Foto: Facebook/Kameel Ahmady

Britansko-iranski naučnik koji je osuđen na devet godina i tri meseca zatvora u Iranu zbog saradnje sa "neprijateljskom državom" pobegao je iz Irana prešavši opasnu planinsku granicu i sada živi bezbedno u Londonu.

U intervjuu za britanski Gardijan Kamel Ahmadi je ispričao da nije imao izbora nego da pobegne posle gotovo 100 dana u Evin zatvoru, gde je jedno vreme proveo i u samici i gde su ga brutalno ispitivali.

„Kada sam osuđen znao sam da moram da biram. Ili ću ostati i neću videti porodicu i četvorogodišnje dete sve dok ne napuni 14, ili ću rizikovati bekstvo“, rekao je.

Ahmadi, antropolog koji je istraživao genitalno sakaćenje žena u Iranu, osuđen je za urotu sa stranim silama u novembru 2020. i pušten je uz kauciju da čeka ishod žalbe. Kažnjen je i sa 500.000 funti.

Pošto je znao da iranski sudovi obično potvrde presudu, nije se nadao da će mu žalba uroditi plodom, a to je i potvrđeno nakon što ga je sud ponovo osudio u odsustu početkom sedmice.

Filmski beg preko planine

Ahmadi kaže da i dalje ne zna da li su iranski zvaničnici svesni da je on pobegao iz zemlje. A pobegao je samo sa laptopom i knjigama i člancima koje je objavio, prešavši granicu kroz metar i po dubog sneg i maglu, izbegavajući iranske granične patrole kojih je posle ubistva iranskog nuklearnog naučnika Mohsena Fahrizadeha u Teheranu prošle godine, sve više.

„Ja sam Kurd poreklom i poznajem neke puteve, ali je ovo bio opasan poduhvat“, rekao je on.

Ahmadi je pratio puteve planinskih nosača koji ih koriste kako bi izbegli američke sankcije i preneli alkohol, delove za automobile, lekove, cigarete i drugu robu iz Iraka i Turske. Ti putevi su opasni: jednog krijumčara guma ubila je granična patrola a mnogi su se smrzli.

Eventually I made the decision which I had been struggling with
For a long time – the decision to escape
03 February…

Posted by Kameel Ahmady on Tuesday, February 2, 2021

Ahmadi kaže da ga je više od planine plašila mogućnost zatvora. „Nisam imao izbora“, rekao je.

Ahmadi je jedan od retkih koji ima dualno državljanstvo – britansko i iransko. Rođen u Ngadehu, gradu gde žive Kurdi i Turci na zapadu Irana, Ahmadi je sa 18 godina otišao u Britaniju ali se 2010. vratio da bi brinuo o ostarelom ocu.

Hapšenje i optužbe

Uhapšen je 2019. po povratku sa UN konferencije o ljudskim pravima u Etiopiji. Njegova porodica je za hapšenje saznala dva dana kasnije.

Veruje da je uhapšen zbog toga što je Iran tada tražio britanske taoce kako bi sa Londonom pregovarao oko broda koji je zaplenjen u blizini Gibraltara zbog kršenja EU sankcija i dostavljanja nafte Siriji.

Optužen je da je pokušavao da uvede društveno-kulturološke promene u Islamskoj republici zalaganjem za podizanje granice za brak sa 13 na 15 godina, promovisanjem homoseksualnosti i kontaktima sa stranim silama.

Kaže da su ga pripadnici Revolucionrne garde maltretirali nedeljama pre hapšenja i da su ga ispitivali u maloj, tihoj sobi nali grobu.

Ispitivanje kao jedina komunikacija sa ljudima

„Kada vas puste u toalet ili na pola sata na svež vazduh, imate povez na očima. Tada poželite da vas ponovo ispitiju. Ispitivanje postaje vaš pojas za spasavanje jer je to jedini način da komunicirate sa drugim ljudskim bićem. Veoma su se potrudili da me predstave kao nekog koga je Britanija poslala u Iran da širi strani uticaj“, rekao je on.

Ahmadi kaže da je bio osuđen i pre nego što je suđenje počelo i da sudiju uopšte nije interesovao njegov posao antropologa već to koliko je dugo živeo u Britaniji, gde je studirao.

Sud ga je osudio za špijuniranje i saradnju sa stranim silama jer je studirao na „subverzivnim institutima i centrima relevantnim za špijunske organizacije koje su i organizovale kurseve tamo“.

„Kada sam čuo dužinu kazne, pomislio sam da je šala. Ni u ludilu mi nije palo na pamet da će mi dati 10 godina“, rekao je on.

Iz sveta i regiona čitajte:

Glas obespravljenih

Ahmadi kaže da je u početku hteo da ostane „jer je borac“, ali da je shvatio da nema izbora. Sada, kaže, hoće da bude glas onih u ruralnim zajednicama Irana, etničkih i verskih manjina.

„Islamski režim vodi manjina, takozvani hardlajneri, ali ta generacija lidera umire. Većina ljudi koji ne živi od politike ili korupcije nisu reformatori niti fundamentalisti već ljudi koji žele da vide promenu“, rekao je on,

BONUS VIDEO

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar