0
Godinu dana je prošlo od stravičnog masakra na Cetinju koji je šokirao ne samo Crnu Goru, već i čitav region. Cetinjanin Vuk Borilović (34) je u centru crnogorske Prestonice ubio deset ljudi, a ranio njih šest. On je iz lovačkog karabina nasumično pucao u komšije, ekipu Hitne medicinske pomoći, pripadnike policije i prolaznike. Odbijao je da se preda policiji, iako je bio opkoljen. U njega je ispaljeno pet metaka i on je potom proglašen mrtvim.
Borilović je 12. avgusta prošle godine zavio region u crno. Oko 15.30 časova započeo je svoj ubilački pohod u domu svojih podstanara, a potom je nastavio da puca na svakoga koga je sreo u naselju.
Prvo je ušao u stan kod svojih podstanara i na vratima ubio jedanaestogodišnjeg dečaka, a potom njegovog tri godine mlađeg brata, a onda kroz prozor pucao i u njihovu majku – Natašu Pajović Martinović. Nakon što ih je usmrtio, pozvao je njihovog oca i supruga Miloša Martinovića i rekao mu: „Pobio sam i tvoju i moju familiju“, tvrde sagovornici Vijesti iz Uprave policije.
U narednih 45 minuta, na ukupno 80 metara razdaljine od njegove kuće, sejao je smrt, ubio je još sedam ljudi i ranio šestoro.
Nadležni su objasnili da je nakon ubistva Martinovića ušao u komšijsku kuću gde je ubio starije sugrađane – Danijelu i Dimitrija Drecuna i teško ranio njihovog unuka Aleksandra Drecuna (32). Na pragu te kuće ubio je i njihovog sina Rajka Drecuna (56), koji je potrčao ka kući kada je čuo pucnjavu.
Borilović je ubio i komšiju Milana Mitrovića (37), kuma ubijenih Martinovića, a potom i svog ujaka Gorana Đurišića (54), a onda je silazeći niz ulicu, usmrtio i komšinice, sestre Aleksandru (52) i Milu Radunović.
Vijestima je rečeno da je Borilović, opasan sa dva redenika metaka i puškom u ruci, skrenuo ka kući komšije I.J. i pozivao ga da izađe napolje.
Ranio je još četvoro komšija – Slavicu Zvicer, Filipa Đurkovića, Milevu Ramadanović i Darinku Čelebić, kao i policajca Ljubišu Maksimovića koji je pokušavao da ga savlada.
Unakrsna vatra
Policajci koji su nakon prijavljene pucnjave došli na lice mesta nisu uspeli da priđu Boriloviću jer je Cetinjanin otvorio vatru na njih. Pucao je i u ekipu Hitne medicinske pomoći, onemogućavajući ih da ranjenim sugrađanima ukažu pomoć.
Svog ujaka ubio je dok je ovaj pokušavao da ga urazumi, govoreći mu „sada ću ti objasniti šta radim“.
Dok je policija razmenjivala vatru sa Borilovićem i nakon što je ranio jednog od njih – Maksimovića, Borilovića je, navodno, iz pištolja pogodio sugrađanin N.K. koji je takođe pokušavao da ga nagovori da se preda.
Obdukcioni nalaz tela masovnog ubice Vuka Borilovića (34) potvrdio je da je zadobio povrede u predelu tela od pet ispaljenih projektila. Dugo se spekulisalo ko je ubio Borilovića, a onda je u decembru prošle godine stiglo zvanično saopštenje.
„Prvi metak koji je pogodio masovnog ubicu Vuka Borilovića ispaljen je iz policijskog pištolja“, saopštilo je Više državno tužilaštvo.
Oni su ocenili da je policajac zakonito i u skladu sa Zakonom u unutrašnjim poslovima upotrebio vatreno oružje i naneo smrtonosnu povredu Boriloviću. Tužilaštvo je izjavilo da nije utvrdilo ko je ispalio još četiri metka u Borilovića.
Višestruki ubica sa Cetinja Vuk Borilović sahranjen je na tajnoj lokaciji. Građani nisu dozvolili da ga porodica sahrani na Cetinju.
„Sećanja ne umiru, volim vas“
Ono što je mnoge posebno pogodilo u ovom slučaju jeste ubistvo Nataše Martinović i njena dva sina.
Miloš Martinović oprostio se od supruge Nataše i dvojice sinova, sledećim rečima: “Hvala ti za sve što si uradila za naše sinove. Pokušala si da ih spasiš od ološa koji vas je ubio ni krive ni dužne. Borila si se celoga života za njih i sada ste opet zajedno“.
Potom se sedam meseci nakon masakra ponovo oglasio na društvenim mrežama.
„Još vas ima tu, u svakoj caši, svakom snu, još vas ima tu jer, sećanja ne umiru. Ni tad, ni sad, ni nikada. Na kraj nisam pristao ja, još vas ima tu jer, sećanja ne umiru… Volim vas“, napisao je Miloš uz fotografiju supruge Nataše i sinova.
Natašina koleginica Ljiljana Jovićević, medicinska sestra u Opštoj bolnici “Danilo Prvi” na Cetinju rekla je tada za naš portal da niko nije slutio da se bliži tragedija.
“Živeli su u kući Vuka Borilovića od juna. Ne znam da je među njima ikada bilo nekih nesporazuma, svađa, razmirica. Nikako ne mogu da shvatim šta se to dogodilo, koliko god da se trudim, ne razumem”, rekla nam je ona.
Miloš Martinović je otišao iz kuće Borilovća nakon što mu je porodica ubijena.
“Ne može on ovo da podnese, ne znam kako će preživeti. Ostao je bez svoje divne Nataše i voljenih sinova u jednom danu. Izolovao se, otišao je u naselje Bajice, gde su ona i deca sahranjeni. Ne možemo ni mi da se osvestimo ovde, u bolnici, ne želimo da se pomirimo sa činjenicom da je više nema, a kako je tek Milošu ne smem ni da zamislim. Niko nije posumnjao da će se desiti ovakva katastrofa”, drhtavim glasom je ispričala Ljiljana.
Nakon maskra se oglasio i brat ubice
Boško Borilović, brat masovnog ubice sa Cetinja Vuka Borilovića, obratio se krajem avgusta prošle godine redakciji RTV Cetinje, kojoj je poslao pismo, uz molbu da bude objavljeno.
„Ovim putem želim da se obratim i izjavim saučešće porodicama i komšijama nastradalih, a ni sam ne znam kako. To su bili sve dobri i pošteni ljudi i znam da ni jedna moja reč ne može ublažiti tugu i patnju za njihovim najmilijima. Žao mi je što nismo ja i moja porodica na mestu njihovih najvoljenijih, da ne nose ovu muku i patnju.
Čitav život sam se borio za neki životni mir i sreću svih, ali mi ih više nemamo, niti ćemo ih više ikada imati, ni oni što izgubiše svoje najmilije koji su stradali ni krivi ni dužni od našeg nesretnika sa kojim sam se podigao. Da mi je jedna dlaka na glavi u životu promislila da je za takvo zlodelo rođen moja bi mu ruka sudila.
Niti mu groba znam, niti želim da znam, jer za zlodelo koje je napravio nema nijedne reči opravdanja i utehe. Samo ne želim da iko doživi sudbinu njihovih porodica i moje, koja je sada beznačajna i uništena“, napisao je Boško Borilović u pismu.
Bratstvo Borilovića je u saopštenju objavljenom neposredno nakon masakra izrazilo duboku žalost i uputilo iskreno saučešće svim porodicama čiji su članovi stradali.
„Ovaj cetinjski bol je danas ujedinio sve crnogorske domove, što daje nadu da ćemo svi zajedno ljudski i u duhu crnogorskih vrednosti, pronaći snage da ubuduće prepoznamo ovakve probleme i zajednički se borimo protiv njih. Pripadnici našeg bratstva, dok postoje, nosiće u sebi žalost i iskreno saosećanje sa unesrećenim porodicama, kojima je ovaj bezumni čin, naneo nenadoknadive gubitke“, navodi se u saopštenju.
PROČITAJTE JOŠ:
Zapaljena kuća Borilovića
U naselji Medovina u aprilu ove godine gorela je kuća Borilovića. Policija je odmah izašla na lice mesta, a kuća je u trenutku požara bila prazna.
„Dobili smo u 21:09 časova dojavu od nepoznate osobe koja je javila da gori kuća u Medovini i spustila slušalicu. Brzom intervencijom, bukvalno za sedam, osam minuta ugasili smo požar“, kazao je Radio Cetinju načelnik Službe zaštite i spašavanja Prestonice Cetinje Miloš Ćećanović.
Goreo je srednji sprat kuća, a Ćećanović je kazao da je požar izbio u prizemlju.
„Na gornjem spratu je takođe bio početni mali požar koji smo brzom intervencijom ugasili“, rekao je Ćećanović.
Povodom ovog incidenta, oglasio se i Miloš Martinović, kome je Borilović ubio ženu i dva sina.
„Gde ste bili 12. avgusta, da tako srčano i u tolikom broju stanete pred monstruma, da makar, ako niste mogli spasiti moju familiju, spasite bar jedan ljudski život, što ste definitivno mogli, da ste bili ovako posvećeni, hrabri i brzi?! Gde ste bili 16. avgusta, kad sam pored vaše detaljno sprovedene istrage u toj istoj kući-grobnici našao deliće mozga i deliće kosti lobanje svojih najmilijih? A ta kuća je za mene zgarište još od 12. avgusta, samo dim i pepeo“, naveo je Martinović.
BONUS VIDEO: Dramatični momenti sa Cetinja
