Foto:ANGELA WEISS / AFP / Profimedia

Novoizabrani predsednik Donald Tramp napravio je neobičan potez imenovanjem Ilona Maska na čelo novog Odseka za efikasnost vlade, gde će zajedno sa bivšim predsedničkim kandidatom Vivekom Ramasvamijem pokušati da redefiniše način na koji vlada funkcioniše. Ovaj odsek, skraćeno DOGE, dobio je naziv prema Maskovoj omiljenoj kriptovaluti Dogecoin, što je izazvalo široko interesovanje javnosti i medija. Maskova uloga nije samo privremeni savetnički položaj; njegova misija u Trampovoj administraciji ima potencijal da iz temelja promeni način na koji savezne agencije funkcionišu.

Tramp je objasnio da se Mask i Ramasvami neće baviti operativnim poslom direktno u vladinim institucijama, već će „kao konsultanti s preduzetničkim pristupom“ ponuditi rešenja i analize koje bi trebalo da dovedu do drastičnog smanjenja troškova i obima birokratije u javnom sektoru. Mask je obećao maksimalnu transparentnost u radu odseka, ističući da će aktivnosti DOGE-a biti dokumentovane u realnom vremenu putem platforme X. Ideja je, kaže Mask, da građani mogu da prate sve akcije ovog odseka i sugerišu „nelogična mesta potrošnje“, pa čak i da predlažu koja sredstva treba preusmeriti.

PROČITAJTE JOŠ:

Ilon Mask i vizija efikasne vlade

Mask je na platformi X podelio dodatne planove za rad DOGE-a. On je istakao da će njegov tim sprovesti sveobuhvatnu finansijsku reviziju savezne vlade s ciljem da se ustanovi gde su najveći izvori troškova i kako se oni mogu smanjiti. Ovaj pristup, u kojem građani imaju uvid u „najluđe trošenje vaših poreza“, deo je njegove šire vizije o transparentnoj i odgovornoj vladi. Na Maskovu inicijativu, na X-u će biti postavljen i „liderbord“ koji će prikazivati oblasti gde je zabeležena najveća i najneracionalnija potrošnja.

Maskov pristup vladi izazvao je oprečna mišljenja među analitičarima. Dok jedni smatraju da bi njegovo angažovanje moglo doprineti uvođenju privatnog poslovnog modela u javne institucije, drugi su zabrinuti da bi Mask mogao da favorizuje reforme koje bi prvenstveno pogodovale njegovim interesima u industrijama poput energetike, veštačke inteligencije i istraživanja svemira. Takođe, otkako je najavljeno njegovo imenovanje, vrednost kriptovalute Dogecoin porasla je za preko 100%, a vrednost Tesla akcija povećana je za 30%, što neki vide kao pokazatelj Maskovog uticaja na tržište.

Pored finansijske revizije, Mask planira da se bavi restrukturiranjem federalnih agencija kako bi smanjio broj propisa i eliminisao nepotrebnu birokratiju. Izrazio je ambiciju da smanji javnu potrošnju za dva biliona dolara, pri čemu bi deo ušteda mogao da bude preusmeren ka inovacijama u oblasti tehnologije. U svetlu predstojećih reformi, Mask je izjavio da će se truditi da implementira najbolje prakse iz poslovnog sektora i privatne industrije u javne institucije.

Ilon Mask i Donald Tramp Foto:ETIENNE LAURENT / AFP / Profimedia

Promene u sferi monetarne politike

Jedan od najkontroverznijih aspekata Maskovog angažmana u Trampovoj administraciji odnosi se na njegov stav prema Federalnim rezervama, centralnoj banci SAD-a. Nedavno je Mask podržao ideju senatora Majka Lija o ukidanju ove institucije, što je izazvalo lavinu reakcija u javnosti. Centralne banke širom sveta deluju nezavisno od vlade, što im omogućava da postavljaju kamatne stope i upravljaju inflacijom u skladu s dugoročnim ekonomskim interesima zemlje. Međutim, Tramp je tokom kampanje više puta kritikovao politiku Federalnih rezervi, ističući da će, ako bude izabran, tražiti smanjenje kamatnih stopa i veću kontrolu nad centralnom bankom.

Maskov uticaj na ovaj proces može biti od ključnog značaja jer on smatra da Fed nije dovoljno transparentan i da bi javnost trebalo da ima uvid u proces donošenja monetarnih odluka. Kritičari ovog pristupa upozoravaju da bi uplitanje izvršne vlasti u rad Federalnih rezervi moglo narušiti stabilnost američke ekonomije. Naime, nezavisnost Federalnih rezervi od političkih pritisaka ključna je za stabilnost dolara i poverenje međunarodnih investitora u američku ekonomiju.

Zagovornici ideje o ukidanju Federalnih rezervi ističu da centralna banka, kako oni kažu, „neodgovorno manipuliše kamatnim stopama“ što, smatraju, direktno šteti američkom potrošaču. Uprkos ovim tvrdnjama, mnogi stručnjaci i dalje smatraju da centralna banka mora da ostane nezavisna institucija. Maskov pristup, iako radikalan, usklađen je sa njegovom filozofijom smanjivanja uticaja velikih organizacija koje, prema njemu, često deluju u vlastitom interesu, a ne u interesu naroda.

Ilon Mask Foto:EPA-EFE/TOLGA AKMEN

Maskov rad na reformi vlade i očekivanja javnosti

Predloženo je da aktivnosti ovog odseka traju do 4. jula 2026. godine, kada će Sjedinjene Američke Države proslaviti 250. godišnjicu potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti. Tramp je naglasio da će do tog datuma rad DOGE-a dovesti do manjeg, efikasnijeg i jeftinijeg državnog aparata koji će, kako je rekao, biti „dar Americi“.

Maskov savetnički položaj omogućava mu pristup informacijama i analizi vladinih finansija bez formalnih obaveza koje bi podrazumevale objavljivanje privatne imovine ili ograničavanje ulaganja. S obzirom na to da Mask nije podložan ograničenjima federalnih zakona o transparentnosti, njegov rad može da prođe bez obaveznih provera koje su inače prisutne za zaposlene u federalnim institucijama.

Kritičari ukazuju na to da bi Mask mogao da utiče na javnu potrošnju na način koji bi pogodovao njegovim kompanijama, pre svega Tesli i SpaceX-u. Naime, potencijalno smanjenje propisa i regulative moglo bi direktno uticati na smanjenje troškova koje njegova preduzeća imaju u sektorima kao što su energetika, transport i svemirska industrija. Javnost, kao i ekonomski analitičari, pratiće rad ovog odseka s velikim interesovanjem, dok se očekuju prvi rezultati i predlozi reformi.

Lisa Gilbert, potpredsednica organizacije Public Citizen, izjavila je da Mask „ne samo da nema iskustva u radu sa vladinim institucijama, već i vodi kompanije koje su u više navrata kršile propise koje sada želi da ukloni“. Ova kritika osvetljava pitanje Maskovog eventualnog sukoba interesa, jer reforme koje predloži mogu značajno promeniti poslovno okruženje u kojem deluju Tesla i druge njegove kompanije.

Za mnoge Amerikance, Maskovo vođstvo u dogovoru sa Trampovom administracijom može značiti „novo doba“ efikasne vlade, dok drugi strahuju da bi ovakva koncentracija moći mogla ugroziti ključne principe demokratije, kao što je nezavisnost centralne banke.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare