Predsednik Rusije Vladimir Putin najavio je „delimičnu mobilizaciju“ snaga koje će biti poslate u Ukrajinu i upozorio da će upotrebiti „sva sredstva koja ima“ da odbrani rusku teritoriju, uključujući i nuklearno oružje. Ova pretnja uznemirila je čitav svet, a pitanje svih pitanja je - koliko opasnim oružjem barata Rusija?
Prema evidencijama Sjedinjenih Država Rusija ima 5.977 nuklearnih bojevih glava – uređaja koji pokreću nuklearnu eksploziju – uključujići oko 1.500 koje nefunkcionalnih koje bi trebalo demontirati.
Od preostalih oko 4.500, većina se smatra strateškim nuklearnim oružjem – balističkim projektilima ili raketama, koje mogu da gađaju na velike udaljenosti. Ovo oružje se inače smatra izuzetno opasnim u slučaju nuklearnog rata.
Ostalo je manje destruktivno nuklearno oružje za upotrebu kratkog dometa i može se upotrebljavati na ratištima ili na moru.
Ali to ne znači da Rusija ima hiljade nuklearnog oružja dugog dometa spremnih za upotrebu.
Stručnjaci procenjuju da je oko 1.500 ruskih bojevih glava trenutno „raspoređeno”, što znači da su smeštene u bazama raketa i bombardera ili na podmornicama na moru.
Takođe, Rusija nije jedina, još devet zemalja ima nuklearno oružje: Kina, Francuska, Indija, Izrael, Severna Koreja, Pakistan, Rusija, SAD i Velika Britanija.
Kina, Francuska, Rusija, SAD i Velika Britanija se nazale u grupi koja je potpisala Ugovor o neširenju nukelarnog oružja (NPT), a koju ukupno čini 191 zemlja.
Prema sporazumu, oni moraju da smanje svoje zalihe nuklearnih bojevih glava i, teoretski, posvećeni su njihovoj potpunoj eliminaciji.
To se i dešavalo tokom 1970-ih i 80-ih.
Međutim, Indija, Izrael i Pakistan nikada nisu pristupili NPT, a Severna Koreja je napustila grupu 2003. godine.
Izrael je jedina zemlja od devet zemalja koja nikada nije zvanično priznala da ima nuklearni program – ali je opšte poznato da ima nuklearne bojeve glave.
Za razliku od njih, Ukrajina nema nuklearno oružje i, uprkos optužbama Putina, nema dokaza da je pokušala da ga nabavi.
Nuklearno oružje je dizajnirano da izazove maksimalnu devastaciju.
Obim uništenja zavisi od niza faktora, uključujući: veličina bojeve glave i koliko visoko može da detonira.
Ali čak i najmanja bojeva glava može da izazove ogromne gubitke i trajne posledice.
Razmere potencijalne katastrofe najbolje oslikava razlika između bombe iz perioda Drugog svetskog rata, koja je ubila oko 146.000 ljudi u Hirošimi u Japanu imala je 15 kilotona. Današnje nuklearne bojeve glave imaju više od 1.000 kilotona.
Dakle, izvesno je da niko ne bi ostao živ u zoni neposrednog udara nuklearne eksplozije.
Ipak, nuklearno oružje nije korišćeno u oružanom sukobu od 1945. godine.
Ruska politika takođe priznaje nuklearno oružje samo kao sredstvo odvraćanja i navodi četiri slučaja njegove upotrebe.
Prvo je lansiranje balističkih projektila na teritoriju Ruske Federacije ili njenih saveznika.
Napad na kritične vladine ili vojne lokacije Ruske Federacije koji ugrožava njenu nuklearnu sposobnost, agresija na Rusku Federaciju upotrebom konvencionalnog naoružanja kada je i sama egzistencija države ugrožena.
BONUS VIDEO Radić: Rusija već doživela poraz, njihov plan je bio osvajanje Kijeva
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: