Ipak će se održati samit Brdo-Brioni koji je Milanović otkazao zbog Vučića?

Iz kabineta predsednice Slovenije Nataše Pirc Musar, koja zajedno sa Milanovićem predsedava ovom regionalnom inicijativom, saopšteno je da su o toj odluci iz Zagreba bili obavešteni na vreme i na korektan način. Naglasili su da je reč o unutrašnjopolitičkoj odluci hrvatskog predsednika i da u nju ne mogu da se mešaju, niti žele da je komentarišu. Ipak, dodali su da su savetnici za spoljnu politiku iz oba kabineta u stalnom kontaktu i da postoji namera da se samit procesa Brdo-Brioni tokom 2026. godine ipak organizuje na nekom alternativnom mestu.

Proces Brdo-Brioni pokrenuli su Slovenija i Hrvatska još 2010. godine, sa ciljem da se unapredi saradnja među državama regiona i ubrzaju evropske integracije zemalja jugoistočne Evrope. U toj inicijativi, pored Slovenije, Hrvatske i Srbije, učestvuju i Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Kosovo. Samiti se održavaju svake godine, a domaćin ovogodišnjeg susreta trebalo je da bude Hrvatska.

Milanović je u ponedeljak otkazao skup, koji je trebalo da se održi na Brionima. U pisanom obrazloženju naveo je da su Vučićeve poslednje izjave u potpunoj suprotnosti sa ciljevima procesa Brdo-Brioni, da pogoršavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost u jugoistočnoj Evropi. Zbog toga, ocenio je, Vučićev dolazak u Hrvatsku nije moguć.

Vučić je potom reagovao porukom: „Što se tiče moje prisutnosti na Brijunima, u potpunosti podržavam Zorana Milanovića, potpuno je u pravu, tamo ne pripadam“. Dodao je da bi radije otišao u Jasenovac i tamo položio cveće. U ironičnom tonu poručio je i: „Može pozvati svoje prijatelje iz Prištine, Tirane i odakle god želi, jer im sigurno ne bih kvario to idilično ozračje“.

Ovaj potez samo je nastavak dužeg perioda zategnutih odnosa između Zagreba i Beograda. U poslednje vreme razmena oštrih poruka traje gotovo bez prekida, a vrlo često je upravo Vučić taj koji ih inicira, nakon čega iz Hrvatske stižu odgovori. Predsednik Srbije ranije je optuživao Hrvatsku da se meša u unutrašnje stvari Srbije i da podržava studentske proteste. Tokom tih protesta iz Srbije je proterano više hrvatskih državljana, dok je pojedinim hrvatskim novinarima zabranjen ulazak u zemlju.

Dodatne tenzije izazvao je i sporazum o vojnoj saradnji koji su prošlog marta potpisale Hrvatska, Albanija i Kosovo. Vučić već mesecima tvrdi da je reč o vojnom savezu usmerenom protiv Srbije. U intervjuu za RTS pre dve sedmice rekao je da se Srbija priprema za mogući napad zemalja potpisnica, iako je istovremeno tvrdio da država ima dovoljno snage da odvrati svaki pokušaj ugrožavanja teritorijalnog integriteta. I pored više puta ponovljenih poruka iz Hrvatske da sporazum nije usmeren protiv Srbije, Vučić tvrdi da i dalje oseća nelagodu i strah.

Napetosti su dodatno rasle i posle srpske nabavke kineskih hipersoničnih balističkih projektila CM-400, kada je Milanović javno upozorio Vučića da pazi šta govori.

Sukob na verbalnom nivou nastavljen je i krajem marta, kada je srpski istoričar Miloš Ković saopštio da mu je na hrvatskoj granici zabranjen ulazak u zemlju, uz obrazloženje da predstavlja pretnju javnom poretku i bezbednosti. Vučić je taj potez nazvao „divljaštvom i arbitrarnom odlukom“, uz tvrdnju da „ko god želi govoriti o Oluji, Jasenovcu, Jadovnu, Prebilovcima i srpskom stradanju – ne može ući u Hrvatsku“.

Dan posle lokalnih izbora u Srbiji, Vučić je govorio i o navodnom prisustvu vozila sa hrvatskim tablicama na jednom biračkom mestu. „Bilo mi je jasno kolika je logistika jedne susedne države“, rekao je, dodajući da svakodnevno dobija izveštaje obaveštajnih službi o delovanju stranih agenata u Srbiji.

Na takve optužbe reagovao je i hrvatski premijer Andrej Plenković, odbacivši tvrdnje o stvaranju vojnog saveza protiv Srbije i o hrvatskom mešanju u srpske unutrašnje poslove kao „dva lažna koncepta“. Poručio je i: „Neću svaki dan ponavljati što o tome mislim“.