Odlazak najskromnijeg predsednika na svetu: Hose Muhika – čovek koji je preživeo samicu na dnu bunara i izgradio najliberalniji Urugvaj

Rođen je 20. maja 1935. godine u Montevideu, Urugvaj. Bio je poznat kao bivši gerilac, političar i bivši predsednik Urugvaja, a širom sveta stekao je reputaciju "najskromnijeg predsednika na svetu" zbog svog jednostavnog načina života i filozofskog pristupa politici.

Porodica je rano pretrpela udarac – otac je preminuo kada je Hose imao samo pet godina, a njegovu mladost obeležile su ekonomske teškoće i jednostavan seoski život.

Muhika je kao mladić bio aktivan sportista, voleo je biciklizam, ali ga je više od svega privlačila politika. Prvo se priključio Nacionalnoj stranci, no ubrzo ga je sve veća društvena nepravda u Urugvaju okrenula ka radikalnijim formama otpora. Tokom 1960-ih pridružio se levičarskom gerilskom pokretu Tupamaros, koji je inspiraciju pronalazio u kubanskoj revoluciji i koristio oružane metode protiv autoritarne vlasti i korumpiranog establišmenta.

Zatvor i samica – godine u tami

Tokom svoje gerilske aktivnosti, Muhika je više puta ranjavan i hapšen. Ukupno je proveo skoro 14 godina u zatvoru, od čega je dvanaest godina proveo u izolaciji, često bez pristupa sunčevoj svetlosti, ljudskog kontakta i osnovne higijene. Najdramatičniji period njegove zatvorske kazne bio je kada je dve godine držan u samici na dnu praznog bunara, što je ostavilo duboke psihološke posledice. Sam Muhika je kasnije priznao da je to vreme bilo toliko teško da je razgovarao sa mravima kako bi sačuvao razum.

Uprkos brutalnim uslovima, nije izgubio nadu niti se odrekao svojih uverenja. Kada se Urugvaj vratio demokratskim vrednostima 1985. godine, Muhika je pušten na slobodu u okviru amnestije za političke zatvorenike. Taj povratak iz tame u društvo za njega je bio trenutak lične i političke prekretnice.

Od gerilca do narodnog poslanika

Nakon izlaska iz zatvora, Muhika nije prestao da se bavi politikom – naprotiv. Pomogao je u transformaciji pokreta Tupamaros u političku partiju Pokret za narodno učešće (Movimiento de Participación Popular – MPP), koja je postala deo šire levičarske koalicije Frente Amplio (Široki front).

Godine 1995. izabran je za poslanika, a potom i za senatora. Tokom mandata stekao je reputaciju čoveka iz naroda, bez afiniteta prema formalnostima, često u radnom odelu i gumenim čizmama u parlamentu. Kao ministar poljoprivrede (2005–2008) u vladi predsednika Tabarea Vaskezaa, pokazao je pragmatičan pristup ekonomiji i razvijao ruralne delove zemlje.

Predsedništvo – liberalna revolucija

Na predsedničkim izborima 2009. godine, Muhika je pobedio sa podrškom većine naroda. Svoje dužnosti zvanično je preuzeo 1. marta 2010. i tokom petogodišnjeg mandata sproveo niz društveno progresivnih i liberalnih reformi koje su Urugvaj stavile na mapu najnaprednijih zemalja Latinske Amerike.

• Legalizovana je proizvodnja i prodaja marihuane pod državnom kontrolom – prvi takav zakon u svetu;
• Usvojen je zakon o istopolnim brakovima, što je predstavljalo veliki korak ka ravnopravnosti LGBTQ+ zajednice;
• Dekriminalizovan je abortus, čime je omogućena dostupnost reproduktivne zdravstvene zaštite ženama.

Iako su neki zakoni izazvali kontroverze, Muhika je uvek isticao slobodu izbora, ljudsko dostojanstvo i socijalnu pravdu kao ključne vrednosti. Njegova filozofija bila je da država mora služiti narodu, a ne obrnuto.

Skromnost kao ideologija

Tokom predsedničkog mandata, Muhika je odbio da koristi predsedničku rezidenciju i službene pogodnosti. Umesto toga, živeo je na svojoj maloj farmi, gde je gajio cveće i radio poljoprivredne poslove zajedno sa suprugom, Lusijom Topolanski, takođe bivšom gerilkom i političarkom. Njegov stari foksvagen “buba” iz 1987. godine postao je svetski simbol njegovog stila vođenja – jednostavnog, pristupačnog i bez trunke luksuza.

Muhika je 90% svoje predsedničke plate donirao u dobrotvorne svrhe, najčešće organizacijama koje pomažu siromašnima i mladima. Njegov životni moto, izgovoren u govoru pred Ujedinjenim nacijama, glasio je: „Siromašan nije onaj koji ima malo, već onaj koji želi više i više.“

Emir Kusturica snimio je dokumentarac posvećen Hoseu Muhiki El Pepe, jedan uzvišeni život 2018. godine koji je premijeru imao na venecijanskoj MOSTRI.

Poslednje godine i bolest

I nakon izlaska iz politike, Hose Muhika je ostao moralna figura u regionalnim i svetskim okvirima. Držao je govore širom sveta o jednostavnom životu, opasnostima konzumerizma i važnosti etike u politici.

U aprilu 2024. godine, objavio je da boluje od raka jednjaka. Već tada je bilo jasno da će bolest zahtevati tešku borbu. U januaru 2025. godine, Muhika je obelodanio da se rak proširio na jetru i da odbija dalji agresivan tretman, rekavši da želi da svoje poslednje dane provede u miru na svojoj farmi, među životinjama i prirodom koju je oduvek voleo.

Nasleđe jednog autentičnog lidera

Hose Muhika ostaje zapamćen kao simbol otpora, skromnosti i političke autentičnosti. Njegov život, protkan dramom, patnjom, ali i neizmernom verom u bolje društvo, poslužio je kao inspiracija mnogima širom sveta. Bio je predsednik koji nije nosio odela, ali je nosio narod u srcu. Njegove reči, odluke i životna filozofija ostavljaju neizbrisiv trag u savremenoj istoriji borbe za humanije društvo.