Izbori u Podgorici i još 13 crnogorskih opština biće održani u nedelju, 23. oktobra. Predizborna kampanja je protekla burno i u znaku međusobnih optužbi najvećih partija koje se bore za prevlast u brojnim gradovima, a naročito u Podgorici. Pored toga, ovi izbori predstavljaju neku vrstu pripremne vežbe za vanredne parlamentarne izbore koji još uvek nisu zakazani, ali ih mnoge partije priželjkuju. U tom kontekstu, glavni grad je najveći poligon za testiranje podrške za eventualnu bitku za parlament.
Crnogorski predsednik Milo Đukanović raspisao je pre nekoliko meseci lokalne izbore u Podgorici, Baru, Budvi, Tivtu, Bijelom Polju, Zeti, Kolašinu, Pljevljima, Danilovgradu, Žabljaku, Rožajama, Plavu, Šavniku i Plužinama.
Izbori su prvobitno zakazani za 5. oktobar. Međutim, tadašnja parlamentarna većina čiju je okosnicu činila Demokratska partija socijalista (DPS), izglasala je odlaganje lokalnih izbora, koji su naposletku zakazani za 23. oktobar.
Ovi izbori se održavaju u jeku političke krize u Crnoj Gori. Naime, od parlamentarnih izbora 30. avgusta 2020. godine, promenjene su dve vlade. Ova poslednja je i dalje na vlasti u tehničkom mandatu, a zasad nema naznaka da će biti odlučeno o načinu izlaska iz krize.
Partije koje su činile „staru većinu“ koja je odnela pobedu na pomenutim izborima 2020. godine predale su 29. septembra predsedniku Milu Đukanoviću dogovor o novom mandataru. Reč je o lideru Demosa Miodragu Lekiću, ali je Đukanović njihov predlog odbio, navodeći da ga ne prati potpis 41 poslanika.
Potpisi su u međuvremenu dostavljeni, ali Đukanović nije prihvatio Lekića kao mandatara. Umesto toga, podneo je Skupštini inicijativu za skraćenje mandata, što bi značilo i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Ta inicijativa nije dobila neophodan broj glasova, ali je u parlament stigla još jedna – o razrešenju predsednika. Imajući u vidu da sudije Ustavnog suda nisu izabrane, a njihovo mišljenje je neophodno u slučaju procedure smene predsednika.
Zato lokalni izbori predstavljaju pokaznu vežbu za ono što će gotovo izvesno uslediti već početkom naredne godine, a reč je o vanrednim parlamentarnim izborima.
Očekuje se da će se glavna bitka voditi u Podgorici, gde živi gotovo 190.000 stanovnika, skoro trećina građana Crne Gore.
Za glasove više od 143.000 birača u glavnom gradu boriće se partije sa osam izbornih lista.
Glavna politička bitka vodiće se između s jedne strane, aktuelne gradske vlasti predvođene Demokratskom partijom socijalista (DPS) Mila Đukanovića i sa druge strane partija koje su na parlamentarnim izborima 2020. tesno pobedile DPS na državnom nivou.
Tada su Demokratski front (DF), Demokrate Alekse Bečića i Građanski pokret URA Dritana Abazovića osvojili blizu osam hiljada glasova više od DPS-a, uz pomoć koalicionih partnera.
Ipak, situacija se od tada potpuno promenila, pa ove partije više nisu ni blizu koalicione saradnje.
Kandidatkinja DF-a za gradonačelnika Podgorice je bivša ministarka zdravlja Jelena Borovinić Bojović, Demokrate predvodi narodni poslanik Danilo Šaranović, dok im iz redova pokreta URA na crtu izlazi Luka Rakčević.
Vladajući DPS ponovo predstavlja aktuelni gradonačelnik Ivan Vuković.
Kako je rezutat izbora prilično neizvestan, ključ će verovatno biti u koalicionom potencijalu najvećih političkih opcija. Iako i dalje na vlasti u Podgorici, DPS proteklih meseci beleži drastičan pad podrške birača, a situacija je slična i sa DF-om.
Abazovićevom pokretu URA se zamera formiranje Vlade sa Đukanovićevom partijom, dok su Demokrate učestvovale u rušenju te iste Vlade.
Trijumf na izborima u avgustu 2020. godine, partijama tadašnje opozicije donela je upravo koaliciona saradnja, koja je sada pod velikim znakom pitanja. Demokrate ističu da je saradnja sa DPS-om na bilo kom nivou nemoguća, a revolt zbog činjenice da je Abazović vladu formirao uz pomoć Đukanovićevog DPS-a ne jenjava.
POGLEDAJTE JOŠ:
Politička opcija koja je formirana u junu ove godine, a već beleži visok stepen podrške je pokret Evropa sad, koji predvode nekadašnji ministri u Vladi Zdravka Krivokapića – Jakov Milatović i Milojko Spajić.
Nakon pada 42. Vlade Crne Gore, dvojica najbolje ocenjenih ministara osnovala su pokret koji izlazi na lokalne izbore. Listu u Podgorici predvodi Jakov Milatović.
Mnogi analitičari predviđaju da upravo Evropa sad može da bude faktor odluke, imajući u vidu da je u pitanju nova ideja, koja tek treba da dokaže svoje namere i sposobnosti građanima.
BONUS VIDEO „Đe su dokumenta“: Abazović optužio Mila Đukanovića da je mozak šverca u Crnoj Gori
