0
Kao što to obično biva u ratom zahvaćenim zemljama, životi običnih ljudi nepovratno se promene. Takva sudbina, kao i mnoge druge Ukrajince, zadesila je i Vjačeslava Tarasova. U jednom trenutku živeo je životom koji se u ratnim okolnostima može nazvati normalnim, ali jedan izlazak iz skloništa zauvek ga je promenio.
Ukrajinski grad Bahmut se već mesecima nalazi pod nemilosrdnom paljbom ruske vojske, koja je sravnila zgrade raketama i projektilima, a brojnu pešadiju poslala da se bore među uništenim domovima.
Ulice ispred kuće Vjačeslava Tarasova na istočnoj liniji ukrajinskog fronta pune su tragova eksplodiranih granata. Zgrade su uglavnom prazne, bez prozora i hladne.
48-godišnji Tarasov se sklonio od granatiranja u svoj podrum koji je sad njegov drugi dom. Ali, prošle sedmice odvažio se na jedan izlet – odlazak na pijacu kako bi kupio povrće za pripremu nacionalnog jela, boršča, prenosi N1.
Desilo se ono čega se najviše pribojavao. Grad je baš tokom njegovog izlaska zasut granatama.
“Ne znam šta je korišćeno. Ali sila je bila neverovatna jer mi je ruka odletela, tek tako… Držao sam utrobu u rukama”, kaže ukrajinac, prepirčavajući stravični događaj.
Lice mu je bledo dok se priseća prizora koji su mu još sveži u sećanju.
“Nosio sam kožnu jaknu i da nije bilo toga, raspao bih se. Mislim, moja bi utroba bila svuda. Izgubio sam puno krvi”, priča dalje Tarasov, a njegovu ispovest preneo je CNN.
Eksplozija koja mu je rasturila telo ubila je njegovog prijatelja, a kako se granatiranje nastavilo, shvatio je kako ni on možda neće uspeti da preživi.
“Reći ću ti istinu. Molio sam se da preživim”, kaže Ukrajinac.
Tarasov koji za sebe tvrdi da je pobožni hrišćanin veruje da mu je “nevidljiva sila” spasila život. Takođe je zahvalan ukrajinskim vojnicima koji su ga ubacili u svoj kamionet i odvezli u bolnicu u Kostiantjnivki — jednoj od retkih preostalih bolnica koje mogu lečiti civilne ranjenike u ratu.
Kada je Tarasov stigao u bolnicu, molio je doktore da mu spase ruku.
“Prvo što sam ih pitao bilo je mogu li mi ponovno zašiti ruku. Video sam da je skroz otrgnuta i da samo visi u rukavu. I želudac mi je goreo”, prepričava nesretni Ukrajinac, dodavši kako je krv bila svuda.
Medicinsko osoblje u Kostiantjnivki nastavilo je s radom bez obzira na nestajanje struje i vode uzrokovaniog stalnim ruskim napadima na energetsku mrežu. Osam sati jednog dana prošle sedmice morali su se oslanjati na agregate kako bi održali upaljena svetla i grejanje.
“Ponekad nestane struje”, kaže glavni hirurg dr. Juri Mišasti za CNN.
“Voda dolazi u redukcijama, i to nije redovno. Tokom vikenda nije bilo vode jer je došlo do katastrofalnog granatiranja”, dodaje.
62-godišnji doktor upravo je završio operaciju žene koja je hitno primljena ranije tog poslepodneva.
“Ona je stanovnica Bahmuta. Našla se pod vatrom i zadobila je ranu od gelera u stomak s oštećenjem nekoliko organa. Ljude s takvim ranama viđamo svaki dan. Svaki dan”, kaže Mišasti.
Dok ruska vojska intenzivira kampanju zauzimanja Bahmuta, granatiranje se sve više približava Kostiantjnivki, 25 kilometara zapadno. Od početka meseca grad je gotovo svaki dan pod paljbom, kaže direktor bolnice.
U međuvremenu, medicinsko osoblje sluša odjeke projektila ispaljenih u okolici Bahmuta – strahujući da bi još jedan pacijent mogao uskoro ležati na operacijskom stolu.
PROČITAJTE JOŠ:
“Bilo je prilično bučno u poslednje vreme”, kaže Khasan El-Kafarna, hirurg iz organizacije Doktori bez granica (MSF), stacioniran u bolnici. S njim se slaže i njegova koleginica, medicinska sestra Lucia Maron.
“Navikli smo na taj zvuk. Dođete do tačke kada shvatite šta je opasno, a šta nije”, dodaje Maron.
Lokalne vlasti mesecima su molile civile da napuste to područje. Ali za Tarasova, kao i za mnoge u starom industrijskom središtu Ukrajine, beg od kuće u sigurnije područje činio se nemogućim.
“Da imam puno novca, radije bih živeo u inostranstvu”, kaže Ukrajinac.
Ostati u Bahmutu značilo je držati se onoga što je ostalo od života za koji je tako teško radio dok je vladao mir. Taj se život sada nepovratno promenio.
“Bio sam dešnjak. Sad više neću moći smotati ni metar”, požalio se Tarasov, građevinac po struci.
“Ja sam pola čovek, pola zombi. Tačnije, polučovek”, zaključuje Ukrajinac u tužnoj ispovesti.
BONUS VIDEO: Granatiranje u Hersonu, petoro poginulo
