Glavobolja za EU: Orbanov obračun sa LGBTQ zajednicom

Šta je sporno u zakonu?Cilj zakona jeste "zaštita od pedofilije" i zabrana "promovisanja" homoseksualnosti među maloletnicima."Pornografija i sadržaji koji predstavljaju seksualnost ili promovišu odstupanje od rodnog identiteta, promenu pola i homoseksualnost ne smeju biti dostupni mlađima od 18 godina", piše u dokumentu.To znači da više neće biti odobreni obrazovni programi ili reklame u znak solidarnosti sa seksualnim i rodnim manjinama, nalik onoj koju je Koka-Kola imala 2019. godine s parom muškaraca, što je izazvalo pozive na bojkot njenih proizvoda. Isto će važiti i za knjige, ali i za serije i filmove poput „Prijatelja“, „Bridžit Džouns“, „Harija Potera“ u kojima se pominje homoseksualnost, upozoravaju nevladine organizacije.Za usvajanje ovog zakona glasalo je 157 poslanika među kojima su i pripadnici vladajuće stranke Fides. Opozicija, osim ekstremno desničarskog pokreta Jobika koji je glasao "za", bojkotovala je glasanje.Orban tvrdi da je "borac za prava homoseksualaca"Iako je zakon naišao na oštre osude u Evropi, Viktor Orban tvrdi da zapravo njegova zemlja nije usvojila zakon protiv LGBTQ populacije. Kako kaže, u pitanju zakon o deci i njihovim roditeljima. Poručio je svima da prvo pročitaju zakon, a onda da ga kritikuju."Ja sam bio borac za slobodu u komunističkom režimu gde je homoseksualnost bila kažnjiva. Ja sam se borio za njihova prava i slobodu i branio prava homosekualnih osoba. Ovaj zakon nije o tome, već o pravima dece i roditelja", rekao je Orban.

Ipak, nekoliko činjenica ne ide Orbanu u prilog. U vreme njegove vladavine zakoni su nekoliko puta menjani i svaki put na štetu LGBTQ zajednice.Poslednji zakon zapravo je četvrti donet od 2018. godine koji se bavi ovom temom. Mađarski parlament je 2020. izmenio ustav, pa sada u njemu piše da je otac isključivo muškarac, a majka isključivo žena. Gej brakovi nisu priznati u Mađarskoj, a ustavom je precizirano da porodica samo brak između muškarca i žene.Odnos prema pitanju LGBT zajednice i poslednji zakon za koji Orban kaže da je "zakon o deci i njihovim roditeljima" kritičari porede sa zakonima kakvi su na snazi u Rusiji od 2013. godine. Putinov režim, koji takođe nije blakonaklon prema pripadnicima LBGTQ-a, pre osam godina usvojio je zakon kojim se zabranjuje širenje "propagande o netradicionalnim seksualnim odnosima" među mladim Rusima.Uprkos tome, istraživanje javnog mnjenja kompanije Ipsos ove godine pokazuje da 46 odsto Mađara prihvata istopolne brakove, u odnosu na 30 odsto od pre osam godina.Da se Mađari ne slažu sa politikom premijera kada je ova tema u pitanju pokazuju i protesti koji su se prethodnih dana događali u Mađarskoj. Po samom usvajanju zakona demonstranti su počeli da se okupljaju u Budimpešti i zahtevalo od predsednika Mađarske Janoša Adera da poništi ovaj zakon.https://www.youtube.com/watch?v=W7HstWxSm7E&feature=emb_titleDemonstranti su ubacivali u kutiju rukom pisane ili odštampane poruke za predsednika Adera. U porukama su lične priče o podršci, prihvatanju, korisnom obrazovanju i iskustvima koje su stekli pripadnici LGBT populacije.Brojne organizacije civilnog društva, uključujući i "Amnesti internešenal", protestovale su protiv zakona, a više od 100.000 ljudi već je potpisalo peticiju protiv tog akta.Oštre reakcije iz Evrope Orban očigledno nije uspeo da ubedi Evropu da je reč o zakonu o deci. Naprotiv. Osuda je sve više i sve su glasnije.Četrnaest vlada Evropske unije (EU), među kojima su i Francuska, Nemačka, Španija i Irska, osudile su novi zakon kao „flagrantni oblik diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i izraza". Velika Britanija je takođe izrazila protivljenje.Oglasila se i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koja je mađarski zakon nazvala "sramotom" i ocenila da je suprotan "osnovnim vrednostima EU". Evropska komisija najavila je da će uvesti pravne mere protiv Mađarske.

