Francuska premijerka Elizabet Born podnela je danas ostavku, pošto predsednik Emanuel Makron želi da da novi podsticaj svom drugom mandatu, uoči izbora za Evropski parlament i održavanju Olimpijskih igara u Parizu ovog leta.
Makron nije odmah imenovao njenog naslednika, javlja Rojters, a promena premijera dolazi nakon godinu dana obeleženih političkom krizom u zemlji, zbog sporne reforme penzionog sistema i zakona o imigraciji.
Među onima koji se navode kao potencijalni kandidati za zamenu premijerke su 34-godišnji ministar obrazovanja Gabrijel Atal i 37-godišnji ministar odbrane Sebastijan Lekornu, od kojih bi svaki bio najmlađi premijer Francuske ikada.
Ministar finansija Bruno Le Mer i bivši ministar poljoprivrede Žilijen Denormandi takođe su pominjani od strane analitičara kao moguće opcije.
Promena premijera neće nužno dovesti do promene u političkom pristupu, već će pre signalizirati želju da se odmakne od penzionih i imigracionih reformi i fokusira se na nove prioritete, uključujući postizanje pune zaposlenosti.
Born je bila premijerka od maja 2022, a kako podseća britanska agencija, bila je pomoćnik brojnim ministrima Socijalističke partije pre nego što je došla na čelo vlade u vreme Makronovog predsedničkog mandata.
Sa 62 godine, ona je tek druga žena na toj funkciji u Francuskoj.
U svojoj pisanoj ostavci Born je navela da je vodila „vladu koja je sprovela suštinske reforme“ i navela da su „u parlamentu usvojeni finansijski tekstovi zakona pod neviđenim uslovima, u odsustvu apsolutne većine, penziona reforma, zakon koji se odnosi na imigraciju i više od 50 zakona koji odgovaraju na izazove Francuske i zabrinutosti Francuza“.
Ona je istakla da je „neophodnije nego ikada da se nastave reforme“, prenosi “Mond“. Born je Makronu poručila „koliko je bila strastvena u ovoj misiji, vođena stalnom brigom koju delimo, da postignemo brze i opipljive rezultate za naše sugrađane“, dodaje pariski dnevnik.
Savetnici francuskog predsednika kažu da je uspeo da prođe najizazovnije delove svog ekonomskog manifesta u prvih godinu i po dana svog drugog mandata, uprkos nedostatku apsolutne većine, kao i da će buduće reforme, na primer, obrazovanja i eutanazije, imati veći konsenzus.
Ali Makronova odluka da iskoristi izvršna ovlašćenja prošle godine da donese sporno povećanje starosne granice za penziju na 64 godine izazvala je nasilne proteste koji su trajali nedeljama.
Rekonstrukcija vlade će verovatno intenzivirati trku u Makronovom taboru za njegovog naslednika na sledećim predsedničkim izborima 2027, sa bivšim premijerom Eduarom Filipom, ministrom unutrašnjih poslova Žerarom Darmanenom i Le Merom kao potencijalnim kandidatima.
***
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar