14% napreduje do teškog, oko 5% je kritično, sa 2% smrtno.
• Stariji ljudi i oni sa osnovnim medicinskim problemima su najviše izloženi riziku.

Šta ne znamo:

• Izvor: Sve više dokaza pokazuje vezu između COVID-19 i drugih sličnih poznatih koronavirusa, koji cirkulišu kod slepih miševa, tačnije onih iz podvrste „Rhinolophus“ šišmiša. Međutim, put prenosa na ljude na početku ove epidemije ostaje i dalje nejasan.
• Vakcine i tretmani: Još uvek ne postoje lekovi i vakcine za COVID-19, ali istraživači širom sveta naporno rade na tome. Više od 20 vakcina je u razvoju širom sveta, a nekoliko terapija je u kliničkim ispitivanjima.
• Ovo je evoluirajuća situacija i još uvek postoji mnogo nepoznanica koje moramo da razjasnimo. Tokom poslednjeg foruma za istraživanje i inovacije SZO, istraživači su ohrabreni da se fokusiraju na osam prioritetnih pitanja kako bi bolje podržali zemlje da se pripreme i odgovore na epidemiju.