koronavirus na novom zelandu
Foto:Tanjug/AP Photo/Mark Baker

Studija instituta IFO pokazala je da bi nemačka ekonomija mogla pasti za 20 procenata ako izolacija traje i do tri meseca. Zbog toga se u izveštaju zalaže „strategija prilagođena riziku“, pri čemu neke starosne grupe, regioni i poslovne funkcije mogu da nastave aktivnosti pre drugih.

Nemačka je predložila ograničene mere kretanja da bi sprečila širenje koronavirusa do kraja uskršnjih praznika, odnosno do 19. aprila, navodi se u video-konferenciji koju je kancelarka Angela Merkel s premijerima provincija održala 1. aprila. O tome će da razgovaraju na novom sastanku 15. aprila, navodi Jutarnji.hr.

Ključni trend ove pandemije je povratak stručnjaka u središte interesovanja. Javnost sluša stručnjake i treba samo da se nadaju da će „novo normalno“, to jest period PC-ja (post-Covid-19), zadržati ovu korisnu karakteristiku.

Ali isto tako, treba da imamo na umu da odluke na kraju ne donose stručnjaci. Oni ih predlažu, pružaju naučni okvir. Odluka je ponovo, kao i uvek, u rukama politike: dejstvovanje na instinkt, intuiciju i spremnost za rizikovanje. Ali simbioza nauke/ekspertize i politike, koja se u mnogim zemljama, posebno u Hrvatskoj, pokazala više nego održivom, takođe bi mogla postati dobitna kombinacija za naredni period, piše Jutarnji.

Pitanje koje se ovih dana najčešće pominje je vrlo jednostavno: kada ćemo da završimo s izolacijom. Jer, Austrija je najavila mere ublažavanja, takođe i Danska. Odluke koje dugoročno utiču na dobrobit EU donose se u – Berlinu. Nemački ekonomski oporavak će vratiti pozitivan podsticaj Češkoj, Poljskoj i – Hrvatskoj. I Srbiji, dodaje hrvatski portal.

Premijer države Severna Rajna Vestfalija, najveća i ekonomski najjača, okupio je „ekspertski savet Korone“ od 12 članova. Zanimljivo je da se u njemu ne nalaze samo doktori već i sociolozi, bivši sudija Vrhovnog suda i šef Dojče Telekoma. To telo je dalo izuzetno zanimljivu preporuku: političar, koji je kandidat za predsednika Hrišćansko-demokratske unije, rekao je da ne bi trebalo da govori o „izlasku“ iz izolacije, već o „da se ponovo vratimo“. Inače, mnogi stručnjaci su takođe rekli da treba izbegavati ratne pojmove kada je u pitanju hvatanje virusa, jer to u javnosti stvara dodatnu psihozu. „Metafore rata pozivaju na mobilizaciju, na akciju“, kaže za Atlantik Veronika Keler, lingvista sa univerziteta Lankaster u Engleskoj.

„U ovoj pandemiji vlade traže od ljudi da rade suprotno: odriču se rutine i izbegavaju izlazak napolje. Jednostavno rečeno, ne radite ništa. “

Ministar zdravlja Jens Šper pred sobom ima dva ključna pitanja, prenosi Špigl. Da li postoji dovoljno respiratora za pacijente, i koristite li DIVI platformu za registraciju dostupnih respiratora na nacionalnom nivou. I sve bolnice moraju da prijave neiskorišćeni kapacitet. Naime, jedan od razloga zašto je Evropa toliko loše pogođena infekcijom je decentralizacija zdravstvene zaštite u, na primer, Italiji i Španiji, zemljama koje imaju najveći broj smrtnih slučajeva. A u Nemačkoj je slično. Tako italijanska provincija Veneto ima značajno niži broj pacijenata u apsolutnom i relativnom smislu nego Lombardija.

Na drugo pitanje odgovara Institut Robert Koh (RKI). Ovo je takozvani „reproduktivni broj“ (RO za stručnjake), koji pokazuje koliko je ljudi inficirano od jednog pacijenta. Na početku epidemije, RO u Nemačkoj je bio 3, ove srede 1,2, u četvrtak već 1,1. Cilj je spustiti ispod jednog. To je trenutak kada mere mogu da se ukinu. Ali to ne odgovara problemu sa kojim se ovih dana suočio Markus Soder, premijer Bavarske, koji ima najveći broj pacijenata zbog blizine Italije. Naime, austrijski kancelar Sebastian Kurc najavio je ublažavanje mera, tako da sada cela Bavarska gleda na Sodera šta će da uradi, što ga je dovelo u tešku političku poziciju: od proaktivnog lidera kojem se Bavarska verovala, sada se pretvorio u razbijača reaktivne stranke.

Span i ministar ekonomije Peter Altmajer moraće u sredu da smisle predloge gde mogu da krenu u „novo otvaranje“ i onoga što još uvek mora da se odloži. Za ovo drugo već postoji odgovor: festivali, klubovi, bilo koja velika javna okupljanja, pa čak i Nemcima ovako dragi karnevali.

Njih dvoje će vrlo verovatno sugerisati da nošenje maski postane novo normalno.

Konačno, na scenu stupa kancelarka Angela Merkel. Prvo je bila protiv zatvaranja škola, da bi pristala na to nakon preporuke stručnjaka. Isto je bilo i sa maskama koje sada podržava.

Poslala je prve signale nakon sastanka Kriznog kabineta u četvrtak: „Najnoviji razvoj broja zaraženih daje pobudu oprezne nade. Trenutno nema potrebe za pooštravanjem mera.“

Merkel će se pridržavati sledeće maksime: U ovakvim krizama bolje je frustrirati nego zbuniti javno mnjenje.

Špigl zaključuje svoj članak na sledeći način: „Zvaničnici trenutno traže određene sektore u kojima bi mere mogle da budu ublažene“, kaže jedan član kabineta. „Mogu da zamislim, na primer, da će frizeru sa dovoljno zaštitnih mera i ograničenja biti dozvoljeno da uđe u broj ljudi kojima je dozvoljeno da otvore vrata u svom salonu“, rekao je izvor.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram