„Sredim se kao pevačica“ Dodik u najbizarnijem intervjuu govorio o svemu od higijene, preko rata do Putina i Trampa

Prema želji Tužilaštva Bosne i Hercegovine, Milorad Dodik bi odavno trebalo da bude u zatvoru. Ipak, predsednik Republike Srpske je u sredu prošle nedelje ugostio Profil u predsedničkoj palati u Banjaluci i dao intervju koji ovde u celosti prenosimo.

U martu je Državno tužilaštvo BiH izdalo naloge za hapšenje protiv Dodika i još dvojice visokorangiranih političara Republike Srpske. Terete se da su narušili ustavni poredak Bosne i Hercegovine. Dodiku je od tada zabranjen ulazak u Austriju.

Dodik se nalazi u centru tinjajućeg sukoba koji preti Balkanu.

Iako je Dejtonskim mirovnim sporazumom 1995. godine okončan rat u BiH, i danas – 30 godina kasnije – strah od novog sukoba je prisutan. U suštini je nejasno ko u ovoj višenacionalnoj državi ima monopol nad upotrebom sile. To se jasno vidi na primeru Dodika. Do danas nije uhapšen – strah od nasilne eskalacije u slučaju njegovog hapšenja je prevelik. Pokušaj hapšenja mogao bi izazvati nekontrolisanu spiralu nasilja, a posledice takve dinamike su nepredvidive.

Od nade do piromana

Nekada je Milorad Dodik važio za nadu Bosne i Hercegovine. Medlin Olbrajt, tadašnja američka sekretarka, opisala ga je kao „dašak svežeg vazduha“. Devedesetih godina Dodik je bio u opoziciji ratnim huškačima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću. Smatran je umerenim političarem i miljenikom Zapada jer je bez ustručavanja masakr u Srebrenici nazivao genocidom. Danas važi za jednog od najopasnijih destabilizatora na Balkanu, bliskog Putinu i šovinistu. Prošlog utorka je muslimanima u BiH poručio da napuste islam i vrate se hrišćanstvu – veri svojih predaka.

Jedna država, dva entiteta

Od Dejtona, Republika Srpska je jedan od dva entiteta u BiH; drugi je Federacija, koju pretežno čine Bošnjaci i Hrvati. Dodik godinama otvoreno teži odvajanju Republike Srpske i sistematskom prekidu političkih i pravnih veza sa državom. Želi novi ustav koji bi omogućio izdvajanje iz BiH i otvorio put ka konfederaciji sa Srbijom. Takođe, želi i sopstvenu vojsku.

Ovome se protivi Kristijan Šmit, bivši nemački ministar poljoprivrede (CSU), koji od 2021. obavlja funkciju Visokog predstavnika u BiH. Iako nije demokratski izabran, njegove nadležnosti su široke – može ukinuti svaki zakon i odluku parlamenta. Prekršaj ustava je proglasio kažnjivim dekretom, kao i nepoštovanje njegovih odluka. Dodik je zbog nepoštovanja Šmita osuđen u prvom stepenu, a zbog ignorisanja presude izdat je nacionalni nalog za hapšenje.

Predsedniče Dodik, osećate li se trenutno bezbedno dok ovde sedimo?

Dodik: Nalazim se u Republici Srpskoj, u Banjaluci, među svojim narodom. Borim se za prava svog naroda. Bosna i Hercegovina je nemoguća država.

Postoji nalog za Vaše hapšenje.

Dodik: Takozvani visoki predstavnik Kristijan Šmit i muslimani u BiH su protiv mene i još nekolicine srpskih političara. Najradije bi čitav srpski narod strpali u koncentracione logore – kao u Drugom svetskom ratu. Tada su mnogi muslimani zajedno sa Hrvatima u ustašama progonili Srbe. Muslimani u BiH žele novi rat. Hoće da dovedu džihadiste i uvedu šerijat. I izgleda da to nekima u Evropi odgovara, jer bi tako mogli da se oslobode svog „otpada“ i pošalju ga ovde.

Jeste li spremni za rat?

Dodik: Ne, ne vodim rat. Nisam ratni huškač. Republika Srpska se ne priprema za rat i nema takve planove. Naš plan je Ustav.

Šta bi se desilo ako bi pokušali da Vas uhapse?

Dodik: To je hipotetičko pitanje i sa svojih 66 godina ne odgovaram na takva pitanja. Da je neko stvarno mislio da me uhapsi, već bi pokušao. Republika Srpska je stabilan sistem, nije grupa pobunjenika. Ja sam izabran. Postoje institucije, policija, služba bezbednosti. Ja sam jedna od zaštićenih osoba.

Nedavno ste rekli da se situacija može zaoštriti kao u vreme raspada Jugoslavije. To zvuči kao ratna retorika.

Dodik: Bosna i Hercegovina mora da se raspadne. Ta država nije održiva. Za razliku od drugih, smatram da to ne treba da se desi po cenu mira. Ali znajte: u BiH žive narodi koji ne žele da žive zajedno.

Verujete li da bi ruski predsednik Vladimir Putin, ako bude potrebno, zaštitio Republiku Srpsku i Vas lično?

Dodik: Od njega sam uvek čuo da nikada ne ostavlja prijatelje.

Šta to konkretno znači?

Dodik: To ga nisam pitao. Ne želim rat između Rusije s jedne i SAD i NATO-a s druge strane. Nisam glup. Nijedan naš korak nije vojni, sve je političke prirode.

Kakvu podršku dobijate iz Beograda od predsednika Aleksandra Vučića?

Dodik: Beograd je naš glavni grad. Ne možete nas naterati da živimo u iluziji zvanoj Bosna i Hercegovina. Ne možete nas naterati da ne volimo Srbiju.

Šta Vas toliko muči kod Bosne i Hercegovine?

Dodik: Bosna i Hercegovina je nezasitni monstrum koji se hrani iluzijama iz Brisela. Mi u Republici Srpskoj živimo slobodno. Ovde nema zastava BiH.

Na aerodromu u Banjaluci prva stvar koju vidimo je zastava BiH.

Dodik: To je granični prelaz.

Ali to je stvarnost. Republika Srpska je u granicama BiH.

Dodik: Zastava je propisana. Nemamo problem s tim. Ali ovde kod mene nema zastave BiH. Nju su svim narodima nametnuli, ne samo nama Srbima. Isto kao što nam nameću rodnu ideologiju: da se više ne kaže majka i otac, nego roditelj broj jedan i broj dva.

Ali to nije Vaš najveći problem. Suštinsko pitanje je – kako vidite izlaz iz ove situacije, s obzirom na to da protiv Vas postoji nalog za hapšenje?

Dodik: Vidim ili mirno razdruživanje ili tihi raspad.

Da li biste odustali od politike secesije ako bi međunarodna zajednica ukinula funkciju Visokog predstavnika?

Dodik: Zašto bih to uradio? Kakav je to mafijaški pristup?

Možda se to može nazvati kompromisom?

Dodik: Sa takvim ponudama Zapad dolazi prekasno. Možda još nešto mogu zakrpiti – silom ili pritiskom. Ali u svetu se rađa novi poredak, a Evropa to još nije shvatila.

Šta je danas uopšte Evropa?

Dodik: Evropa danas nema vođstvo. Od kada je Angela Merkel otišla, niko više nije u stanju da odlučuje. EU ne može da reši ni sopstvene lokalne probleme, a kamoli tuđe. Evropa je duboko podeljena. Mi i dalje podržavamo evropske integracije, iako u njih sve manje verujemo. Sve više građana EU razmišlja isto. Ali šta će doneti budućnost – ne znam. Nisam Baba Vanga.

Šta mislite, kakvi su planovi Trampove administracije za ovaj deo Balkana?

Dodik: Tramp se ne bavi ovim regionom.

Zna li on uopšte ko ste Vi?

Dodik: Mislim da zna.

Verujete u to kao što verujete da bi Putin reagovao u Vašu zaštitu, ako bude trebalo?

Dodik: Ne odgovaram na hipotetička pitanja. Znam mnogo više nego što mogu da kažem. Mnoge poteze SAD u poslednje vreme ocenjujemo pozitivno – kao ukidanje USAID-a. Nama treba neutralna Amerika koja razume da mi sami donosimo odluke.

U sukobu ste s Kristijanom Šmitom, koji često s nipodaštavanjem govori o balkanskom mentalitetu. I Vaš stil komunikacije je često agresivan, čak i vulgaran – ne samo prema Šmitu, već i prema nevladinim organizacijama, opoziciji i novinarima. Jednom ste javno rekli novinaru da se ne pere. Da li Vam je takav stil ponekad neprijatan ili Vam je nekada žao?

Dodik: Tuširam se svaki dan, sredim kosu, obučem čistu košulju. Sredim se kao pevačica. A on nosi pet dana istu majicu i spava u njoj. Kod nas se kaže: „S Ciganima – po ciganski“ – i to ne govorim da uvredim Rome. Mi smo mala zemlja. Ako ne govorimo glasno i drugačije, niko nas neće čuti. Da govorim kao tipični političar, niko me ne bi znao.

Na Zapadu Vas doživljavaju kao tvrdog nacionalistu i šovinistu. Mnogi ne znaju da ste devedesetih bili u opoziciji ratnim huškačima, da ste Srebrenicu nazvali genocidom, da ste tokom rata skrivali muslimanske i katoličke porodice u Vašem domu. Šta se s Vama desilo?

Dodik: Sa mnom se ništa nije desilo. Sa vama jeste. Vi pravite od Bosne neku novu Jugoslaviju – a Jugoslavije više nema. Ja sam sada predsednik Republike Srpske. Predstavljam Srpsku, njene interese i njen narod. Ova zemlja ne želi da bude deo Bosne i Hercegovine.

Koga god da pitate na ulici, svi kažu: ako opet bude rata, sipam gorivo i idem u Nemačku.

Dodik: Ali na izborima glasaju za mene. Voleo bih da nikada više niko ne doživi rat – i to kažem zbog svojih sedmoro unučadi.