0
U Italiji ima između 10 i 15 odsto zagriženih otvorenih antivaksera i barem toliko pritajenih protivnika vakcine koji se kriju iza priče o “slobodi izbora” i individualnim slobodama kao ustavnim kategorijama. Kada se pomenuti procenti prevedu u konkretne brojke u biračkom telu dolazimo do podatka da je u pitanju između osam i deset miliona glasača, imajući u vidu da na izbore izlazi između 30 i 35 miliona građana.
Pročitajte još:
Najveći deo anivaksera i zagovornika “slobode izbora” u novom ruhu su glasači suverenističkih i populističkih stranaka, odnosno Braće Italije Đorđe Meloni, Lige Matea Salvinija i Pokreta pet zvezda na čije čelo je došao bivši premijer Đuzepe Konte. To objašnjava zašto su upravo lideri pomenutih partija ambivalentni u javnim nastupima prema kampanji vakcinisanja stanovništva i uvođenja tzv. grin pasa (Green pass) kao sredstva za smanjivanje rizika od širenja zaraze.
Ideološka antivkserska zaslepljenost je toliko jaka da se predsednik Kamere (donji dom italijanskog parlamenta) Roberto Fiko izjasnio protiv obaveznog “grin pasa” za poslanike. Fiko pripada populističkom Pokretu pet zvezda u kojem deluje tvrdo jezgro protivnika vakcina, izarazito anti-naučno raspoloženih i zagovornika najblesavijih teorija zavera.
Početkom ove jeseni Italijani će biti pozvani da izaberu gradonačelnike najvažnijih gradova u zemlji, uključujući i dve prestonice Rima i Milana a nije isključeno da već sledećeg proleća budu raspisani vanredni parlamentarni izbori ako Mario Dragi prihvati kandidaturu da nasledi Serđa Matarelu i preseli se iz palate Kiđi na Kvirinal.
Rezervoar glasova antivaksera i pseudoslobodara je toliko veliki da suverenisti i populisti jednostavno ne mogu da odole “banketu”, pogotovo što bi oni mogli da budu odlućujući za pobedu desnice, kako na lokalnim tako i na parlamentarnim izborima. Međutim, imajući u vidu da većina glasača, istina ne tako velika oko 55 odsto, u sve tri političke formacije podražava vakcinaciju i “grin pas”, moraju da budu dvosmisleni i da koriste krinku “slobode izbora” kako bi zadržali i vakserske i antivakserske glasove.
Takođe, suverenisti i populisti ne žele da prepuste antivaksere i pseudoslobodare antisistemskim pokretima i ekstremnoj desnici i levici koje otvoreno pokušavaju da stave vlastiti žig na proteste organizovane širom Italije. Tu imamo čak i bagatelizaciju holokausta i banalizaciju nacističkog i fašističog zla u postjugoslovenskom stilu. Na italijanskim trgovima su se videli sa žutim Davidovim zvezdama ljudi koji su bez pardona zloupotrebljavali najstrašniji zločin u istoriji čovečanstva zarad antivakserskih uverenja ili protivljenja uvođenju tzv. grin pasa. Da ne govorimo da su se krili iza slogana o slobodi osobe koje brane bez mrvice stida Musolinija i njegov režim, podržavaju Putina, Madura, Orbana, Kačinjskog i sve druge protivnike liberalno-demokratskih država.
Antivaksersko jezgro u Italiji je godinama negovano i podržavano čak i od dela tzv. mejnstrim partija koje su u jurnajvi za glasovima birača mahali zastavom antinauke, teorija zavere, dovodili u sumnju tradicionalnu medicinu, sistem i liberalno-demokratskog uređenje. Sa širenjem društvenih mreža njihovi redovi su se omasovili jer reči Marka Aurelija ne dopiru do svih: “Nije cilj u životu biti na strani većine već izbeći da se nađeš među budalama”.
Broj otvorenih i prikrivenih antivaksera je dovoljno veliki da može da ugrozi odlične rezultate kampanja vakcinacije. Budući da je u Italiji više od četvrtine odraslih osoba funkcionalno nepismena, narodni tribuni, populistički lideri i raznorazni šarlatani su imali relativno lak zadatak da rašire svoje teorije i da izokrenu stvari naopačke, promovišući neznanje kao vrlinu a “vox populi” kao glavni metar rasuđivanja i istine. Reč je o ljudima koji bi da demokratizuju nauku u kojoj mišljenje naučnika i laika ima istu vrednost, jedan vredi jedan, a da u politiku uvedu “čvrstu ruku” kao metod upravljanja.
U takvoj konstelaciji začinjenoj političkom i ekonomskom krizom i velikim nepoverenjem u italijanske kapacitete da namenski potroše blizu 200 milijardi evra iz tzv. Recovery Fund i da ih iskoriste za sprovođenje neophodnih reformi od kojih su neke na čekanju decenijama, dolazak Marija Dragija u palatu Kiđi je bio ravan proviđenju. Da ne govorimo o sprovođenju masovne vakcinacije koja je do njegovog ulaska u politiku bila u velikom zostatku i prilično haotičnom stanju.
Na stranu što je imenovanje Dragija za premijera bio direktan poraz čitave političke panorame i dokaza da nijedan od lidera nije sposoban da vodi zemlju kroz najveću krizu u 21. veku, pred novim predsednikom vlade vođe parlamentarnih stranaka izgledaju kao loši đaci pred profesorom. Zato ne čudi efikasnost italijanske vlade koja je bila mislena imenica do pre šest meseci dok je za EU upravo Dragi najjača garancija da će kiša novca namenjena Italiji biti namenski potrošena.
Dragi je već jednom spasao Italiju od masivnog spekulantskog napada berzanskih mešetara koji su igrali na bankrot Druge republike i izlazak Rima iz monetarne unije. Poruka Dragija “Whatever it takes”, u smislu da će Evropska centralna banka kojom je tada predsedavao, braniti evro i samim tim Italiju “šta košta da košta”, je ušla u istoriju.
Italijanski premijer je arhivirao i vrlo popularnu maksimu “vladati Italijom nije teško, ali nema smisla”. Za samo šest meseci premijerskog mandata Dragi je Italiju koja je bila na ivici provalije postavio na noge. U ovoj godini će privredni rast najverovatnije iznositi preko šest odsto, što se nije registrovalo još iz perioda ekonomskog buma tokom šezdesetih godina. Vakcinacija u Italiji ide mnogo bolje nego što su i najveći optimisti priželjkivali u januaru. Reforma pravosuđa na koju se čekalo godinama i koja je “conditio sine qua non” za povlačenje novca iz evropskih fondova za oporavak od krize je usvojena uprkos velikim opstrukcijama.
Na kraju je stigao i “grin pas”, neophodno sredstvo za zaštitu Italije od novog “zatvaranja” i garancija privrednog rasta. Dragi je odigrao taktički vrlo mudro, uvažio je zahteve partnera u vladi o pomeranju početka primene “grin pasa” u pojedinim sektorima, pogotovo onima koji su vezani za turizam (do 1. septembra neće trebati grin pas za putovanja vozom, avinom, brodom i u hotelima), i ublažavanju pojedinih sankcija (profesori koji ne budu imali grin pas neće dobijati otkaze već će biti suspendovani ili premešteni, kada je to moguće, na poslove u kojima neće imati direktan kontakt sa đacima), ali je kostur projekta “grin pasa” ostao netaknut i od septembra će se primenjivati gotovo svuda.
Po Kueljovskom principu i zvezde su se urotile u korist nove, pobedničke, Italije: Maneskin je osvojio Evroviziju, Mančinijevi Azuri su osvojili Evropsko prvenstvo, momci Mea Saketija su pobedili Srbiju u basketu, Marsel Džakobs je postao olimpijski pobednik na 100 metara, Italija je osvojila najviše medalja na Olimpijskim igrama u svojoj istoriji i prvi put ima premijera na kojem joj zavidi cela Evropa.
BONUS VIDEO: Korona bukti u Crnoj Gori
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
