Više od pet nedelja Turska se bori sa posledicama razornog zemljotresa jačine 7,8 stepeni na jugoistoku zemlje. Ali dalje, u najvećem i najnaseljenijem gradu, raste pritisak na vlasti da se pripreme za mogućnost još jedne prirodne katastrofe nezamislivih razmera.
„Izgledi za Istanbul nisu sjajni. Uopšte nije svetlo“, kaže za CNN profesor Celal Sengor, jedan od najistaknutijih turskih geonaučnika.
„Ako se veliki zemljotres ne dogodi u narednih dvadeset godina u Istanbulu, onda bismo svi bili veoma iznenađeni“, kaže profesor Tehničkog univerziteta u Istanbulu za CNN. „Eto koliko je blizu. To je samo verovatnoća, ali verovatnoća je velika.“
Sa dve ključne linije raseda u svojoj blizini – severnoanadolskom i istočnoanadolskom – Turska je jedan od seizmički najaktivnijih regiona na svetu. To je geološka realnost koja je pojačala zabrinutost zbog spremnosti Istanbula za zemljotres.
Nekada glavni grad i Vizantijskog carstva i Otomanskog carstva, gusto naseljeni grad je dom za oko 16 miliona ljudi. Leži nesigurno blizu severnoanadolskog raseda, koji prolazi u krugu od 20 kilometara od Istanbula i kroz Mramorno more, prema Geološkom društvu Londona.
Istorijski gledano, rased je doveo do nekoliko katastrofalnih zemljotresa, uključujući zemljotres jačine 7,6 stepeni Rihterove skale koji je pogodio obližnji grad Izmit 1999. godine, ubivši više od 17.000 ljudi i raselivši oko 500.000 drugih.
Danas stručnjaci procenjuju da bi još jedan zemljotres preko severnoanadolskog raseda mogao da dostigne magnitudu između 7,2 i 7,8, sa razornim posledicama po komercijalno i industrijsko čvorište Turske. Međutim, nemoguće je predvideti vreme takvog zemljotresa.
„Možemo da predvidimo da će se zemljotres takve jačine uskoro dogoditi, ali to je najbolje što možemo da uradimo. Nema šanse da to predvidite“, kaže Sengor.
Studija koju su sproveli Opservatorija Kandili i Institut za istraživanje zemljotresa procenjuje da će broj poginulih biti više od 14.000 ako bi se zemljotres jačine 7,5 stepeni Rihterove skale u Istanbulu dogodio noću. Neki stručnjaci, međutim, veruju da će broj žrtava biti daleko veći.
„Moja procena je oko 100.000. To će biti pustoš“, kaže Sengor. „Ne možete razmišljati samo o direktnom uticaju potresa, već morate razmišljati i o tome šta će uslediti nakon potresa. Biće pljačke, požara, epidemija. Biće strašno.”
Trenutne projekcije gradske opštine Istanbula ukazuju na to da bi zemljotres jačine 7,5 stepeni Rihterove skale duž severnoanadolskog raseda mogao da dovede do uništenja oko 90.000 zgrada u gradu, a da će još 260.000 zgrada verovatno biti suočeno sa značajnom štetom. To je otrežnjujuće predviđanje koje bi moglo ostaviti oko 4,5 miliona ljudi bez krova nad glavom, prema gradskim zvaničnicima – to je više od četvrtine stanovništva Istanbula.
Sada, nakon što je više od 48.000 ljudi poginulo u Turskoj u prošlomesečnom zemljotresu, Istanbul se utrkuje da ojača svoju odbranu od prirodne katastrofe za koju stručnjaci kažu da bi mogla da pogodi svakog trenutka.
Kao deo napora da se pripremi za veliki zemljotres, gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu pokrenuo je ono što zvaničnici opisuju kao „mapu puta za spremnost za katastrofe“.
Plan uključuje odredbe za veću alokaciju gradskih sredstava za njegov program pripravnosti za katastrofe, kao i detalje o novim hitnim tačkama koje će biti uspostavljene kako bi građanima pružile kritične usluge kao što su sklonište, voda i energija. Ali glavni među prioritetima grada je njegov sistem brzog skeniranja za procenu bezbednosti zgrada u Istanbulu.
Više od tri godine, opština je vršila procene objekata za imovinu izgrađenu pre 2000. godine, kada su na snagu stupili novi propisi o zemljotresima. Usluga se sada pruža besplatno, a od februarskog zemljotresa, opština kaže da se broj prijava povećao za više od 100.000.
Ozlem Tut, šef opštinskog odeljenja za upravljanje rizikom od zemljotresa i urbanizam, kaže za CNN da je od 29.000 zgrada koje su do sada pregledane, 50 odsto pod visokim rizikom od urušavanja.
