Iako je u centar svetske pažnje nedavno dospela Šri Lanka, i to zbog demonstracija koje su dovele do ostavki lidera te zemlje, ona nije jedina u kojoj su kućni budžeti ugroženi enormnim rastom cena. Rapidni skok inflacije doveo je do povećanja troškova života i u razvijenijim zemljama i naprednijim ekonomijama poput Nemačke i Velike Britanije, čije vlasti kao glavnog krivca vide rat u Ukrajini i sukob Rusije sa zemljama zapada.
U Šri Lanki je inflacija u junu dostigla 54,6 odsto, pa je centralna banka podigla kamatne stope na 15,5 odsto. To znači da radnici u Šri Lanki svake sekunde gube ušteđevinu, dok su otplate dugova povećane, što opterećuje kućne budžete. Vlada nije uspela da isplati spoljni dug, a Međunarodni monetarni fond (MMF) je zahtevao da zemlja poveća poreze i da se bori protiv korupcije kao uslov za dobijanje kredita za spasavanje.
Upad u predsednikovu kuću, kupanje u luksuznom bazenu, a naposletku i spaljivanje vile premijera u Šri Lanki ogolili su svakodnevicu sa kojom se suočava sve već broj ljudi širom sveta.
Neposredno nakon masovnih demonstracija u Šri Lanki, slične su organizovane i u Argentini. Inflacija u toj zemlji dostigla je ove godine 60,7 odsto, a kamatne stope 52 odsto. Iz tog razloga, hiljade demonstranata pozvalo je vladu da podnese ostavku. Slično se dogodilo i u Panami, gde su protesti počeli u julu. Glavni zahtevi su gotovo identični – veće plate, niže cene robe i smanjenje kamatne stope.
I Balkan u problemu
Istovremeno, hiljade Albanaca marširalo je nedavno u Tirani, zahtevajući da vlada podnese ostavku zbog korupcije i ogromnog povećanja troškova života. Albanska centralna banka najavila je povećanje kamatne stope od 1,25 odsto, dok je u junu zabeležena inflacija od 6,7 odsto. Pored Albanije, građani Bosne i Hercegovine izašli su na ulice kako bi poslali jasnu poruku – inflacija je pojela plate, a dodatnih sredstava nema. Uz to, Predstavnički dom parlamenta BiH usvojio je krajem juna novi budžet, u okviru kog je plata članovima parlamenta, ali i ministrima Federacije BiH plata povećana za oko 250 evra.
Zahtevi protesta u BiH su suspenziju akciza za gorivo i uvođenje nulte porezne stope na osnovneprehrambene proizvode. Kako su pojedini građani BiH nedavno istakli za naš list, jedna plata više nije dovoljna da pokrije troškove života.
„Plate ne mogu da pokriju ni osnovne troškove, uzmite da je samo litar ulja šest maraka (360 dinara), litar benzina 3,5 marke (210 dinara). Ako nemate domaće masti u minusu ste, ako živite podalje od grada izavisite od automobila duplo ste u minusu, a ako se grejete na struju, nema vas nigde. Inflacija me je primorala da radim dva posla radim da bih nekako skrpio kraj sa krajem“, ispričao nam je Dejan Mumalo iz BiH.
Sile bez pogona
Sa istim problemom suočavaju se i mnoge druge zemlje poput Češke i Turske, koje za stanje svetske ekonomije krive rat u Ukrajini.
Inflacija u Turskoj je prošlog meseca bila oko 79 odsto – najviši nivo zabeležen u toj zemlji u poslednjih četvrt veka. Cene prevoza skočile su u junu za 123,37 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok su hrana i bezalkoholna pića poskupeli za 93,93 procenta, pokazuju vladini podaci.
Predsednik Redžep Tajip Erdogan se u poslednjih nekoliko godina protivi bilo kakvom povećanju kamatnih stopa kako bi se ohladila inflacija, pri čemu navodi da su kamatne stope „majka svakog zla“. Posledice te politike su nagli pad turske lire i znatno osipanje potrošačke moći prosečnog zaposlenog u Turskoj.
U Češkoj je tokom marta inflacije dostigla 12,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine i najviša je od
maja 1998. kada je iznosila 13 odsto, saopštio je državni zavod za statistiku. Motor inflacije u martu bila su goriva, 50 odsto skuplja nego pre godinu dana, gas koji je poskupeo za 37,7 odsto, struja skuplja 24,7 odsto, troškovi za održavanje stanova 16,4 odsto i grejanje i topla voda koju Česi plaćaju sada 13,9 odsto više nego u martu 2021. godine.
Crni rekordi
Godišnja stopa inflacije u Velikoj Britaniji dostigla je najviši nivo u poslednjih 40 godina, pošto je ruska invazija na Ukrajinu podstakla dalje povećanje cena hrane i goriva.
Inflacija je u Velikoj Britaniji iznosila u martu 7,0 odsto i bila je najveća od 1982. godine. Skok inflacije će povećati pritisak na vladu da ublaži krizu za koju ekonomisti predviđaju da će dovesti do najvećeg pada životnog standarda od 1950-ih.
Sa istim problemom suočavaju se i SAD i Nemačka, sa stopama inflacije od 8,6 i 7,9 odsto. Nemačke vlasti su više puta pozivale građane da povedu računa o troškovima jer svet očekuje najveća kriza od Drugog svetskog rata, koja uporište ima upravo u Ukrajini. SAD, sa druge strane, podižu kamatne stope u nadi da će smiriti potrošnju i rast u dovoljnoj meri da seinflacija obuzda, a da ne gurne privredu u recesiju.
BONUS VIDEO Zlatić: Ozbiljna inflacija na evropskom tržištu uticala na cenu peleta u Srbiji
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare