"Nama ne treba ništa, ali trebalo bi neko da pomogne ženi koju smo izvukli iz Morače", gotovo uglas kazali su Alen Emšija i Pavle Spasojević, heroji koji su u subotu iz hladne reke izvukli sedamdesetpetogodišnjakinju.

”Mislim da bi bilo lepo da se vidi da li ova gospođa ima nekih problema, jer ih verovatno ima i da joj se pomogne. Mislim na službe koje su zadužene za to”, rekao je Alen.

Pavle je dodao da bi bilo nužno da neko vidi kakvo je njeno stanje i zdravstveno i životno:

”Rekla je da nema više zbog čega da živi i da je bolesna”.

Prepričavajući kako se sve dogodilo, dva heroja dodaju da ne razumeju zbog čega su juče “postali glavna tema”, jer im je, kažu, ono što su uradili – sasvim normalno. Kažu i da se nadaju da bi to svi uradili.

Ipak, na obali i na mostu bilo je i drugih ljudi, ali je u ledenu vodu oko 11.30 ušlo samo njih troje – prvo dvadesetjednogodišnji Alen, potom plava žena koja je šetala obalom sa malom kćerkom, a potom i tridesetjednogodišnji policajac Pavle.

Obojica se čude kako ženu-heroja niko ne pominje – nakon što im je pomogla, neopaženo se izgubila u masi.

Motorola i trk do obale

Pavle i policajka-pripravnica Ivana Vujačić u subotu oko 11.30 sati bili su na Trgu nezavisnosti, na zadatku. Tada je preko radio-veze stiglo obaveštenje od Dežurne službe CB Podgorica – da je jedna osoba pala u Moraču i da voda nosi telo ka Junion bridžu.

”Rekao sam koleginici: ‘Ivana trči’. Oboje smo potrčali ka obali Morače da vidimo mogu li prići i skočiti u vodu da je spasim. Nismo ni znali da je na kontra strani. Kada smo dotrčali do Visećeg mosta, vidio sam i prvi pokazatelj gde bi mogla biti – ljude koji su gledali. Jedan čovek mi je pokazao da je ispod mosta. Predao sam koleginici svesku, preskočio ogradu i počeo da se spuštam desno, jer nisam mogao da idem pravo ka njoj. Kada sam došao na nekih dvadesetak metara od nje, vidio sam da je on (Alen) već zagazio i pokušava da izvuče gospođu”.

Pavle objašnjava da je tada vidio da u vodu ulazi i plava žena, koja je bila sa kćerkicom.

”Žao mi je što joj ne znam ime. Ona je pokušavala da nam pomogne da je izvučemo, jer je žena bila teška, puna vode. Izvukli smo je na obalu. Skinuli smo mokru garderobu sa nje, ogrnuo sam je mojom jaknom, stavio joj kapu na glavu da je ugrejem. Pitao sam je – zašto? Odgovorila je da je bolesna i da ne može više da živi. Bila je u crnini. Rekla je da ima jednog sina, jer sam morao da je pitam koga ima, kako bi obavestili porodicu”.

Policajac je tada pokušao i da je uteši, govorio joj je da lekari mogu sve da reše:

”Odgovorila mi je da joj je dojadio život i da više ‘ne može ovako’. Rekla mi je da je skočila sa mosta… Nije bila u šoku, rekla nam je: ‘Kakva je ovo država, ne daju mi se ni ubiti’. Tada sam je pitao da li je nešto boli i rekla je da je malo ogulila ruku, međutim, kada su došli iz Hitne i Službe zaštite i spasavanja, rekla im je da je bole leđa”.

Pomislio da nekoga hapse

Kada su pozornici Pavle i Ivana potrčali sa Trga nezavisnosti, prošli su pored Alena koji je krenuo da se vidi sa prijateljem, priča Plavljanin:

”Verovao sam da idu nekoga da hapse i potrčao za njima, misleći da će biti neke akcije. Kada smo došli do mosta video sam da su na njemu okupljeni ljudi i da gledaju u vodu. Pogledao sam i ja. Video sam kako voda nosi osobu u crnom. Mislio sam da je taj neko mrtav, jer niko nije prilazio vodi”.

Dodaje da je tada video policajca kako je krenuo da silazi sa jedne strane mosta.

”Pomislio sam da je onaj neko ko je u vodi ipak živ i potrčao sa druge strane da što pre dođem do nje i spasim je. Video sam breg i drvo preko kog sam se mogao spustiti. To sam i uradio, a potom skinuo jaknu i ušao u vodu. Došao sam do žene i krenuo da je izvlačim ka obali. Nisam znao je li skočila u vodu ili ušla, odnosno da li je povređena. Morao sam to znati pre nego odlučim kako da je uhvatim, a ne povredim je još više. Pitao sam je da li je nešto boli, a ona je odgovorila: ‘Boli me sve’. Uhvatio sam je da je izvučem. Rekla mi je: ‘Pusti me’. Nisam hteo. Izvlačio sam je ka obali, prišli su policajac (Pavle) i jedna mlađa plava žena, a onda smo je skupa izvukli na obalu”.

Ponavlja da ni sekund nije mislio na sebe kada je vidio ženu u vodi i da bi opet to uradio za bilo koga:

”Nije me bilo strah. Strah je samo iluzija, on ne postoji kao nešto stvarno. Ako se, recimo, bojite vatre, a idete ka njoj i gledate je, možete i da je zaobiđete, a ako pokrijete oči verovatno ćete izgoreti. Strah samo treba da nam pomogne da pobedimo opasnost. Opet bih isto uradio, bez razmišljanja. Kada se sve završilo hteo sam da odem čim sam se uverio da je dobro, ali sam morao da kažem policajki svoje ime i prezime. Nisam znao da će da se digne ovakva gužva oko ovoga što smo uradili, ja sam u mojoj priči uvek bio junak, ali sam sad izgleda postao junak i u pričama drugih”.

Čestitke

Pavle i Alen juče su se sreli u redakciji “Vijesti” i čestitali jedan drugom, jer u subotu, nakon što su izvukli ženu iz reke, ni to nisu stigli da učine.

Govoreći “da pripadaš onamo gde se i pronađeš”, Alen objašnjava kako je dospio u izviđače, koji su, kaže, svi humani.

”Onaj ko nije human, neće ni zalutati među izviđače”.

Pavle dodaje da bi Alena oberučke prihvatili u policiji, jer im trebaju hrabri ljudi.

”Obradovao me je ovaj mladi čovek. Vidite, radim posao koji radim. Svakodnevno moje kolege iz Javnog reda i mira, kojima se zahvaljujem na svemu, i ja, gledamo bukvalno svašta – mrtve, pretučene u porodičnom nasilju… Onda jednog dana vidim ovog mladog momka koji je bio spreman da pomogne. Voleo bih da svi svakodnevno pomažemo jedni drugima, jer smo se mnogo otuđili. Voleo bih i da ne okrećemo glavu jedni od drugih. Ovo što je on uradio mora se nagraditi, ako ova država i ovaj grad imaju sluha”.

BONUS VIDEO Ko je heroj sa Dunava koji je spasao 31 život 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram