Foto: Privatna arhiva

"Italija je doživela renesansu posle epidemije kuge. Verujem zato, da je pred nama kreativan period. Mere su sve blaže iz dana u dan, ali ljudi su i dalje odgovorni, paze na sebe, a život se postepeno vraća u normalu" priča za Nova.rs Ivana Martinović, iz Pize u Toskani.

Kada je u Italiji bilo jasno da je virus korona uzeo maha, da je ozbiljna zaraza u pitanju i da su svi u opasnosti da obole, svuda je zaživeo strah.

„Na samom početku osećala sam zaista veliki strah. Bila sam uplašena jer sam u stranoj zemlji u kojoj je uvek sve bilo veselo i mirno, a odjednom se dešava haos. Kako je vreme prolazilo, stanje se nije menjalo, ali ja sam taj strah uspela, na sreću, nekako da  transformišem. Pročitala sam na internetu nešto čarobno i primenila to na sebi. Pisalo je: ‘ako ne možete da budete napolju, budite u sebi'“ seća se Ivana najtežih dana, koje je preživela ova prelepa zemlja.

Foto: Privatna arhiva

Život se promenio preko noći

U proteklih pola godine, u Italiji se sve promenilo.

„Od momenta kad sam stigla u Italiju, do danas, u ovom postkoronarnom periodu, sve se promenilo. Deluje kao da se život promenio preko noći. Odjednom nisam više uopšte izlazila, osim na terasu i jednom nedeljno u prodavnicu, ali to i nije bilo baš prijatno. Gužve su bile ogromne i svi su stalno bili zabrinuti, što za Italijane nije uobičajeno. Kasnije si mogao preko interneta da prijaviš kad ćeš ići u kupovinu, mada je većina ljudi poručivala namirnice i sve što im je iz prodavnica bilo neophodno“.

Tokom tog mračnog perioda, stalno je pratio osećaj kao da je u horor filmu.

„Čini vam se da je zaraza na svakom ćošku. Strah je bio ogroman posebno što ne poznajete ljude, a i ono malo koje pozanjem, nisu mi toliko bliski kao ljudi u mojoj zemlji. Nisam imala kome da se poverim, požalim, razmenim iskustva i emocije, a posebno ne, u trenutku socijalne distance. Najveći strah je zapravo taj, ko će vam se naći ako dođe do neke nevolje. Osećate se kao da ste sami na svetu i samo se molite da vam ne zatreba nikakva pomoć. Jedina sreća u svemu bila je što Piza nije bila preterano zaražena, kao što je to bio slučaj u Lombardiji“ kaže naša sagovornica iz najvećeg i jednog od najlepših gradova u Toskani.

Foto: Privatna arhiva

Vlast sa televizije ljudima slala ljubav i podršku

Kada je cela Italija bila u karantinu, na društvenimm mrežama su se pojavili snimci raspevanih Italjiana sa balkona. Ipak ubrzo je pesma utihnula.

Pročitajte još:

„U Pizi su pevali prve dve nedelje. Onda se više ništa nije čulo. Zavladala je tišina. Ljudi su bili preplašeni. Imali ste osećaj da živite u gradu duhova. Ono što mi se svidelo je da su mere povratka u normalno stanje bile postepene. Nekako sve je bilo bez stresa, mere su bile jasne i popuštale su polako iz nedelje u nedelju. S druge strane ja sam, i ako se osećao strah zbog broja mrtvih, osećala mir zbog odgovornog i mirnog stava vlasti koja je ljudima sa televizije više slala ljubav i podršku, a i zahvalnost na solidarnosti i zajedničkoj borbi“ priča Ivana.

Italijani su zamolili svoje građane da ove godine idu na letovanje na italijansku obalu i da posećuju manje populana mesta i muzeje.

Foto: Privatna arhiva

Vraćamo se u normalu

„Pravila na početku su bila takva da si u restoranu ostavljao svoje podatke da bi te obavestili ako je neko, dok si u restoranu, oboleo. U muzeje se prijavljujete i plaćate samo preko interneta. Temperatura se i dalje meri na ulasku u velike radnje, tržne centre i na železničkim stanicama. Veoma se vodi računa da sve bude bezbedno. Svaka firma je dobila jasna upustva kako da se postupa na radnom mestu i koje su mere sigurnosti. Te mere su iz dana u dan slabije i na neki način vi i ne brinete više o tome, to su samo neka pravila kojih se pridržavate u određenim situacijama. Ljudi su svesni da još uvek moraju da paze, ali i da se vraćaju normalnom životu“ objašnjava Ivana.

Foto:EPA-EFE/Filippo Venezia

Što su mere slabije, primećuje Ivana, to su ljudi opušteniji.

„Italija je doživela renesansu posle epidemije kuge. Mislim da će i ovo iskustvo transformisati u nešto kreativno. Oni su takav narod. Za Italijane druženje, odlazak u restorane i bliskost je deo svakodnevice. Polako se sve to sada vraća. Što su mere slabije, to su i ljudi opušteniji. Maske se sve manje koriste, a očekuje se da će „feragosto“ kada svi odu na odmore, biti potpuno opušten. Mislim da se smanjenje obolelih desilo zahvaljujući odgovornosti vlasti i jasnim merama, kao i postupnim povratkom u normalno stanje“ zaključuje naša sagovornica.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare