Marija Kolesnikova
Marija Kolesnikova Foto: EPA-EFE/TATYANA ZENKOVICH

Mariju Kolesnikovu članicu predsedništva Koordinacionog saveta beloruske opozicije demonstrantni smatraju heroinom. Poznata po tome što je odbila da napusti Belorusiju i pocepala pasoš na samoj granici sa Ukrajinom. Osuđena je na 11 godina najstožijeg zatvora. Nju to nije pokolebalo. Kako kaže, ne kaje se ni zbog čega.

Pročitajte još:

„Ove godine pokušavali su da me nateraju da se pokajem zbog onoga što sam uradila“, rekla je za BBC u svom prvom intervjuu otkako je prošlog meseca osuđena zbog političke zavere.

„Za ovih godinu dana bila sam u toplim, a zatim hladnim ćelijama, bez vazduha i svetla, bez ljudi. Celu godinu bez bilo čega“, rekla je.

Ona je jedna od najistaknutijih političkih zatvorenika koji su zatvoreni nakon masovnih protesta u Belorusiji nakon diskreditovane izborne pobede predsednika Aleksandra Lukašenka 2020. godine.

Lukašenko je tada pokušao da slomi svakoga ko drugačije misli, pa su mnogi brutalno pretučeni, dok su neki prisiljeni u egzil.

„Znala sam da će, ako me ne ubiju, sigurno da me uhapse. Ali ne žalim ni za čim, i ponovo bih učinila isto. Niko od nas nije slobodan“, rekla je Kolesnikova.

Marija je dodala da je slučaj protiv nje „apsurdan“, tvrdeći da se njen jedini cilj bio da donese „pozitivnu promenu“ u Belorusiju.

Simbol slobode

Marija, po profesiji muzičarka, ušla je u politiku kako bi vodila kampanju za Viktora Babarika, bankara koji je pokušao da se kandiduje na predsedničkim izborima 2020. godine.

Kada je njen kandidat uhapšen, Marija se udružila sa Svetlanom Tihanovskajom, koja je ušla u trku i postala favorit nakon što je njen muž uhapšen.

Žene su postale lice otpora vladavini Lukašenka.

Ali Tihanovskaja je morala da pobegne zbog svoje bezbednosti. Neposredno nakon toga Mariju su nepoznati ljudi strpali u kombi u Minsku.

Život u zatvoru

Svakog dana trči po malom zatvorskom dvorištu 50 minuta.

Smeštena je u maloj zatvorskoj ćeliji sa dva kreveta, toaletom i starim televizorom. Aktivistkinja kaže da je zatvorsko dvorište isto tako sićušno, ali svakodnevno trči.

Ostatak vremena provodi čitajući, učeći engleski i nemački jezik i mesečno napiše do 200 pisama.

“Svi puše svuda. To je loše za moja pluća, jer sam flaustkinja”, jedina je zamerka koju je Marija rekla BBC-u.

„Klasični muzičari razvijaju svojevrsnu vojnu disciplinu i snagu godinama vežbanja“, dodala je.

„Zatvor nije lepo mesto, ali ovde se osećam slobodno i srećna sam“, kazala je Marija.

Nije iznenađena presudom

Kako ona kaže, političku zaveru sproveo je Aleskandar Lukašenko, a ne ona.

„Hteli smo pozitivne promene u zemlji i to smo ostvarili. Nisam iznenađena što ovaj režim to smatra zločinom. Poverenje u državne institucije je uništeno. Svi savršeno razumeju da ne postoje nezavisni sudovi ili sudije, oni služe režimu”, rekla je.

Ipak, njene pristalice ne veruju da će izdržati punu kaznu, tvrde da će političke promene doći u Belorusiju, uprkos tome što ih vlasti brutalno odbacuju.

Tome se nada i ona.

„Mogu da nas zatvore, da nas sakriju. Ali sve to zajedno sa njihovim strahom, mržnjom i okovom biće razbijeno našim pesmama i smehom, našim plesom i našom ljubavlju”, zaključila je ona.

BONUS VIDEO: Koronavirus i Lukašenko

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar