Gasna kriza drma EU: Buknuo novi ledeni rat Evrope i Rusije

Cena gasa na holandskoj TTF platformi iznosi više od 70 evra po megavat-satu, dok je pre samo dve nedelje iznosila oko 55 evra, a početkom avgusta tek nešto više od 40.Prema poslednjim istraživanjima energetski siromašni, odnosno udeo ljudi koji kažu da ne mogu da priušte da im domovi budu dovoljno topli, u Bugarskoj iznosi 30 odsto, Grčkoj 18 odsto, a u Italiji 11 odsto. Nova grejna sezona izaziva strepnju kod svih građana starog kontinenta, a najglasnije se bune Britanci.To ne čudi, jer prema poslednjim podacima „LCP Enact“, kompanije koja se bavi energetskom analizom, u Velikoj Britaniji cena gasa po megavat-satu iznosila je 291 evro, a sada bi maksimalna cena sata mogla da dostigne 1.084 evra. U pokušaju da umiri javnost, premijer Velike Britanije Boris Džonson opisao je krizu cena kao "privremenu".

Robert Bakli, jedan od čelnih ljudi „Cornvall Insight“ firme koje se bavi pružanjem strateških obaveštajnih podataka o tržištu energije u Velikoj Britaniji, rekao je za CNBC kako su krizu izazvale "više sile" koje koje su bile van kontrole dobavljača. Pod tim podrazumeva konkurentsko nadmetanje između Evrope i Azije, prekide u proizvodnim pogonima u SAD i pooštravanje pravila tržišta o ugljeniku u EU.On je rekao i da očekuje još gore posledice, tačnije da će neki snabdevači napustiti britansko tržište električne energije i gasa. Prema izveštaju kompanije „Cornvall Insight“, u četvrtom kvartalu 2010. godine šest najvećih energetskih kompanija snabdelo je 99 odsto domaćeg energetskog tržišta u Velikoj Britaniji. Do drugog kvartala 2021. godine ta brojka je pala na 69 odsto.Rast cena prirodnog gasa izazvao je zabrinutost zbog moguće nestašice u zimskim mesecima i prognoze da bi gorivo moglo biti najskuplje gorivo u više od deset godina, piše Volstrit džurnal.Evropske vlade već su preduzele određene korake u pokušaju da zaštite potrošače. Britanska vlada razmatra kredite za spasavanje snabdevača energijom, dok je španska vlada objavila ove nedelje dekret kojim se ograničava maloprodajna cene energije.Zašto je do ovoga došlo?Energetski analitičari kažu da postoji više razloga za povećanje cena, uključujući ograničene zalihe prirodnog gasa u Evropi, ali postoji još jedan razlog. Rusija nije sigurna u to da će nemačka strana ispoštovati dogovor o početku rada Severnog toka 2, koji je predviđen za prvi oktobar, zbog čega je ruski „Gazprom“ veštački podigao cenu gasa za evropsko tržište.

Rusija se služi ovim priljavim strategijama jer bi puštanje tog gasovoda u rad zahtevalo posebno odobrenje EU, pošto nije u skladu sa pravilima energetskog tržišta. Zbog toga „Gasprom“ celog leta demonstrativno nije punio svoja skladišta gasa u EU, niti je zakupio dodatne kapacitete za tranzit gasa kroz Poljsku i Ukrajinu.Podsetimo, izgradnja ovog toka više puta izazivala je diplomatske krize i američke sankcije.Severni tok 2 sastoji se iz dva cevovoda koji udruženim snagama mogu da isporuče 55 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje iz bušotina u Sibiru do Evrope. To znači da ovaj gasovod na dnevnom nivou može da isporuči celokupnu količinu gasa koju trenutno koristi Stari kontinent. Zbog toga ga mnogi smatraju za moćno političko oružje.Zašto Evropa ima tanke zalihe gasa?Evropske zalihe gasa su najniže od 2013. godine. Stručnjaci smatraju da postoje tri razloga za ovakvu situaciju. Prvo, prošla zima je bila duga s hladnim vremenom do aprila, što je onemogućilo početak obnove zaliha. Drugo, potražnja za gasom raste dok se privrede oporavljaju od krize izazvane pandemijom. Treće, postoji problem i s obnovljivim izvorima energije, jer manje brzine vetra smanjuju količinu električne energije iz turbina.BONUS VIDEO: Sneg u Atakami

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apatakamasnegam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2343623"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram