Ruske snage su na korak do potpunog debakla u Ukrajini. Ovu tezu potvrđuje ponašanje trupa ruskog predsednika Vladimira Putina na frontu - umesto da rade na daljem prodoru unutar ukrajinske teritorije, povlače se i sa iz malog dela dnjeparskog regiona koji kontrolišu, pre svega Hersona - svojevremeno najvećeg ruskog trijumfa.
Herson je počeo da „klizi“ iz ruskih ruku samo nekoliko dana nakon ruske aneksije 30. septembra. Situacija je iz dana i dan bivala sve gora, a čini se da je sada ovaj region za Ruse trajno izgubljen.
Gubitak ne dolazi iznenada, „crvene lampice“ su bile uočljive tokom čitavog oktobra. Naime, prvo je Rusija počela da poziva svoje građane da se hitno evakuišu iz ovog regiona.
Proruski zvaničnik Kiril Stremousov gotovo svakodnevno apeluje na građane da se sklone iz zone borbenih dejstava i odu u druge regione pod ruskom kontrolom kako ne bi umanjivali manevarsku sposobnost ruskih trupa.
Vicepremijer Rusije Marat Husnulin takođe od početka meseca nudi organizaciju pomoć za sve koje žele da odu iz Hersonske oblasti u druge regione pod ruskom kontrolom.
Nekoliko nedelja kasnije, glavom bez obzira počela je da beži i ruska vojska. Povlačenje je potvrdio i Stremousov koji je naveo da će ruske snage najverovatnije izaći na levu obalu reke Dnjepar.
Takođe, izveštaji sa fronta ukazuju da Rusi pripremaju zamenu položaja na levoj obali Dnjepra dok postavljaju odbrambene položaje severozapadno od Hersona i tamo prevoze mobilisane snage. Prema pojedinim informacijama oni za sobom spaljuju i mostove koji vode do grada, a o ozbiljnosti situacije govori i to što su bežeći ostavljali sve „na izvolte“, uključujući i teško artiljerijsko oružje.
Kada je postalo očigledno da je verovatnije da će se ruske trupe povući iz grada nego boriti za njega, svi koji podržavaju Rusiju brže bolje su spakovali kofere i krenuli put proruskih teritorija.
Međutim, grad nije ostao prazan. Ukrajinsko stanovništvo odlučilo je da ostane uprkos upozorenjima i sačeka oslobađanje ove okupirane teritorije.
Reporteri britanskog Gardijana otišli su u ovaj region kako bi iz prve ruke saznali kako sada izgleda život u ovom gradu.
Vladimir, koji godinama živi u Hersonu kaže da je odlučio da ostane i sačeka, uprkos svim opasnostima koje ta odluka „vuče“ sa sobom.
„Ne planiram da se selim nigde, ostajem ovde i čekam ukrajinsku vojsku“, rekao je Vladimir.
Dodaje da je, iako sada postoji nada da će grad biti oslobođen, život u njemu postao teži nego početkom rata. Razlog tome je što sada niko ne može sa sigurnošću da zna da li zvuci granata, koji i dalje svakodnevno odzvanjaju, znače da je sloboda blizu ili da se neprijatelj vraća.
„Niko ne može da zna šta koji pucanj znači. Ljudi između sebe komentarišu i postoje razna nagađanja. Svakako smo svi još uvek u strahu“, rekao je Vladimir.
Takođe problem po prkosne Ukrajince koji ostaju u gradu je i to prorusko stanovništvo sa sobom odnosi niz osnovnih dobara, uključujući lekove i medicinsku opremu, pa čak i odvoze moderne autobuse koji se voze na teritoriju koju je okupirala Rusija.
Dvojica stanovnika Hersona rekli su da nisu mogli da pronađu lek za bebe i „osnovne lekove“ u lokalnim apotekama.
Tvrde i da su Rusi otišli „korak dalje“, pa iz grada kradu i spomenike.
Pretprošle noći, nestale su bronzane biste Fjodora Ušakova i Aleksandra Suvorova, dvojice ruskih komandanata iz 18. veka. Ruske vlasti su kasnije priznale da su statue prebačene na drugu stranu reke.
Vlasti koje je postavila Rusija pomerile su i kosti kneza Grigorija Aleksandroviča Potemkina, nekada glavnog ministra i ljubavnika vladarke Katarine Velike iz 18. veka, koji je 1783. nagovorio caricu da pripoji Krim.
Nikolaj, koji je takođe govorio za britanski list, tvrdi da uprkos svemu ovome se sada u gradu lakše diše.
Pročitajte još:
„Postoji osećaj mira i slobode. Pre najave evakuacije, ulice bile pune ruske policije koja bi nasumično zaustavljala i ispitivala meštane. Retko sam izlazio iz kuće. Pre nekoliko nedelja, samo bismo šaputali jedno drugom o tome šta se dešava. Ali deo tog straha je nestao jer je toliko Rusa otišlo“, zaključio je Nikolaj.
Poraz u ovom regionu mogao bi da predstavlja „rampu“ za bilo kakvo dalje napredovanje snaga Moskve u Ukrajini. Naime, iako Rusija već nekoliko dana bombarduje ukrajinske gradove, nedeljama ne ostvaruje nikakav napredak na liniji fronta. Uz to, Ukrajina je u periodu „ruskog mirovanja“ povratila skoro sve osvojene teritorije, i ovime bi ostala bez jednog od malobrojnih regiona koji kontroliše.
BONUS VIDEO Život jedne ukrajinske porodice pod restrikcijama
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar