0
U Ukrajini rat bukti već pune dve godine i nema naznaka da će se okončati u skorije vreme. U Rusiji, koja je 24. februara 2022. godine izvršila invaziju na Ukrajinu, nedavno je u zatvorskoj koloniji preminuo opozicionar Aleksej Navaljni, pod nerazjašnjenim okolnostima. Ruse koji su izašli na ulice kako bi zapalili sveće i odali počast Navaljnom, policija je prebijala i hapsila. Ali, tako uglavnom i izgleda život pod režimom Vladimira Putina, zbog čega su ruski državljani Nikita, Anja i Tališa utočište potražili u Beogradu. Ovo su njihove priče.
Nikita je kaže da je u Srbiju došao nakon ruske invazije na Ukrajinu.
„Prve godine sam živeo u Turskoj, a onda sam se preselio u Srbiju. Radim na daljinu i živim u iznajmljenom stanu“, kazao je on za naš portal.
Pre Srbije, u Turskoj je živela i Tališa.
„Ali, onda je Turska potpisala dokumente sa Rusijom o izručenju političkih aktivista i nisam želela da završim u zatvoru zbog svojih političkih stavova. Morala sam da napustim Tursku i izbor je slučajno pao na Srbiju“, priča ona.
Anja je i pre rata živela na dve relacije – u Rusiji i Ukrajini, a 24. febrara, probudile su je eksplozije u Kijevu.
„Nisam želela da odem i pomagala sam Ukrajincima koliko sam mogla. Na kraju sam morala da promenim međunarodni pasoš (dokument koji svaki Rus može imati pored pasoša matične države) koji je skoro istekao. Naravno, ruske ambasade su spalile sva dokumenta pre rata i zatvorile se. Morala sam da odem i nakon još godinu dana rata u Ukrajini, preselila sam se u Srbiju u aprilu 2023“, kaže ona.
Tališa kaže kako je u Rusiji veoma opasno i da su joj tamo ostali mnogi rođaci i prijatelji, što tvrdi i Nikita, ali on ne veruje da su članovi njegove porodice u bilo kakvoj opasnosti, jer imaju različite poglede na trenutna dešavanja.
„Što se mene tiče, bojim se da bih mogao da završim u zatvoru na sedam ili devet godina ukoliko bih prešao rusku granicu. Takođe, želim da ljudi u Srbiji shvate da samo za iznošenje svog mišljenja možete biti osuđeni na višegodišnju zatvorsku kaznu„, kaže on.
Prema Anjinim rečima, građani Rusije imaju duboke psihološke probleme.
„Trenutno postoji mnogo političkih zatvorenika koje muče ili ubijaju u Rusiji. Navaljni je samo jedan od njih, ali ima ih još mnogo čija imena nisu poznata javnosti. Gore je nego u SSSR-u“, naglašava Anja.
Na to Nikita dodaje da smrt Alekseja Navaljnog nije „prvo političko ubistvo“ u Rusiji i plaši se da se smrću opozicionog političara ništa neće promeniti. Ali, nade polaže u Aleksejevu suprugu Juliju Navaljnu.
„Nadam se da će ona nastaviti Aleksejev put i ujediniti rusku opoziciju. Verujem u nju, jer to su zločini protiv čovečnosti. To ubistvo i 1.300 ljudi koji su zatvoreni iz političkih razloga. Putin je užasno poglavlje u našoj istoriji i nadam se da ćemo ga uskoro prevazići“, kaže on.
„Putin je sadista„, dodaje Anja i kaže da on mora da bude zaustavljen, ali nema ko da ga zaustavi.
Kao i Nikita, i Anja smatra da se smrću Alekseja Navaljnog ništa neće promeniti.
„Zemlja je u rukama snaga bezbednosti. Ne možete ništa da uradite: ljude koji dolaze sa cvećem u znak sećanja na Navaljnog pozivaju u regrutne kancelarije za rat protiv Ukrajine. Ljudi koji su došli da protestuju protiv rata u Ukrajini, pozivaju u regrutne kancelarije! Možete li zamisliti meru koja je više sadistička? Ja ne mogu. Šta biste vi uradili protiv sadista koji imaju moć“, upitala je ona.
Na pitanje da li u Beogradu postoji opasnost za državljane iz Rusije koji su pobegli od režima, Nikita kaže da je bilo slučajeva da je ulazak u Srbiju bio ograničen političkim aktivistima i da ga to pomalo zabrinjava.
Pročitajte još...
0
3
2
„Mi jednostavno živimo svoje živote, ali ne možemo da ćutimo o zločinima koje je počinio Putin. Uprkos ovim izazovima, duboko cenim Srbiju zbog gostoprimstva“, kaže on.
Sa njim se slaže i Anja koja, navodi da se za sada oseća sigurno, ali da postaje rizik biti protiv Putina u Srbiji.
„Ipak, to ne može da se poredi sa rizikom onih koji su u Rusiji i nemaju pravo glasa. Ako ste novinar koji je otkrio nešto što nije trebalo o Putinu, možete biti otrovani. Najveći problem u društvu je kada ne možete da razgovarate o nečemu, a o svemu treba da se razgovara. Zaista se nadam da neću biti primorana da odem, ali, takođe, niko me i ništa neće naterati da ćutim. Za mene se najgore dogodilo 24. februara“, zaključuje Anja.
BONUS VIDEO Vladimir Arsenijević o dvogodišnjici rata u Ukrajini
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare