Izbor naslednika Rut Bejder ključno pitanje kampanje u SAD

Svega 45 dana do izbora za predsednik SAD, borba oko toga ko će je zameniti i kada će Senat glasati o njenom nasledniku već je izazvala sukobe u Senatu i smrt vrhovnog sudije samo će gurnuti Ameriku nazad u političku debatu u godini koju je obeležio koronavirus i novi pozivi na rasnu ravnopravnost posle smrti Afroamerikanca Džordža Flojda.Ovakav sukob, međutim, može da donese novu energiju u izbornu trku - aktivira konzervativne republikance kojima se ne dopadaju potezi predsednika Donalda Trampa ali koji na izbore gledaju kao na priliku da oblikuju Vrhovni sud po svojoj meri, a isto tako mobiliše milione žena birača kojima je dosta Trampove degradacije žena i koje smatraju da je njegov izbor čak tri sudije Vrhovnog suda atak na njihove vrednosti.Ginsburgova, koju su cenili i republikanci poput državnog tužioca Vilijama Bara, svoje želje je otkrila u izjavi koju je pred smrt izdiktirala unuci Klari Speri:  "Moja najveća želja je da me niko ne zameni dok novi predsednik ne dođe na čelo zemlje", rekla je ona.

Duboke posledice po Vrhovni sud i Ameriku

Znala je šta će uslediti. Njena smrt imaće duboke posledice kako po Vrhovni sud tako i po zemlju.Unutar suda, ne samo da jednog liberalnog sudije nema, već glavni sudija Džon Roberts, u trenutku kada sudu počinje novi mandat, više nema odlučujući glas u vrlo neizvesnim slučajevima.Iako važi za konzervativca, u onim važnim slučajevima za američko društvo, glasao je sa liberalima. Primera radi, glasao je za zaštitu takozvanih "sanjara", dece ilegalnih imigranata rođene u SAD koje je Trampova administracija pokušala da deportuje u zemlje porekla. Roberts je podržao i važan presedan kada je reč o abortusima a podržao je i zabranu crkvenih okupljanja u vreme pandemije koronavirusa. Sa smrću Ginsburgove, više neće imati većinu.Nedelju dana posle predsedničkih izbora, Sud će po treći put slušati žalbu republikanaca o takozvanom Obamakeru, zakonu o zdravstvu koji je trebalo milionima Amerikanaca da priušti zdravstvenu zaštitu. Sud je 2012. sa 5 prema 4 glasao za zakon, a Roberts je imao odlučujući glas. Ovoga puta, ishod bi mogao da bude drugačiji.Smrt "ozloglašene RBG" daje republikancima šansu da učvrste svoje pozicije na sudu uz pomoć predsednika Donalda Trampa čiji bi izbor sudije pružio konzervativcima većinu od 6 prema 3. To bi, navode poznavaoci prilika, značilo da čak i ako neko od njih "prebegne" na drugu stranu, konzervativci imali dovoljno glasova da presude u Obamaker slučaju i mnogim drugim.

Nove linije fronta

Predsedavajući Senata Mič Mekonel momentalno je povukao te linije, svega nekoliko sati posle smrti Ginsburgove, rekavši da će Senat glasati o Trampovom kandidatu do kraja godine.Republikanac iz Kentakija trenutno je suočen sa mogučnošću da republikanci izgube kontrolu nad Senadom i da Tramp izgubi Belu kuću. Odnos snaga u Senatu je takav da Mekonel može da dopusti gubitak samo tri republikanska glasa kako bi Trampov izbor sudije bio potvrđen."Američki Senat će glasati o Trampovom kandidatu", najavio je Mekonel.Njegova odluka je dijametralno suprotna od one donete 2016. kada gotovo godinu dana nije dozvoljavao raspravu o kandidatu tadašnjeg predsednika Baraka Obame za mesto u Vrhovnom sudu. Sudija Merik Garland je bio veoma cenjeni liberal koga su republikanci ranije hvalili kao kandidata koji bi im se svideo, makar i dolazio od demokratskog predsednika.Mekonelovo objašnjenje tada bili su predstojeći predsednički izbori koji će omogućiti biračima da izaberu kakvog Vrhovnog sudiju žele.Sada, kada se situacija promenila, Mekonel je jasno stavio do znanja da neće uraditi ništa slično.Poznavaoci prilika prilično su skeptični da će to biti moguće budući da do izbora 3. novembra nema dovoljno vremena za provere kandidata i pokretanje komplikovanog procesa nominovanja i potvrđivanja nominacija koji uglavnom traje dva-tri meseca.Oglasio se i predsednik Tramp koji je poručio republikancima da imaju obavezu da popune upražnjeno mesto sudije u Vrhovnom sudu."U poziciji smo da donosimo odluke za ljude koji su nas izabrali, a najvažnija od tih je izbor sudije Vrhovnog suda. Imamo tu obavezu i odlaganja nema", naveo je Tramp.https://twitter.com/realDonaldTrump/status/1307321159113936896Kandidat demokrata na predsedničkim izborima Džo Bajden smatra da odluka o postavljenju sudije Vrhovnog suda treba da sačeka do posle izbora i podsetio na Mekonelovo odbijanje da omogući Senatu da raspravlja o Obaminom kandidatu.

