Ispovest žene koja je ukrala nakit bratu Mila Đukanovića

Ona je osumnjičena da je deo organizovane kriminalne grupe, koju osim nje navodno čine zlatar Filip Ralević, njegov otac Čedomir Ralević i više nepoznatih osoba.Nakon što je juče specijalna državna tužiteljka Stojanka Radović novinarima rekla da je iz kuće brata predsednika Crne Gore Mila Đukanovića ukraden nakit vredan 330.000 eura, “Vijestima” se javila Pešukićeva.Tvrdi da je vrednost ukradenog nakita mnogo manja, ali i odgovorila da je to učinila iz ličnih motiva - da se osveti Đukanoviću.Objasnila je i da navodnog člana te grupe - Čedomira Ralevića, nikada nije vidjela, a njegovog sina je upoznala u zlatari kada mu je ponudila nakit, ne govoreći odakle joj.Tužiteljka Radovićeva juče je na konferenciji za medije saopštila da je Filp Ralević tokom 2019. formirao kriminalnu organizaciju čiji članovi su postali Pešukićeva, Čedomir Ralević i još nepoznatih lica.“Deset godina sam radila kod Đukanovića i bila sam kao član porodice. Podizala sam im decu. Radila sam od osam uveče, do sutra veče do dvadeset časova. Zapostavila svoju porodicu. Onda sam u septembru 2019. godine uradila to što sam uradila - sama, iz veoma ličnog motiva, koji sada ne mogu saopštiti. Stojim iza toga što sam uradila. To sam rekla i u tužilaštvu. Žao mi je samo što nisam imala hrabrosti da odem kad sam doživela prvu neprijatnost”, rekla je Pešukićeva, ne pojašnjavajući o čemu se radi.

Ukrala satove i slike

Objašnjava da je iz kuće Đukanovića ukrala pet satova, od kojih su dva vraćena i ‘umetničke’ slike male vrednosti, koje su takođe vraćene: “To su slike crtane na kartonu, za knjigu Gabrijele Đukanović, koju je insistirala da objavi, uprkos protivljenju supruga, kako bi postala neko. Rekla sam im kome sam ih prodala i vraćene su im. Vraćena su im i dva sata. Nakita nije bilo toliko koliko tužilaštvo tvrdi, čak je bilo i komada koji su dobijali od prijatelja, a za koji se ispostavilo da nije zlatan... pa se postavlja pitanje po čijem nalogu je i iz kojih motiva specijalna tužiteljka izmislila kriminalnu organizaciju i toliku vrednost. Veoma je važno da se to zna”, kazala je.Pešukić je istakla da misli da je bolje da zaustave priču na nivou na kojem je: “I da od ovoga ne prave smejuriju i cirkus, već da mi omoguće, kao počiniocu krivičnog dela, da mi bude suđeno za ono što sam uradila, a ne za ono što specijalna tužiteljka od početka pokušava namesti. Ako ostane ovako, u dokaznom postupku će morati da donesu papir za svaki komad koji sam otuđila, da opravdaju svih ovih 330.000 eura koje mi stavljaju na teret. A oni to ne mogu da dostave, niti da dokažu. Važno je i da se sazna ko je zvao specijalnu tužiteljku da se uključi u ovaj predmet koji je vodio osnovni tužuilac Vukas Radonjić i sa kojim sam trebala da potpišem sporazum o priznanju krivice, ali morala je ona da se uključi da od mene odbrani brata predsjednika države”, rekla je ona.

Pešukićeva je ispričala i da je, kada je krađa otkrivena, bila na poslu kod Đukanovića.“Oko 13 sati su otkrili krađu i zvali svoje prijatelje iz Specijalne policije - Zorana Lazovića i Milijanu Čukić. Njih dvoje su oko 21 sat došli. Lazović je odmah lupio šakom o sto, da nas kao nešto prepadne. Rekla sam mu da ne lupa, da sam ja krala i da me vodi u policiju, a ostale žene pusti na miru, jer sa tim nemaju veze. Obavešten je tužilac, kvalifikovao je kao tešku krađu, jer sam ja ispričala sve - da sam uzimala Gabrijelin ključ i odnosnila, ni ne znam što, što sam htela, a onda se uključila Radovićeva i rekla mi da sam član organizovane kriminalne grupe. Pitala sam je - da li to tvrdi jer misli da žensko ne može samo da krade, pa joj treba muškarac da je podstrekava, ali ona je ostala pri svome i izmislila kriminalnu organizaciju, čijeg je jednog navodnog člana odmah nakon saslušanja pustila na slobodu, da ‘utiče na svedoke’. Koliko je smešno i bespredmetno to što ona tvrdi, najbolje pokazuje da ja imam priznanicu iz zlatare kojoj sam prodala nakit. Zamislite šefa organizovane kriminalne grupe koji svom članu daje priznanicu, pa to se nikada nije desilo”, kazala je on.Tvrdi i da je tokom boravka u Istražnom zatvoru na nju vršen psihološki pritisak.“Žene koje tamo rade nisu podlegle pritisku i nisu me maltretirale, ali sam raspoređivana u sobe sa osumnjičenima za ubistvo, pa sa članicama organizovanih kriminalnih grupa. Izdržala sam. Sada bukvalno ne znam ko će da me zastupa na sudu ako opstane optužnica, a male su joj šanse, jer su svi advokati uzdržani i rezervisani. Par njih reklo mi je da iz ličnih razloga ne bi mogli da me zastupaju”, kazala je ona.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram