Bio je poslednji predsednik SAD koji je posetio Beograd: Ovo su iznenađujuće činjenice o Džimiju Karteru, među njima je i jedan skandal

Tokom svog mandata u Beloj kući, od 1977. do 1981. godine — od čega je gotovo trećina bila obeležena krizom s taocima u Iranu koja je trajala 444 dana — Džimi Karter ostao je zapamćen po mnogo čemu.

Bio je prvi demokratski predsednik od 1888. koji nije osvojio reizbor. Kao najdugovečniji bivši predsednik Sjedinjenih Država, decenijama je radio na unapređenju mira i humanitarizma, za šta je dobio Nobelovu nagradu za mir.

Poslednji američki predsednik koji je posetio Beograd

Džimi Karter dočekao je 1978. maršala Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika SFRJ, u Vašingtonu. U pozdravnom govoru je rekao da je narod SAD počastvovan njegovim dolaskom. Tita je nazvao jednim od najvećih lidera 20. veka.

Karter je potom 1980. godine posetio Beograd. Tokom posete američkog predsednika domaćin je bio tadašnji gradonačelnik Beograda Živorad Kovačević. Karter je sa porodicom posetio grob Josip Broz Tita i odao mu počast.

Džimi Karter je bio prvi predsednik SAD rođen u bolnici

Džejms Erl Karter Mlađi rođen je 1. oktobra 1924. godine u bolnici sa 60 kreveta u Plejnsu, što ga je učinilo prvim budućim predsednikom rođenim u takvom okruženju. Danas se rođenje u bolnici čini uobičajenim, ali početkom 20. veka, gotovo svi porođaji su se odvijali kod kuće, uključujući i većinu u vreme njegovog rođenja. Njegova majka Lilijan bila je registrovana medicinska sestra u istoj bolnici, dok je njegov otac Džejms bio farmer. Četiri godine kasnije, porodica se preselila na farmu u blizini, gde je njegov otac uzgajao kukuruz, pamuk, kikiriki i šećernu trsku.

Bio je prvi predsednik inaugurisan nadimkom

Kada je gospodin Karter 1977. položio zakletvu na porodičnoj Bibliji koju je držala njegova supruga Rozalin, koristio je ime „Džimi“ umesto svog pravog imena „Džejms“, koje retko koristio. Predsednici Bil Klinton i Džo Bajden, koji su takođe koristili svoje nadimke, odlučili su da na inauguraciji koriste svoja puna imena. Nakon polaganja zakletve, organizatori ceremonije pustili su ogromni balon u obliku kikirikija zbog njegove prošlosti. 

Džimi i Rozalin Karter bili su najduže u braku od svih predsedničkih parova

Bili su u braku 77 godina. Dan nakon što je Džimi 1945. izveo Rozalin na bioskopski sastanak, rekao je svojoj majci da želi da je oženi. Godinu dana kasnije, kada je imao 21, a ona 18 godina, venčali su se. „Tokom godina postali smo ne samo prijatelji i ljubavnici, već i partneri“, izjavila je Rozalin skoro sedam decenija kasnije na Džimijevom 90. rođendanu.

Nakon Bele kuće, vratili su se u skromnu kuću

Nakon predsedničkog mandata, par se vratio da živi u istoj dvosobnoj kući u kojoj su živeli pre nego što je Karter ušao u politiku. Kuća je procenjena na vrednost nižu od oklopnih vozila Tajne službe parkiranih ispred nje.

Postavio je solarne panele na krov Zapadnog krila Bele kuće

Godine 1979, Karter je predstavio solarne panele na Beloj kući kao deo svog ambicioznog plana za smanjenje uvoza nafte povećanjem korišćenja obnovljivih izvora energije. „Korišćenje snage sunca za obogaćivanje naših života dok se oslobađamo zavisnosti od strane nafte jedno je od najuzbudljivijih poduhvata američkog naroda”, rekao je tada.

Njegov avion iz kampanje bio je tehnološko čudo

„Peanut One,“ kako je bio nazvan njegov avion iz predsedničke kampanje 1976, bio je opremljen naprednom tehnologijom koja je omogućavala vođenje kampanje iz vazduha. Karter je bio poznat kao „kandidat vođen kompjuterom”.

Njegove sudijske nominacije bile su najraznovrsnije u to vreme

Karter je imenovao 57 osoba iz manjina i čak 41 ženu za sudije tokom svog mandata, uključujući Rut Bejder Ginsburg, koju je 1980. nominovao za Apelacioni sud.

Kao vernik, menjao je stavove o društvenim pitanjima

Karter je bio pobožni hrišćanin koji je na kraju podržao istopolne brakove. „Verujem da bi Isus odobrio istopolne brakove“, izjavio je 2015. godine.

Posvetio se iskorenjivanju Gvinejskog crva

Njegova organizacija, Karter centar, pokrenula je inicijativu za iskorenjivanje bolesti uzrokovane parazitima. Do 2022. godine, broj slučajeva smanjen je sa 3,5 miliona na samo 13.

Proveo je 89 sekundi u nuklearnom reaktoru tokom nesreće

Karter je 1952. godine, kao poručnik američke mornarice, pomogao u sanaciji nuklearne nesreće u Kanadi, izlažući se visokom nivou radijacije.

Poziv Elvisa Prislija

Nakon inauguracije, Prisli je pozvao Kartera kako bi zatražio pomilovanje za šerifa, ali je bio toliko drogiran da predsednik nije mogao da ga razume.

Poljubio je kraljicu majku u usta

Britanski tabloidi optužili su Kartera za kršenje kraljevskog protokola zbog toga što je poljubio kraljicu majku u usta. Dve godine nakon što je Karter 1977. posetio Bakingemsku palatu, u britanskoj štampi su se pojavile glasine da je poljubio kraljicu majku u usne — što su novine smatrale „skandaloznim“ narušavanjem njenog ličnog prostora. „On je jedini muškarac, od smrti mog dragog muža, koji je imao smelosti da me poljubi u usne“, kraljica majka je navodno izjavila. Karter je energično negirao ovu tvrdnju u svojim memoarima, insistirajući da je njegov poljubac za laku noć bio u obraz kraljice majke.