"Biću jasan, birači treba da izaberu predsednika a predsednik treba da izabere kandidata o kome će Senat raspravljati", rekao je Bajden. "To je bio stav republikanskog Senata 2016. i to 10 meseci pre izbora. To je stav koji Senat i danas mora da zauzme, a izbori su za 45 dana", rekao je bivši potpredsednik SAD.Slično je rekao i Obama koji je pozvao republikance u Senatu da poštuju presedan koji su ustanovili pre četiri i po godine kada su odbili da glasaju o Garlandu. "Osnovni princip zakona - a i svakodnevnog poštenja - je da konzistentno primenjujemo pravila, a ne u skladu sa time šta nam odgovara u tom trenutku", rekao je Obama.

I druge demokrate su kritikovale Mekonelovu odluku kao "vrhunac hipokrizije". Osim kritika demokrata, Mekonel je suočen i sa logističkim preprekama u izboru predsednika Suda.

Republikanski senatori u problemu

Nekoliko republikanskih senatora suočenih sa napornim kampanjama za reizbor sada su se našli u problemu. Prkošenje željama Ginsburgove moglo bi da im uruši podršku umerenih i nezavisnih birača, dok bi protivljenje Mekonelu i Trampu dovelo do toga da ne dobiju podršku potrebnu da pobede.Među "nesrećnim" republikancima su senatorka Suzan Kolins iz Mejna, Kori Gardner iz Kolorada, Marta Meksali iz Arizone, Tom Tils iz Severne Karoline i Lindsi Grejam iz Južne Karoline koji je istovremeno predsedavajući pravosudnog komiteta.Meksali je navela da "američki Senat treba da glasa o Trampovom kandidatu za Vrhovni sud", dok je Kolinsova ranije rekla da ne bi mogla da podrži kandidata koga je predsednik izabrao pred kraj mandata, naročito ako se desi da demokrate osvoje Belu kuću.Tils koji je u pravosudnom komitetu Senata saopštio je, pak, da će podržati Trampov izbor.U intervjuu pre vesti o smrti Ginsburgove, republikanska senatorka Lisa Murkovski, koja se razišla sa Trampom i republikancima odbivši da podrži Breta Kavanoa za Vrhovnog sudiju SAD, rekla je da neće pre izbora glasati o kandidatu za sudiju.Očekuje se da će smrt Ginsburgove ponovo potpaliti sukobe u Senatu i debate o stavovima kandidata o ključnim pitanjima o kojima raspravlja Vrhovni sud kao što su abortus, zdravstvena zaštita, LGBT prava, biračka prava i imigracija.Političke grupe sa obe strane se već pripremaju. Progresivna grupa "Zahtevaj pravdu" počela je da okuplja pristalie kako bi "zaštitili ostavštinu Rut Bejder Ginsburg" navevši da će "ova borba odrediti budućnost Vrhovnog suda u narednim decenijama". Grupa planira da potroši deset miliona dolara kako bi sprečila izbor sudije do posle inauguracije predsednika.

Neočekivana politička prednost za Trampa

Ginsburgova je predvodila liberalno krilo Suda koji je imao 5:4 većinu pre njene smrti. Bila je progresivan sudija koji se borio za svoja liberalna ubeđenja, čak i posle pet tura hemioterapije i borbe sa rakom. U jednom intervjuu prošle godine rekla je da i pored raka želi da radi."Otkrila sam da mi je bolje kad sam aktivna nego da ležim i sažaljevam se", rekla je ona.Njena smrt sada bi mogla da usmeri izbornu debatu sa Trampovih grešaka na borbu protiv koronavirusa i ekonomski krah i gubitak miliona radnih mesta.Mogućnost da nominuje nekoga ko bi Vrhovni sud skrenuo u konzervativnije vode mogla bi da bude neočekivana politička prednost za Trampa u trenutku kada kaska za Bajdenom u brojnim anketama. Ako uspe da nametne svog kandidata, njegovi birači će to videti kao nametanje ravnoteže u Sudu.Svestan važnosti izbora sudija, Tramp je objavio listu potencijalnih kandidata ranije ovog meseca u pokušaju da izazove malo više entuzijazma kod svojih birača. Na listi su i tri republikanska senatora - Ted Kruz iz Teksasa, Tom Koton iz Arkanzasa i Džoš Hauli iz Mizurija. "Osim pitanja rata i mira, nominovanje Vrhovnog sudije je najvažnija odluka koju američki predsednik može da donese", rekao je on.https://www.youtube.com/watch?v=Vu1BRqsQ3wA&feature=emb_logo