"Istraživač" tvrdi da je predvideo zemljotres u Turskoj, stručnjaci odmah reagovali: "Nije u pravu, ne postoji dokazan i pouzdan metod"

Jedan od desetina naknadnih potresa zabeleženih u regionu u proteklih nekoliko sati bio je samo nekoliko decimalnih poena slabiji od početnog zemljotresa jačine 7,5 stepeni po Rihterovoj skali, prema podacima Geološkog zavoda Sjedinjenih Država.Sa video snimcima razornih posledica koje su preplavile društvene mreže dok su spasioci nastavili da pretražuju ruševine, katastrofa je takođe postala predmet obmanjujućih i nedokazanih tvrdnji, otkrio je Njuzvik Misinformation Voč.Jedna takva tvrdnja se kretala oko tvita, koji je danima pre katastrofe objavio samoproglašeni „istraživač“, koji je navodno predvideo katastrofu, a mnogi korisnici su citirali tvit u ponedeljak posle onoga što je navodno bio jedan od najjačih zabeleženih zemljotresa.„Pre ili kasnije će doći do zemljotresa od jačine 7,5 stepeni u ovom regionu (južna centralna Turska, Jordan, Sirija, Liban)", napisao je Frenk Hugerbet na Tviteru u petak, 3. februara 2023. godine.Više medija, uključujući Njuzvik, citiralo je tvit i pompe na društvenim mrežama koje su usledile oko njega.Sebe opisuje kao „istraživača u SSGEOS-u, sa „najvećim poštovanjem prema planetama, posebno Zemlji“. SSGEOS — „Geometrijsko istraživanje Sunčevog sistema“ — tvrdi da je „istraživački institut za praćenje geometrije između nebeskih tela u vezi sa seizmičkom aktivnošću“.Njuzvik se obratio Franku Hoogerbetsu za komentar.Međutim, kako je tvit postao viralan i počeo da se pojavljuje u brojnim medijima, izazvao je reakciju naučne zajednice, koja je dovela u pitanje i validnost „predviđanja“ i širu naučnu osnovu koja leži u osnovi metodologije grupe."Predviđanje treba da navede vreme, mesto i jačinu. 'Pre ili kasnije' ne predstavlja vreme. Dakle, on nije predvideo potres," Rodžer Mason, autor i geonaučnik sa preko 35 godina iskustva u seizmologiji, koji je ranije radio za Britanski geološki zavod kao šef Seizmičkog hazarda i arhiva.

Drugi skeptici ukazivali su na naučno sumnjivu metodologiju na kojoj se zasnivalo „predviđanje”.„Sile plime i oseke unutar Zemlje koje su rezultat promene geometrije u odnosu na druge planete su male“, rekao je Dejvid Roteri, profesor planetarnih geonauka na Otvorenom univerzitetu, u mejlu za Njuzvik.„Lunarne plime unutar Zemlje su veće i stoga je veća verovatnoća da će biti neposredni pokretač zemljotresa, ali čak i tako sve što će učiniti jeste da deluju kao ’poslednja slamka‘, inicirajući potres koji je ionako trebalo da se desi, jer dugoročno nagomilavanje naprezanja približilo se kritičnom pragu", dodao je."Mogao bih da kažem da će 'pre ili kasnije' doći do zemljotresa jačine od oko 7 stepeni po Rihteru na polovini istočno-anadolskog raseda koji se danas nije pomerio. Bio bih u pravu, ali to ne bi imalo nikakvu vrednost kao predviđanje", zaključio je Roteri.Zaista, iako na površini vreme tvita, samo nekoliko dana pre nego što je zemljotres pogodio, može izgledati predvidljivo, Hoogerbets-ov i SSGEOS Tviter fidovi sadrže bezbroj sličnih predviđanja, od kojih mnoga nisu prethodila udarima velike magnitude.

Ono što je najvažnije, mnoga predviđanja su dovoljno nejasna da pokriju ogromnu teritoriju gde zemljotres(i) može da se dogodi, i/ili se fokusiraju na dobro poznate zone opasnosti koje su u blizini istaknutih tektonskih rasednih linija, i gde su bili šiljci seizmičke aktivnosti.U najmanje jednom slučaju objavljenom u mejnstrim medijima, Hoogerbets je slično odvažno predvideo zemljotres jačine 8+ koji je naizgled bio neizbežan krajem decembra 2018. godine. Predviđanje su osporili stručnjaci, uključujući australijskog seizmologa, koji je rekao da „planetarno poravnanje nema nikakav uticaj na zemljotrese“, dodajući da postoji „više gravitacionog privlačenja iz aviona“.Zaista, kao što zapisi pokazuju, nijedan zemljotres jačine od sedam do osam stepeni Rihterove skale nije zabeležen nigde na planeti u narednim danima i nedeljama, pri čemu je najjači 7,0 pogodio Filipine 29. decembra, što je manje od predviđenih razmera.Uz dovoljno predviđanja, čak i ako se većina ne ostvari, s obzirom na to da se na desetine potresa dešavaju širom sveta svakog dana, nije nemoguće da jedna prognoza pogodi sve u metu.„Posle zemljotresa, vidimo mnoge ljude koji tvrde da su ga predvideli, uprkos dugom nizu prethodnih neuspeha“, rekao je Ilan Kelman, profesor na UCL Institutu za smanjenje rizika i katastrofa, u mejlu za Njuzvik.

Ali, kako je Njuzvik izveštavao u prošlosti, trenutni naučni konsenzus je da ne postoji dokazan i pouzdan metod za tačno predviđanje takvih prirodnih katastrofa, putem posmatranja planeta ili na neki drugi način.„Uopšteno govoreći, možemo predvideti gde se očekuje da će se zemljotresi desiti, pošto smo dobro uradili mapiranje linija raseda, ali ne i kada—posebno. Neki signali neposredno pre potresa nastavljaju da se istražuju da bi nam dali kratko obaveštenje, ali ništa nije potvrđeno", naveo je.„Pošto ne mogu da pronađem recenzirane naučne publikacije u vezi sa ovom navodnom metodom predviđanja, savetuje se oprez pri prihvatanju kao validne metode, uz nastavak istraživanja u mnogim pravcima“, objasnio je Kelman.BONUS VIDEO: Direkno iz Turske razorene zemljotresom: Broj mrtvih ne prestaje da raste

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=direknoizturskerazorenezemljotresombrojmrtvihneprestajedaraste-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5297165"]