„Takođe smo identifikovali 318 zgrada… koje bi mogle da se sruše bez oštećenja od zemljotresa“, kaže ona.
Građevinske amnestije
Dok opština kaže da preuzima vodeću ulogu u osiguravanju da je grad spreman za zemljotres, gradonačelnik – ključni član najveće turske opozicione stranke – takođe cilja na predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, kritikujući istorijsku primenu vladine amnestije o zonama izgradnje.
Od sredine 1980-ih, turska vlada je davala amnestiju zgradama izgrađenim bez dozvole za planiranje, kao i onima koji se ne pridržavaju zvaničnih građevinskih propisa, uključujući propise o zemljotresima.
Sada postoji zabrinutost za bezbrojne „gecekondu“ zajednice u Istanbulu. Termin se prevodi kao ‘izgrađen preko noći’ i odnosi se na domove izgrađene brzo i bez odgovarajućih dozvola, koje se često nalaze u jednom od mnogih gradskih kvartova.
Imamoglu želi da okonča zonske amnestije.
Neki stanovnici ovih osiromašenih naselja kažu za CNN da čak i ako su njihovi domovi u opasnosti, nemaju finansijskih sredstava da se presele negdje drugdje.
„Naša zgrada nije jaka. Nema kolona, to su samo cigle. Ali šta možemo učiniti? To je straćara, sami smo je izgradili“, kaže Sukrije Aldirmaz za CNN.
U istanbulskom naselju Armutlu, lokalna stanovnica Sade Ozorman kaže za CNN da se malo nada da će njena zgrada preživeti zemljotres.
„Većina zgrada ovde je stara više od 30 godina“, kaže Ozorman. „Ne mislim da su to čvrste zgrade. Ja zapravo želim da se preselim, ali cene zakupa su jednostavno previsoke.”
U mnogim naseljima gecekondu, prizemne straćare su proširene, pretvarajući ih u stambene stambene blokove radi finansijske dobiti. Uprkos zabrinutosti za bezbednost, mnoge od ovih zgrada su dobile pravni status kroz vladine građevinske amnestije.
Ali takva zabrinutost nije jedinstvena za gecekondu zajednice. Mnoga manje privilegovana naselja u gradu izgrađena su pre uvođenja propisa o zemljotresima i smatraju se nebezbednim.
Sukru Karali, građevinski izvođač koji živi u okrugu Bagcilar, kaže za CNN da ne veruje u integritet zgrada kojima je pomogao da se razviju u toj oblasti, uključujući i svoj dom.
„Ove zgrade su izgrađene početkom 1990-ih. Kako im možete verovati?“ Karali kaže. „To je veoma zabrinjavajuće, ali ne možemo ništa da uradimo. To zaista zavisi od vaše finansijske situacije.”
PROČITAJTE JOŠ:
Nepriuštivo stanovanje
Istanbulsko stambeno tržište postaje sve nedostupnije jer se Turska suočava sa produbljujućom finansijskom krizom. Zemlja je doživela porast inflacije kao rezultat vladine neortodoksne monetarne politike i valutne krize koja je prošle godine dovela do pada vrednosti lire u odnosu na dolar za skoro 30 odsto.
Kao deo svog plana mobilizacije u slučaju katastrofe, opština Istanbul kaže da je započela radove na izgradnji 5.000 jedinica socijalnog stanovanja za domaćinstva sa niskim prihodima, sa planovima za još 10.000 socijalnih stambenih jedinica koje će biti izgrađene u bliskoj budućnosti.
Erdogan, koji se suočava sa izborima za dva meseca, takođe je obećao da će izgraditi hiljade novih domova, obećavajući da će u roku od godinu dana obnoviti delove jugoistočne Turske pogođene februarskim zemljotresom. U nedavnom obraćanju, on je priznao da je oko 6,5 miliona zgrada širom zemlje potrebna rekonstrukcija.
Imamoglu, gradonačelnik Istanbula, nominovan je da se kandiduje za potpredsednika od strane saveza opozicionih partija u nadi da će svrgnuti Erdogana i njegovu stranku Ak na izborima u maju.
Sada, kada je februarski zemljotres stavio spremnost Turske na katastrofe čvrsto na vrh umova birača, Imamoglu poziva na bližu saradnju između centralne i lokalne vlade kako bi se komercijalni kapital zemlje pripremio za ono što stručnjaci kažu da je neizbežno.
„Nadolazeća katastrofa je ona koja će ugroziti nacionalnu bezbednost Turske“, rekao je Imamoglu ranije ovog meseca na sastanku na kojem je najavio plan spremnosti za katastrofu. „To nije samo pretnja Istanbulu ili regionu Marmara. To je pretnja budućnosti Turske, njenoj ekonomiji i njenom mestu u svetu“.
BONUS VIDEO: Jutro posle novog razornog zemljotresa u Turskoj
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar