0
Odluka ruskih vlasti da uhapse izveštača Volstrit džurnala (WSJ) Evana Gerškoviča na osnovu optužbi za špijunažu gotovo izvesno vodi ka pogoršanju odnosa Rusije i SAD. Šta je tačno plan Kremlja i zašto je Gerškovič iza rešetaka?
Kako se digla prašina oko Gerškovićevog pritvora u četvrtak u gradu Jekaterinburgu na planinama Urala, izgledalo je da će događaj postati prekretnica u pogoršanju ionako loših odnosa između Moskve i zapadnih prestonica.
Čini se da malo ko uzima kao činjenicu optužbe za špijuniranje protiv reportera koji živi u Rusiji šest godina i koji je više puta dobijao zvaničnu akreditaciju od ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Dok jedni veruju da Kremlj ima na oku buduću razmenu zatvorenika sa Sjedinjenim Državama, drugi sugerišu da bi hapšenje Gerškovića moglo biti osmišljeno da zastraši strane izveštače, način da se obračunaju za ograničenja postavljena na ruske novinare u SAD ili samo namerni pokušaj da se antagonizovati Vašington, prenosi Moskov tajms.
Bilo kako bilo, postajalo je sve jasnije da su naređenja za Gerškovićevo hapšenje došla sa najvišeg nivoa u Moskvi.
Visoki zvaničnik ruske vlade koji je ranije radio u bezbednosnim službama rekao je za „Moskov tajms“ da su vojni kontraobaveštajci iz Federalne službe bezbednosti (FSB) doleteli iz Moskve u Jekaterinburg da uhapse Gerškoviča.
„Ovo je slučaj visokog profila, pa se njime bavilo vojno kontraobaveštajno odeljenje FSB. Moskovski operativci imaju mnogo više iskustva u takvim slučajevima od svojih regionalnih kolega“, rekao je zvaničnik.
Zvaničnik Kremlja potvrdio je za „Moskov tajms“ da se ovim slučajem bavi vojno kontraobaveštajno odeljenje FSB. Vest o hapšenju brzo je naišla na izjave visokih ruskih zvaničnika u kojima su tvrdili da je Gerškovič kriv.
Portparol predsednika Vladimira Putina Dmitrij Peskov rekao je u četvrtak da je Gerškovič uhvaćen „na delu“, dok je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla da njegove aktivnosti u Jekaterinburgu nemaju „nikakve veze sa novinarstvom“.
Neki su čak skrenuli pažnju na kombi u kojem je Gerškovič dopremljen u moskovsku sudnicu kao dokaz „demonstrativnosti“ slučaja.
„Pogledajte kombi. Ruska trobojka nije slučajnost, već nameran izbor FSB-a“, rekao je zvaničnik Kremlja za Moskov tajms.
Neki su brzo zaključili da je Kremlj naredio pritvor Gerškoviča kako bi ga zamenio za Ruse koji se drže u zapadnim zatvorima.
„Izgleda da su uzeli taoca“, tvitovala je R. Politik, analitička firma koju vodi ruski politički ekspert Tatjana Stanovaja, ubrzo nakon što je prvi put objavljena vest o Gerškovićevom pritvoru.
Spekulacije koga bi Kremlj pokušao da izvuče iz zapadnih zatvora kreću se oko imena Marija Majer i Ludvig Giš, navodne ruske tajne špijune uhapšene u Sloveniji u decembru, i Sergeja Čerkasova, navodnog ruskog agenta optuženog ranije ovog meseca u Sjedinjenim Državama.
Ovo ne bi bio prvi slučaj da Rusija hapsi strance visokog profila da bi trgovao.
Hostage, Signal or Revenge? Spotlight on Russia’s Reasons for Arresting WSJ Reporter https://t.co/Q0Be0k0lvj
— Cubomat (@cubomat) April 1, 2023
Prošle godine Vašington je pustio na slobodu ozloglašenog ruskog trgovca oružjem Viktora Buta, koji je služio zatvorsku kaznu u SAD, u zamenu za američku košarkašku zvezdu Britni Griner koja je osuđena zbog optužbi za drogu u Rusiji.
„Mislim da je to odgovor na hapšenje para u Sloveniji“, rekao je bivši visokorangirani zvaničnik Kremlja na pitanje o Gerškoviču.
Drugi su sugerisali da bi hapšenje Gerškovića moglo biti da Kremlj šalje signal stranim novinarima u Rusiji kojima je – za razliku od njihovih nezavisnih ruskih kolega – uglavnom bilo dozvoljeno da slobodno rade od početka rata.
Postojale su i spekulacije da bi to mogao biti odgovor Kremlja na ono što on vidi kao ograničenja postavljena ruskim novinarima koji rade u zapadnim zemljama ili čak na sve veću američku vojnu podršku Ukrajini.
„To je poruka u stilu ‘vaši momci nemaju ništa da rade ovde'“, rekao je drugi zvaničnik Kremlja za Moskov tajms u petak.
Poslednji poznati slučaj da je strani reporter optužen za špijuniranje u Rusiji bio je 1986. godine kada je sovjetska vlada uhapsila Nikolasa Danilofa, američkog izveštača u znak odmazde za hapšenje sovjetskog špijuna u Sjedinjenim Državama. Dozvoljeno mu je da napusti Sovjetski Savez nekoliko nedelja kasnije.
Iako ne postoji plan za moguću razmenu između SAD i Rusije, prethodne takve razmene su se dešavale tek kada zatvorenik u Rusiji bude zvanično osuđen – proces koji bi mogao da potraje mesecima ili čak godinama.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Malo ko sumnja da će hapšenje Gerškovića verovatno biti još jedan veliki udarac odnosima Vašingtona i Moskve.
„Ovo nesumnjivo dovodi odnose Rusije i Sjedinjenih Država na novi nivo konfrontacije“, tvitovao je analitičar Stanovaia R. Politik.
Američki zvaničnici odmah su osudili Kremlj zbog incidenta. Upitan o Gerškovićevom hapšenju u petak, američki predsednik Džozef Bajden je rekao: „Pustite ga. Postoji proces.“
A, u uvodniku, Volstrit džurnal je rekao da hapšenje njegovog novinara znači da bi SAD trebalo da zauzme čvršći stav prema Rusiji.
„Bajdenova administracija će morati da razmotri diplomatsku i političku eskalaciju. Proterivanje ruskog ambasadora u SAD, kao i svih ruskih novinara koji ovde rade, bio bi minimum za očekivati“, navodi WSJ.
Peskov je u petak rekao da „nema razloga“ da se proteraju svi ruski novinari koji rade u Sjedinjenim Državama, prenela je novinska agencija Interfaks.
Među ruskim zvaničnicima koji su razgovarali za „Moskov tajms“ izgleda da nema velike želje za kompromisom.
„Neka se svi vrate kući. I naši ljudi tamo u SAD će takođe otići“, rekao je jedan visoki zvaničnik vlade. „Mnogo smo bliže ratu, tako da moramo da smanjimo broj kontakata“, navodi se.
BONUS VIDEO: Teorija zavere o Putinu