Hrana u Crnoj Gori u aprilu možda poskupi do 10 odsto

“Vijesti” su poslale pitanja odboru za trgovinu i delu trgovačkih lanaca pitanja da li imaju najave od proizvođača i dobavljača o rastu cena i da li ih očekuju, ali zvaničnih odgovora nije bilo.

Nezvanično je iz više izvora potvrđeno da su dobili najave od dela dobavljača da će u narednim isporukama biti veće cene dela proizvoda prehrambene industrije, većinom zbog rasta cena proizvodnje i transporta.

“Crna Gora veliku većinu hrane uvozi iz zemalja regiona i EU, pa troškovi transporta čine značajan deo maloprodajne cene. Sa Bliskog istoka su do evropskih fabrika stizale i razne druge sirovine, čija je nabavka sada otežana ili je poskupela. Takođe, velika neizvesnost na tržištu oko cena i redovnosti snabdevanja proizvodi takozvana inflaciona očekivanja kod proizvođača i snabdevača. Odnosno, iz straha da će im troškovi proizvodnje i nabavke u budućnosti biti veći, oni unapred povećavaju cene proizvoda. To takođe utiče na rast cena”, kazao je sagovornik “Vijesti”.

Prema sadašnjim podacima cena na berzama naftnih derivata, u odnosu na formulu iz uredbe, cene goriva od ponedeljka sledeće sedmice mogle bi biti veće za još oko 15 centi.

Inputima rastu cene, subvencije kasne

Izvori “Vijesti” iz sektora poljoprivrede i prehrambene industrije kazali su da će rast cena goriva povećati troškove poljoprivrednih radova i transporta, kao i da je već došlo do poskupljenja veštačkih đubriva, stočne hrane, veterinarskih preparata i usluga...

“Dodatni problem je što je do rasta ovih cena došlo na početku priprema prolećnih setvi i radova, da postoji neizvesnost da li će se taj trend nastavljati, a istovremeno agrobudžet još nije usvojen, od početka godine ne dobijamo subvencije niti je zaživela mera povrata akciza na gorivo za poljoprivrednike. Dobro je da je Vlada smanjila akcize na gorivo, ali to za nas poljoprivrednike uz ova ostala povećanja troškova nije dovoljno. Ako imamo rast goriva za 30 odsto, stočne hrane i veštačkih đubriva za 10-15 odsto... jasno je da naše cene ne mogu biti iste, naročito ako izostaje reakcija države”, kazao je “Vijestima” predsednik Poljoprivrednog klastera Boško Miličić.

Iz Ministarstva poljoprivrede ranije su najavili da bi agrobudžet trebalo da bude usvojen do kraja marta, nakon čega bi počeli sa isplatama subvencija.

Veliki rast cena azotnih đubriva

Iz novosadske Produktne berze kazali su “Vijestima” da u protekle tri sedmice imaju kontinuirani rast cena veštačkih đubriva, pod uticajem krize na Bliskom istoku, jer u njihovim troškovima proizvodnje značajan uticaj imaju cene derivata. Prema podacima sa izveštaja ove berze, tona UREA koštala je pre krize 415 evra po toni, a sada je 470 evra.

“Cene pšenice su blago rasle, ali zbog izvoza. Tako da kriza na Bliskom istoku zasad ne utiče na cene žitarica i uljarica. Što se tiče uticaja cena goriva i đubriva na narednu žetvu, ne dajemo prognoze”, naveli su “Vijestima” iz Produktne berze.

Mljekarima rastu troškovi, dok imaju velike zalihe mleka

Predsednik Odbora udruženja prehrambene i poljoprivredne industrije u Privrednoj komori i vlasnik mlekare “Lazine” Milutin Đuranović kazao je da cene goriva i nekih inputa rastu, ali da je teško prognozirati kako to može uticati na maloprodajne cene.

“Što se tiče cena mleka i mlečnih proizvoda, sada i u Crnoj Gori i u regionu i EU postoje značajan rast zaliha i u EU čak imamo pad otkupnih cena litra mleka sa 52 na 44 centa. U februaru smo imali rast proizvodnje mleka i otkupa za oko 16 odsto, tako da imamo zalihe. Mi imamo najave većih troškova ambalaže i transporta, farmeri imaju veće troškove, ali zbog konkurencije i velikih zaliha nije realno za sada očekivati rast maloprodajnih cena mleka”, kazao je Đuranović.

Predsednik Saveza stočara Milko Živković kazao je da su osim goriva porasle cene stočne hrane, veštačkih đubriva i veterinarskih usluga, a da je neizvesno šta će se sa njima dešavati ubuduće.

“Nama su troškovi porasli, a subvencija za sada nema. Mi smo u ozbiljnim problemima, a nisam siguran da je sada moguće taj rast naših troškova prebaciti na povećanje maloprodajnih cena zbog velike konkurencije i uvoza. Ako se nastavi rast troškova moraće i da dođe do rasta cena jer nam se neće isplatiti da radimo. Donosioci odluka i nosioci vlasti treba da nađu neka rešenja”, kazao je Živković.

Miličić: Nismo spremni za EU tržište

Predsednik Poljoprivrednog klastera Boško Miličić kazao je da država tek sada piše poljoprivrednu strategiju, jer je nismo imali.

“Poljoprivreda nam je nerazvijena, na vrlo niskom nivou i sve manje ljudi želi da se ovim bavi. Zbog svih problema potpuno smo nespremni za priključenje tržištu EU i to može da nas veoma skupo košta i da se i ovakva postojeća poljoprivredna proizvodnja dodatno smanji”, kazao je Miličić.

On navodi da su crnogorski poljoprivrednici i dalje jedini u regionu koji nemaju povrat akciza na gorivo.

“Gazdinstva za par mašina dnevno mogu da potroše i 50 evra goriva, a državi ide preko pola. Takođe, evo april, prolećni poljoprivredni radovi uveliko počeli, veliki troškovi, a i dalje nema agro budžeta niti subvencija. Zašto se mora čekati svake godine april ili maj, nije nam jasno. A i kada se usvoji imamo najmanji procenat podrške poljoprivredi u odnosu na ukupan budžet”, kazao je Miličić.

Pekarima najavljen rast troškova

Iz pekarske industrije “Vijestima” su kazali da je moguće povećanje dela pekarskih proizvoda od aprila.

“U nabavci brašna troškovi prevoza učestvuju sa 30 odsto, zbog njegove niske cene u odnosu na težinu. Ako su povećani troškovi transporta za 30 odsto, koji vam čine 30 odsto cene nabavke, onda je jasno da morate povećati prodajnu cenu za 10 odsto. Takođe, deo punjenja, namaza, semenki, začina u raznim pekarskim proizvodima dolazi ili je do sada dolazio iz regiona Bliskog istoka i te cene su već porasle za 40 do 50 odsto uz najave daljeg rasta ili nestašica”, kazao je sagovornik “Vijesti”.

On je kazao da za sada nemamo direktnu najavu poskupljenja brašna i žitarica, jer se još prodaju iz prethodne žetve, ali da im se najavljuje da je zbog većih troškova sadašnje setve realno očekivati veće cene žitarica, uljarica i šećera od naredne žetve.