Ni nemačka kancelarka Angela Merkel nema reči hvale za novi zakon Mađarske. Kako je rekla "zakon je pogrešan" i "nije kompatibilan sa njenim idejama". Šarl Mišel, predsednik Evropske komisije, oglasio se rekavši da će se o zakonu i pravima LGBT populacije u Mađarskoj razgovarati tokom večere EU lidera koji se nalaze na dvodnevnom samitu u Briselu."Vrednosti su u srcu evropskog projekta i zato ćemo večeras tokom večere imati debatu o ovoj temi", porućio je Mišel dolazeći na samit.Orban je poručio da ovaj zakon nije na dnevnom redu dvodnevnog samita EU u Briselu, ali i dodao da je spreman da sa svima koji poštuju Mađarsku razgovara o ovom zakonu, ukljućujući i predsednicu Evropske komisije, Ursulu fon der Lajen.Protest i na utakmiciProtest se preselio i na fudbalske terene. Uoči utakmice Nemačka - Mađarska u grupnoj fazi Evropskog fudbalskog prvenstva gradonačelnik Minhena hteo je da stadion Alijanc arena svetli u duginim bojama u znak solidarnosti sa pripadnicima LGBTQ zajednice. Mađari su se pobunili, a UEFA, vodeće telo evropskog fudbala, zaustavila je takvu ideju.https://www.youtube.com/watch?v=bjy0GzSK6Lw&feature=emb_titleMeđutim, nisu se zaustavili navijači. Jedan od njih istrčao je na teren Alijanc Arene tokom utakmice Nemačka - Mađarska na Evropskom fudbalskom prvenstvu mašući velikom zastavom duginih boja. Mladić koji je utrčao na teren tokom intoniranja mađarske himne, stigao je iza leđa obe ekipe i protrčao pored postrojenih igrača pre nego što ga je obezbeđenje savladalo i izvelo sa terena. Zašto Orban sve ovo radi?PItanje koje se nameće je zašto se Viktor Orban ponovo svađa sa Evropom, čak rizikuje i pravne mere koje je je fon der Lajenova najavila. Odgovor se verovatno krije u parlamentarnim izborima u Mađarskoj koji će se biti održani 2022. godine.

Sledeći mađarski parlamentarni izbori u aprilu 2022. biće veliki test za Orbana, koji je premijer od 2010. godine i pobedio je na tri nacionalna izbora zaredom."Mislim da Orban želi da novim zakonom skrene pažnju s raznih problema. S druge strane, izgubio je i teme. Recimo, više ne možete da mobiliše mase pričom o opasnosti od migracija, jer izbeglica gotovo da i nema. Zbog toga Orban sada preuzima temu poput rodnog identiteta, gde su granice između javnih i privatnih pitanja namerno nejasne", kaže za DW mađarski politikolog Andraš Bozoki sa Centralnoevropskog univerziteta (CEU) u Beču.Novim zakonom Orban ne želi samo da se vrati u ofanzivu, smatra Bozoki. Tu je, kaže, reč i o tome da se podeli opozicija.Zapravo, zakon ujedinjenu opoziciju stavlja pred prvo veliko iskušenje: krajem prošle godine šest najvećih mađarskih opozicionih stranaka odlučilo je da se kandiduje na sledećim izborima sa zajedničkom listom i zajedničkim osnovnim programom - jer to je jedini način na koji, uz trenutne izborne uslove, imaju šanse u borbi protiv Orbanovog Fidesa.Orban je sada, kako kaže Bozoki, uspeo ponovno da ih podeli."To su loše vesti za opoziciju", kaže on.BONUS VIDEO:https://www.youtube.com/watch?v=8Wqnab3-wjE&t=1s***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram