Incko za El Pais: Ponosan sam na svoj zakon, Dodik je prešao Rubikon

"Valentin Incko izazvao je burne reakcije prošlog jula, samo nedelju pre nego što je napustio funkciju visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, koju je obavljao od 2009. godine. Prema tzv. bonskim ovlašćenjima, koja dozvolio da se zakoni nameću mimo Veća ministara i parlamentarne skupštine BiH, izmenio je Krivični zakon da se zatvorom kazni veličanje ratnih zločinaca i negiranje genocida i zločina protiv čovečnosti", piše El Pais."Mislio sam da neću imati miran život u penziji ako ništa ne radim", objašnjava on putem videopoziva.

"Dolazeći takođe iz zemlje u kojoj je bilo mnogo ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata i gledajući evropsku direktivu iz 2008. koja zahteva od država članica da donesu zakone protiv poricanja ili trivijalizacije genocida i ratnih zločina, to je jednostavno bilo logično i obavezan korak. A kada su u pitanju žrtve rata i osuđeni ratni zločinci, ne može biti pregovora i kompromisa", rekao je Incko, prenosi Klix.ba.

El Pais ističe da je to bila najvažnija odluka visokog predstavnika u više od jedne decenije koja je izazvala najveću krizu u zemlji od izbijanje rata."Rukovodstvo bosanskih Srba, koje negira genocid u Srebrenici i relativizira druge zločine dokazane međunarodnom pravdom, pokrenulo je mapu puta za nezavisnost Republike Srpske, entiteta bosanskih Srba, s koracima poput obnove vlastite vojske ili sprečavanja delovanja državne policije (SIPA) u entitetu", piše El Pais.Dodaju da Inzko opravdava što je čekao poslednji tren da donese izmene zakona, jer još nije bila donesena konačna presuda Ratku Mladiću i da je političarima dao mnogo prilika prethodnih godina da donesu takvu odluku."Očigledno su Hrvati i Srbi uvek glasali protiv, tako da se to nije ostvarilo 26 godina. A da nije, možda bismo čekali još 26", rekao je Incko.Takođe insistira da je mnogo važnija od kazne predviđene amandmanom potreba za katarzom."Da se kaže 'to se dogodilo, srpski ili hrvatski narod ili Bošnjaci su dobri ljudi, ali neki konkretni ljudi su počinili zločine', imaju imena i prezimena. Nažalost, ta katarza još nije nastupila. Tada će biti lakše gledati u budućnost. Ponosan sam na svoju odluku", rekao je Incko.List ističe da se krizom sada bavi njegov naslednik, bivši nemački ministar Kristijan Šmit, koji je prošlog novembra upozorio na 'veoma realan' rizik da Bosna potone u nove "podele i sukobe"."Inzko, koji nije došao iz politike, već iz diplomatije, a bio je daleko najdugovečniji visoki predstavnik, uživa u penziji u Koruškoj, iz kojeg govori za ovaj list. Oslobođen diplomatskih stega, on je više puta optužio rukovodstvo bosanskih Srba da je iskoristilo njegov amandman protiv poricanja kao 'izgovor' za bojkot državnih institucija i zalaganje za dugo maštanu secesiju", piše El Pais.

Tokom intervjua naglašavaju iz El Paisa Incko je frustriran zbog dve stvari."Zbog nezainteresovanosti međunarodne zajednice, posebno Evropske unije, za Bosnu tokom njegovog mandata i ogorčenost na Milorada Dodika, lidera bosanskih Srba i danas jednog od trojice predsednika BiH kojeg on prikazuje kao nepredvidivog populistu i oportunistu", piše španski list."Biće mu teško da se vrati, ali sa njim se nikad ne zna. Takođe se u prošlosti ponašao kao kameleon. Ovaj put mislim da je prešao Rubikon, da je prešao previše crvenih linija da bi se vratio nazad, iako će na kraju uraditi ono što predsednik Srbije Aleksandar Vučić odluči", tvrdi Incko.Dodao je da je geostrateška situacija ranije bila drugačija jer su za BiH Rusija i Kina bile manje zainteresovane. Osim toga, Incko je rekao da je međunarodna zajednica vremenom napustila robusniji pristup, te u poslednje vreme nisu stvorene nove institucije niti doneseni važni zakoni."Iz godine u godinu BiH je padala na listama prioriteta ministarstava spoljnih poslova. Nekad je to bio Bliski istok, nekad Avganistan, ili Venecuela, ili izbeglička kriza", pravda se."Poslednja dva nemačkog ministra spoljnih poslova posjetila su Mali, što je naravno razumno, jer tamo imaju trupe, ali nikada BiH. Međutim, Mali je u Africi, a BiH u Evropi. Evropska bezbednost počinje na Balkanu. Ako pogledate napade u Briselu, Molanbek Sen Žan (2016), Bataklan (Pariz, 2015) ili Beč (2020), oružje je uvek dolazilo sa ili preko Balkana, a u slučaju Beča, takođe napadač", govori Incko za El Pais.Incko je takođe kazao da ulogu visokog predstavnika i dalje vidi neophodnom, sve dok zemlja nepovratno ne bude na putu prema Evropskoj uniji, ali se zalaže za prihvaćanje novog pristupa, u kojem određene akcije lokalnih lidera imaju posledice, bilo da se radi o korupciji ili blokadi države institucije.Na kraju je kazao da nije moguće zauvek izbegavati sukobe i da je pogrešno misliti da zamrznuti konflikti ostaju zauviek zamrznuti.BONUS VIDEO: Šta Dodik očekuje od Beograda

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=tadodikoekujeodbeograda-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2590456"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram