0
Kada je Emirlendris Benitez iznenada nestala u avgustu 2018. godine, njena porodica se plašila onog najgoreg. Iz tog razloga, bili su nepoverljivi kada su čuli da je glavni tužilac Venecuele 10 dana kasnije na televiziji objavio da je Benitez uhvaćena na autoputu i uhapšena zbog zavere za ubistvo predsednika Nikolasa Madura.
Ova 42-godišnja osuđena je na 30 godina zatvora u Karakasu, gde nevladina organizacija Amnesti internešenel navodi da je Benitez bila žrtva nekih od najneverovatnijih kršenja ljudskih prava.
Benitez, po zanimanju trgovac, kaže da su je vojni obaveštajni zvaničnici gušili plastičnim kesama, držali pod vodom i toliko tukli da je sada u invalidskim kolicima. Takođe je odvedena u lekarsku ordinaciju gde joj je izvršen abortus.
Prema navodima te organizacije, jedini dokaz koji je sud iskoristio kako bi je osudio je bio taj da je pratila svog partnera dok je on svojim taksijem prevozio ljude koji su kasnije optuženi da su pokušali da ubiju predsednika.
„Ona ne pripada nijednoj političkoj stranci ili organizaciji. Samo je vredna ćerka, majka i sestra. Nastavljamo da se borimo za njeno oslobađanje. Sve ovo nas je potpuno uništilo“, kaže njena sestra Melanija Benitez.
Benitez je 5. avgusta 2018. godine zajedno sa svojim suprugom uhapšena bez objašnjenja i odvedena u zatvor. Optužena je za pokušaj ubistva, terorizam i izdaju – bila je u četvrtom mesecu trudnoće.
Posle godinu dana zatvora prebačena je u Nacionalni institut za orijentaciju žena (INOF). Tamo je bila bila podvrgnuta mučenju, do te mere da je doživela spontani pobačaj. Nakon abortusa, prebačena je pod sedativima u Vojnu bolnicu u Karakasu, gde je podvrgnuta kiretaži.
Tokom pritvora, Benitezovo zdravlje se pogoršalo. Sada je u invalidskim kolicima zbog jakih bolova. Zatvorski čuvari su je ismevali i ponižavali, a neki su je čak primoravali da hoda.
U februaru 2022. godine, Radna grupa Ujedinjenih nacija (UN) pozvala je da se Benitez odmah pusti na slobodu. Zaključili su da je njeno hapšenje bilo proizvoljno i da je Benitez pritvorena bez naloga za hapšenje.
Grupa je zatražila od vlade Venecuele „da joj odobri pravo odštete u skladu sa međunarodnim pravom“.
Emirlendrisin slučaj je jedan od devet detaljno opisanih u novom izveštaju Amnesti internešenela, koji pokazuje brutalnost Madurovog režima koji „proizvoljno“ hapsi one koji se protive njegovoj vladavini, ne bi li ih na taj način ućutkao.
„Dok pokušava da pregovara o ublažavanju sankcija od SAD u zamenu za održavanje slobodnih i poštenih izbora, Maduro nastavlja da zatvara nevine ljude bez političkog opredeljenja“, kaže ova nevladina organizacija.
Često su ti ljudi prijatelji i članovi porodica političkih aktivista.
„Ta hapšenja nisu slučajna. Ovo je strategija koja se koristi da se neutrališu ne samo pojedinačne političke ličnosti ili medijski profili, već čitavo društvo“, kaže istraživač Amnesti internešenela za Južnu Ameriku, Valentina Balesta.
Ekonomija Venecuele je propala pod Madurom, primoravajući 7,3 miliona ljudi od 2014. godine, što je oko četvrtine stanovništva te zemlje, da pobegne od nesigurnosti, kršenja ljudskih prava i siromaštva.
Prema izvštaju UN, a kako prenosi Gardijan, Maduro redovno raspoređuje snage bezbednosti protiv sopstvenog naroda. Venecuelanska obaveštajna služba „Sebin“ muči civile i sprovodi ubistva kao deo orkestrirane kampanje terorisanja stanovništva. Procenjuje se da je oko 300 ljudi trenutno u zatvoru iz političkih razloga.
Izveštaj Amnesti internešenela dokumentuje slučajeve kao što je Havijer Tarazona, šef nevladine organizacije za ljudska prava „Fundaredes“. Tarazona, koji je osudio probleme kao što je regrutovanje dece od strane naoružanih bandi, uhapšen je u julu 2021. godine i „bačen“ je u ozloglašeni zatvor El Helikoide. Kao i mnogi drugi novinari, sindikalci i aktivisti, Tarazona je uhapšen zbog kritikovanja Madurovog režima.
Drugi zatvorenici imaju daleko slabije veze sa politikom, od toga da su prevozili aktiviste do toga da su prijatelji nekoga koji je pod sumnjom vlade ili se čak nalaze sa sumnjivim pojedincima u istoj „WhatsUpp“ grupi.
Marija Auksilijadora Delgado i Huan Karlos Maruf pritvoreni su u martu 2021. godine. Jedina veza ovog para sa zločinima za koje su optuženi je ta što je Marija sestra penzionisanog vojnog oficira koji je optužen da je umešan u pokušaj ubistva Madura.
Potpredsednik venecuelanske grupe za ljudska prava „Foro Penal“, Gonzalo Himiob, rekao je da je od januara 2014. godine registrovano 15.803 takozvana „proizvoljna“ hapšenja – iz političkih razloga.
„Od njih, 9.440 i dalje je podvrgnuto krivičnom postupku. Jedini mogući zaključak je da je ostvarivanje demokratskih sloboda i građanskih i političkih prava u Venecueli ozbiljno ugroženo“, rekao Himiob.
Nakon što je godinama bio međunarodni parija zbog svojih lažnih izbora i kršenja ljudskih prava, Maduro obnavlja diplomatske odnose sa Zapadom. Sada pokušava da pregovara o ukidanju ekonomskih sankcija koje su uvele SAD, obećavajući da će održati slobodne i poštene izbore 2024. godine.
Pročitajte još...
Međunarodne grupe za ljudska prava i analitičari su skeptični da će Maduro, kome sve više opada popularnost, dati opoziciji poštenu šansu da ga pobedi. Balesta iz Amnesti internešenela je rekla da Madura treba naterati da prekine svoju politiku „proizvoljnog“ hapšenja pre nego što dobije bilo kakvo mesto za pregovaračkim stolom.
„Kada postoji jedan akter sa neograničenom moći da privodi ljude, teško je pomisliti da se mogu desiti slobodni i pošteni izbori“, kaže Balesta.
BONUS VIDEO Vlast u Srbiji suptilno ignoriše američke sankcije Vulinu
