Istorija sukoba Irana i Izraela: Sve je počelo 1979. godine, a ovo su ključni momenti u neprijateljstvu dve države

Slede ključni momenti u istoriji ovog sukoba prema agenciji Rojters:

1979. – Iranski prozapadni šah Mohamed Reza Pahlavi, saveznik Izraela, svrgnut je Islamskom revolucijom. Novi šiitski teokratski režim usvaja ideologiju otpora Izraelu.

1982. – Izrael izvršava invaziju na Liban. Iranska Revolucionarna garda osniva sa libanskim šiitskim grupama Hezbolah — paravojnu organizaciju koja postaje najopasniji izraelski neprijatelj na njegovim granicama.

1983. – Proiranski Hezbolah samoubilačkim napadima izbacuje zapadne i izraelske snage iz Libana. U novembru, automobil bomba pogađa izraelski vojni štab. Izrael se kasnije povlači iz većeg dela Libana.

1992–1994. – Argentina i Izrael optužuju Iran i Hezbolah za samoubilačke napade na izraelsku ambasadu (1992) i jevrejski centar (1994) u Buenos Ajresu. Poginule su desetine ljudi. Iran i Hezbolah negiraju odgovornost.

2002. – Otkriven tajni iranski program obogaćivanja uranijuma. Sumnja se da Iran razvija nuklearnu bombu kršeći Sporazum o neširenju nuklearnog oružja (NPT), što Teheran negira. Izrael traži oštru reakciju.

2006. – Izrael vodi jednomesečni rat protiv Hezbolaha u Libanu, ali ne uspeva da ga porazi. Sukob završava pat pozicijom.

2009. – Vrhovni iranski vođa, ajatolah Ali Hamenei, naziva Izrael „opasnim i smrtonosnim kancerogenim tumorom“.

2010. – Iransko postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Natanzu napadnuto je sajber virusom Stuxnet, za koji se veruje da su ga razvili SAD i Izrael — prvi poznat sajber-napad na industrijsko postrojenje.

2012. – Iranski nuklearni naučnik Mustafa Ahmadi Rošan ubijen je u bombaškom napadu u Teheranu. Gradske vlasti optužuju Izrael.

2018. – Premijer Benjamin Netanjahu pozdravlja odluku Donalda Trampa da povuče SAD iz iranskog nuklearnog sporazuma, nazivajući to „istorijskim potezom“.

Maj 2018. – Izrael saopštava da je napao iransku vojnu infrastrukturu u Siriji, nakon što su iranske snage ispalile rakete na Golansku visoravan.

2020. – Izrael pozdravlja američko ubistvo generala Kasima Sulejmanija. Iran uzvraća raketnim napadom na američke baze u Iraku, pri čemu je ranjeno oko 100 američkih vojnika.

2021. – Iran optužuje Izrael za ubistvo naučnika Mohsena Fahrizadeha, koga su zapadne službe smatrale „ocem“ tajnog nuklearnog programa. Iran negira da želi nuklearno oružje.

2022. – Predsednik SAD-a Džo Bajden i izraelski premijer Jair Lapid potpisuju deklaraciju kojom se obećava da Iran nikada neće dobiti nuklearno oružje.

April 2024. – U napadu na iransku ambasadu u Damasku ubijeno je sedam oficira Revolucionarne garde, uključujući i dvojicu visokih zapovednika. Iran optužuje Izrael, koji ne priznaje niti negira odgovornost.

13. april 2024. – Iran odgovara masovnim napadom dronovima i projektilima na Izrael. 19. april 2024. – Izrael uzvraća napadom na iransku teritoriju.

Oktobar 2024. – Iran ispaljuje preko 180 projektila na Izrael, kao osvetu za ubistvo vođe Hezbolaha Hasana Nasrale (27. septembra u Bejrutu) i lidera Hamasa Ismaila Hanije (31. jula u Teheranu).

Kasnije tog meseca, Izrael napada iranske vojne baze. Iranski mediji izveštavaju o eksplozijama u Teheranu i okolini, uz ograničena oštećenja.

13. jun 2025. – Izrael izvodi napade na iransku nuklearnu infrastrukturu i naučnike uključene u razvoj nuklearne bombe. Operacija, nazvana „Uspon lava“, obuhvatila je i komandne strukture i fabrike raketa. Proglašeno je vanredno stanje u Izraelu, očekuje se odgovor Irana.

Iranski državni mediji objavili su da su u napadima poginuli komandant Revolucionarne garde Husein Salami i nuklearni naučnici Ferejdun Abasi Davani i Muhamed Mehdi Tehranči.

Sjedinjene Države su saopštile da ne učestvuju u izraelskoj operaciji.

Napadi su usledili nakon izjave bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa da se američko osoblje povlači sa Bliskog istoka jer „bi mogao postati opasno mesto“.

Najnovije informacije pratite na našem BLOGU UŽIVO.