8
Suosnivač Majkrosofta Bil Gejts u velikom intervjuu za Špigel demantovao je da kroz razvoj vakcina pokušava da čipuje ljude širom planete. Gejts smatra da najgore u pandemiji možda tek predstoji, ali da ni blizina američkih izbora 3. novembra ne mora da znači da će planeta tako brzo imati spremnu vakcinu protiv kovida-19.
Pročitajte još:
Na pitanje o teorijama zavere koje kruže o njemu na internetu – od čipovanja ljudi, do izazivanja pandemije, Gejts za Špigl kaže:
“Ja ne mikročipujem ljude. Nisam stvorio koronavirus. Naša fondacija radi na spasavanju života. Zahvaljujući vakcinaciji u zemljama u razvoju, naš učinak u poslednjih 20 godina je neverovatan, to je jedna od najneverovatnijih stvari koje je čovečanstvo uradilo. Sada je došlo do manjeg zastoja zbog pandemije, ali nadamo se da ćemo za nekoliko godina ponovo biti tamo gde smo bili i nastaviti stabilnim putem”, rekao je Gejts.
Gejts kaže da je njegova Fondacija, posle vlade SAD, najveći investitor u vakcine, i da je uloženo desetine milijardi dolara. On, međutim, dodaje da te vakcine, pa ni one koje on podržava u razvoju, nisu u ovom trenutku dovoljno spremne. On dodaje da bi, da se pandemija pojavila za deset godina, situacija bila drugačija i tada bi imali RNK vakcine, koje on favorizuje, po vrlo niskim troškovima.
Na pitanje šta misli da će se dogoditi ove jeseni i zime, i koliko će smrtnih slučajeva do okončanja pandemije biti, Gejts kaže – milioni.
“Odgovor je verovatno i tragičan – u milionima. Kovid-19 nastavlja da se širi, ne samo u bogatim zemljama kao SAD, već i u onim siromašnim. Velika većina smrti, međutim, neće biti uračunata u zvanične cifre. To je zato što u ovoj pandemiji postoje široke i strašne posledice talasa. Najgore od njih pogađaju siromašne zemlje. Pošto je kovid-19 usporio točkove globalne ekonimije, 37 miliona ljudi ponovo je palo u ekstremno siromaštvo. To je porast od 7 procenata posle 20 uzastopnih godina pada. A budući da su ljudi siromašniji, oni su i sve gladniji: ekonomske posledice i poremećaj lanca snabdevanja povezani sa kovidom-19 mogli bi da udvostruče broj ljudi koji imaju nesiguran pristup hrani u 2020, na 265 miliona ljudi. Ako stopa smrtnosti kod dece počne da raste, to će uglavnom biti zbog porasta ove pothranjenosti. Svaka procena u vezi sa uticajem na život ili ekonomiju ipak je samo to – procena. Da li će svet naginjati ka najboljem ili najgorem scenariju, zavisi od toga šta će lideri dalje raditi.”
Gejts kaže da su neki aspekti pandemije veoma iznenađujući. “Svakako, ideja da je svet bio u opasnosti od respiratorne epidemije prenosive sa čoveka na čoveka nešto je o čemu su mnogi svetski zdravstveni stručnjaci govorili decenijama. Ali uglavnom samo međusobno. Niko nije očekivao da bi to mogao da bude koronavirus. Retrospektivno možete da kažete: Hej, imamo MERS, imamo SARS, ova porodica koronavirusa očigledno može da pređe granicu vrste. Ali, razumevanje simptoma ove bolesti oduzelo nam je mnogo vremena da je shvatimo.”
Na pitanje kako je mogla da nas toliko zatekne, Gejts odgovara: “Godine 2015, na kraju epidemije ebole u Zapadnoj Africi, rekao sam da nismo spremni za sledeću pandemiju. Ono što je urađeno između 2015. i izbijanja epidemije krajem 2019. godine je vrlo vrlo skromno.”
On dodaje da nije dužnost Gejts fondacije da obavlja posao vlada.
Vlade i države odgovorne su za pripremu sveta za ratove, prirodne katastrofe, klimatske promene ili epidemije. Ne mi. Da, fondacije mogu da doprinesu tako što će finansirati naučnike. Ali, mi nismo fondacija za rešavanje svih zdravstvenih problema. Naš fokus je na bolestima koje nesrazmerno pogađaju zemlje u razvoju, bolestima na koje bogati svet ne obaća pažnju, poput HIV-a, malarije, tuberkuloze. Ispostavilo se da mi više znamo o vakcinaciji jer angažujemo najbolje ljude iz kompanija koje se bave vakcinama i vakcinacijom. Ali, u našoj povelji ne stoji pandemija. To rade vlade.”
Na pitanje koje greške svetskih lidera i organizacija tokom pandemije ga najviše muče, Gejts kaže:
“To da nismo shvatili da bi maske mogle da budu tako velika stvar. Prvo smo rekli: Ne koristite maske jer su nam potrebne za zdravstvene radnike. Onda smo rekli: Pa, možda su maske od pomoći ako ste bolesni. Trebalo je neko vreme da shvatimo da je čak i za ljude koji nisu zaraženi, nošenje maske od koristi i da smanjuje šanse da budu zaraženi.”
Gejts smatra da nije dovoljno dobar napredak učinjen ni u pronalaženju leka za kovid-19.
“Stvarni rad na ispitivanju različitih intervencija bio je izuzetno slab. Još uvek ne razumemo kako funkcioniše plazma. Zapanjujuće da nismo dalje odmakli! Čak i sa lekom remdesivir, podaci o koristi su zapravo prilično slabi. Zajednički rad na dijagnostikovanju je bio vrlo loše izveden, posebno u SAD, gde biste očekivali da će to biti dobro urađeno.”
Na pitanje koliku odgovornost snosi američki predsednik Donald Tramp zbog lošeg odgovora SAD na krizu, Gejts je rekao:
Američki odgovor je bio vrlo, vrlo loš i samo testiranje gledano. Nikada ne bi trebalo da platimo kompanijama za reultate za koje im je potrebno da ih pošalju više od 24 sata. Trebalo bi da budemo sigurni da su testovi dostupni u siromašnijim zajednicama sa najtežim teretom, jer bogati pacijenti imaju bolji pristup testovima. Američki odgovor je mnogo gori nego što je trebalo da bude. A političko rukovodstvo je za to odgovorno.”
On kaže da njegova Fondacija nikada neće popunjavati “rupe” koje stvara američka vlada. “To nije naša uloga. Poslednja stvar koju biste ikada želeli da uradite jeste da pomognete vladama koje se ponašaju neodgovorno.”
On je dodao da će i od ishoda američkih predsedničkih izbora 3. decembra zavisiti i to da li će SAD promeniti odluku o Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.
“Očigledno je da će, ako izbori 3. novembra krenu u jednom pravcu, SAD ostati u SZO i nikada neće prekidati svoje obaveze. Ako krene drugim putem, još uvek se nadam da ću pokušati da ubedim vladu da je to mudra stvar, čak i pod potpuno sebičnim merilima “Amerika na prvom mestu”, da je to dobro utrošen novac.”
Gejs kaže da niko neće izdati dozvolu za vakcinu ni pod političkim pritiskom, kako bi ona bila spremna pre izbora 3. novembra.
“Niko neće odobriti vakcinu koja nije prošla kroz tri faze ispitivanja. Ideja da je američka administracija, uključujući vrh FDA, sugerisala da to mogućnost, zaista predstavlja neodgovornost. Sada su kompanije jasno stavile do znanja da neće čak ni tražiti odobrenje za hitnu upotrebu bez potpunih podataka iz faze III.”
Na pitanje šta misli kada će vakcina biti dostupna, Gejts kaže:
“Postoji mala, majušna šansa da će Pfizer i Moderna imati dovoljno podataka do kraja oktobra. Od šest ispitivanja – AstraZeneca Johnson & Johnson, Novavax i Sanofi, plus ove dve RNK vakcine, Pfizer i Moderna – sigurno očekujem da će tri ili četiri dobiti dozvole za hitnu upotrebu početkom 2021. godine. Kako budemo ulazili u 2021, verujem da imamo 90 odsto šansi da ćemo imati neke vakcine. Sumnjam da će to imati bilo kakvog uticaja na izbore. Svakako ne bi trebalo. Jer kako se ispostavilo, političari ne prave vakcine.”
Pročitajte još:
Gejts se osvrnuo i na situaciju u kojoj je napravljena pauza u ispitivanju oksfordske vakcine, priznavši da kandidati za vakcinu zaista mogu da pokrenu sklonost organizma za pojavu određenih autoimunih stanja koja bi se svakako pojavila u nekom trenutku. “Posmatramo tu vezu s vakcinama i regulatori se time stalno bave. Dakle, nije baš iznenađenje. Šta god da se događa, povlači za sobom činjenicu da je preduzimanje mnogo različitih pristupa prilično dragoceno.”
Gejts se nije složio da su vakcine protiv kovida eksperimentalne, dodajući da se koristi sve što postoji kako bi se ona razvila. “Nema šanse da se bilo koja vakcina koja je ikada razvijena ne koristi za borbu protiv koronavirusa. Izazovi su kod svakog od pristupa. Izrada nove vakcine je teška stvar, ne postoji konvencionalni pristup. Zato samo izbacite reč konvencionalno. Ovde se ne događa ništa konvencionalno. Ideja da jedna kompanija dizajnira vakcinu, a druga da je proizvodi – to nikada ranije nije učinjeno, nikada. Regulatori čupaju kosu. Mislim da ne postoji nijedna tehnika koja se ignoriše.”
Gejts kaže da sigurno neće koristiti svoj status kako bi preko reda dobio vakcinu, ali dodaje da će pod normalnim uslovima da se vakciniše. “Pogledaću podatke za hitno odobrenje i osećam da je pametno to uraditi. Ali neću preći crtu ni u jednom smislu. Postoje oni koji su važniji od mene: zdravstveni radnici, ljudi koji rade u staračkim domovima ili zatvorima, osobe koje žive u višegeneracijskim domaćinstvima.”
Dodao je da se nada da će vlade uspeti da ubede dovoljan broj građana da se dobrovoljno vakcinišu kako bi se stvorio imunitet krda, najmanje od 60 do 70 odsto pokrivenosti stanovništva.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
