Ako kinesko protivugovorno zadiranje u slobodu ljudi u Hongkongu ne ostane bez posledica, onda je i vojna intervencija na Tajvanu samo još pitanje vremena.

Kina je ostvarila ono zbog čega je svetska zajednica strahovala: Narodni kongres je doneo novi takozvani „Zakon o bezbednosti“ koji znači kraj autonomije Hongkonga. Tako će ubuduće istupanja za demokratiju, slobodu i ljudska prava biti zabranjena kao opasna za nacionalno jedinstvo Kine. I –kao zavera ili separatizam, piše Aleksander Gerlah za Dojče vele.

Kineska nomenklatura sa autokratom Sijem Đinpingom na čelu je tako još jednom povredila ugovorne obaveze utvrđenih prilikom predaje Hongkonga Kini 1997. godine.

Kina nije pravna država

Još prošle godine, Peking je pokušao da pomoću dekreta o izručenju dođe do osoba koje smatra neprijateljima da bi mogao da ih osudi. Ali, Kina nije pravna država, a namera iza dekreta je bila jasna: da se svaki potencijalni protivnik u Kini smesti iza rešetaka.

Dva miliona građana Hongkonga je mirno protestovalo protiv te namere KP. Tek posle više meseci masovnih demonstracija, Keri Lam, šefica gradske uprave koju je postavio Peking, povukla je dekret o izručenju. Na lokalnim izborima koji su usledili, demokratski tabor je odneo ubedljivu pobedu: slobodarske snage su osvojile 17 od 18 distrikta.

Peking je zapenio. Jasno je da bi na parlamentarnim izborima planiranim za septembar slika bila slična. Građani Hongkonga bi se opredelili protiv Kine i njenog autokratskog sistema. Zato je morao da se zaobiđe parlament i da se etablira „Zakon o bezbednosti“ – kako bi Kina demonstrante mogla da hapsi kao „teroriste“. Još krajem aprila su, da bi se postiglo zastrašivanje, uhapšene vođe demokratskog pokreta. Peking je hteo da demonstrira silu. Osim toga, niko ko je pred nekim sudom proglašen krivim, ne sme više da se kandiduje za neku javnu funkciju. Sve te mere su sračunate na inzurivanje demokratskog tabora.

Sledeća žrtva: Tajvan?

Hongkong je izgubljen – nažalost. Kina sada mora osetiti oštre posledice, inače će, opijena uspehom, da napadne Tajvan i anektira to ostrvo. Tajvan je nezavisna država koja je proizašla iz kineskog građanskog rata. Pošto Komunistička partija ne trpi nikog pored sebe, ona želi da uništi model uspešne demokratije pred svojom obalom. Veliki je strah Pekinga da će demokratski duh Tajvana da pređe na kontinent.

Zato demokratska svetska zajednica mora da sankcijama prinudi autokratsku Kinu da se pridržava obećanja koja je dala. Nemačka bi trebalo da se priključi SAD i Velikoj Britaniji koje su već uvele korake u tom pravcu. Osim toga, treba ojačati diplomatski odnos sa Tajvanom i obećati mu vojnu pomoć za slučaj da ga Kina napadne.

Siju treba pokazati gde mu je mesto

U svojoj teoriji o pravednom ratu, Sveti Avgustin piše da je legitimno, dobro i pravično, da se pohita u pomoć zemlji koju neka druga zemlja hoće da pregazi bez razloga. Si Đinping je više puta pretio Tajvanu ratom i aneksijom. Vreme je da mu se pokaže gde mu je mesto.  Poruka mora da glasi: dok tako postupa, Kini nema mesta u svetskoj zajednici!

Ljudima u Hongkongu treba pružiti perspektive: što većem broju Vas, pre svega mladima i dobro obrazovanima, kojima Kina zbog Vašeg učešća u demonstracijama preti kao „teroristima“, u sloboddnom svetu treba ponuditi novu domovinu. Te mere moraju jasno da pokažu Kini odlučnost slobodnog sveta. Vreme je da se dela a ne da se podvije rep pred Kinom iz straha od ekonomskih posledica.